Majčinstvo u 20/30/40-im: Dušica Kovačević

O meni

Ja sam Dušica Kovačević, mama dve devojčice – Martine od 4,5 godine i Lade od 3 godine. Viša sam medicinska sestra-babica, osnivač Udruženja Fit i zdrava mama koje postoji već 10 godina i kroz čiji rad je prošlo više hiljada trudnica, mama, tata i beba. Takođe, direktor sam patronaže „Bebi patrola“.

Počela sam sa psihofizičkom pripremom trudnica za porođaj, znanje i praksu nadogradila kroz edukaciju pilatesa i joge i tako još pre 10 godina ponudila trudnicama nešto što ovde kao takvo nije postojalo – i ispostavilo se da sam uradila pravu stvar. Pored časova koje imam svakodnevno, organizujem i besplatne radionice za trudnice i mame, gde sa timom stručnjaka i partnera, kao što je i Chicco, omogućavamo da kroz edukaciju budućih roditelja pružimo što više znanja i pomognemo im da što lakše uplove u čari roditeljstva . Posebno sam ponosna na to što sam nakon rođenja drugog deteta dobila pokretačku snagu “vetar u leđa” i pokrenula preduzetnički biznis. Prva sam došla na ideju da otvorim ambulantu za zdravsvenu negu „Bebi Patrola“ koja je usmerena na pružanje usluga patronaže porodiljama i bebama, kroz profesionalnu pomoć pri nezi bebe, dojenju, kao i savetima o nezi porodilje i pravilnoj ishrani.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Mogu da kažem da sam ja mojim devojčicama od prvog dana bila mama a ne stručnjak  za dojenje, presvlačenje, ublažavanje grčeva.. Kada sam se našla u ulozi mame, sigurno mi je bilo lakše da se nosim sa svim teškoćama koje dolaze u prvim danima sa bebom i da nemam strahove koji se javljaju zbog toga da li pravilno drzim bebu, da li beba sisa dovoljno – s obzirom na moju prirodu posla i znanje i veštine koje posedujem, ali kao i svaka mama bila sam neispavana, emotivna, ponekad razdražljiva ali i neizmerno srećna. Kao što sam i sama tada težila da napravim dobru mrežu podrške – na prvom mestu partnera i baka i deka – tako sada i budućim roditeljima a i kroz patronažu, naglašavam da je pored profesionalne pomoći i podrške veoma važna i ona koja je u porodici.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Mislim da ne postoji pravi trenutak za rađanje i da se to dešava upravo onda kada i treba. Živimo u vremenu kada je sve ubrzano i nekada čekamo da se pre planiranja potomstva slože sve kockice, da završimo fakultet, nađemo siguran posao, obezbedimo stanovanje, sve lepo uredimo i onda rešimo da je pravi momenat da se desi i beba. Ali to baš i ne ide tako, i u toj brzini se nekada zaboravi na momenat da se beba stvara iz ljubavi a ne kao projekat. Pa kada sagledamo sve ove faktore, dolazimo do toga da se vreme za rađanje pomerilo u odnosu na vreme kada su naše mame rađale. Ne mislim da ima bilo šta loše kod rađanja u četrdesetim, a ni u dvadesetim, i da ne postoji idealno vreme, jer je idealno baš onda kada nam se i desi.

Da li pamim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

U prvim danima sam imala situacije kao i svi novopečeni roditelji, da zajedno sa partnerom na smenu krišom proveravamo da li beba diše, zašto otvara samo jedno oko i slično, a duhovite  situacije su nam svakodnevno prisutne jer nam je razlika izmedju devojcica mala (1,5 godina) i to je kao da  imate dve bebe u kući. Razne situacije su se dešavale, da obučem stariju u malu odeću i da mi ona govori mama ovo nisu moje stvari, da ih iz vrtića izvedem u patofnama, da ja iz kuće izlazim i odlazim na posao sa izbljuckanim majicama, a lista je podugačka:)

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Kao što sam već pomenula, ne mislim da postoji idealno vreme za rađanje, desi se upravo kada treba, ali moj savet bi bio da ne odlažu taj momenat dugo, jer ako imaju osobu koju vole pored sebe imaju i razlog da im ljubav postane mnogo veća uz još jednog malenog člana. I da će im sve od tog trenutka imati jednu novu dimenziju – putovanja, praznici, kao i teški trenuci, te da će im se otvoriti jedan novi pogled na sve u životu.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo budi kod nas plemenitost. Kod mene je rođenje dve devojčice rodilo nove emocije i ljubav za koju nisam ni bila svesna da mogu da pružim a i da dobijem od tih malih bića, dok mi se to i nije dogodilo. Postoji i svakodnevno preispitivanje da li sam dobra mama, i da li ponekad pogrešim, i da li se dovoljno igram sa njima, i koliko je kvalitetno to vreme. Pošto spadam u grupu mama novog doba, onda je i najveći izazov vaspitati decu za novo doba. Moj posao često i nema jasno radno vreme, uvek sam na usluzi za savet i posetu trudnicama i mamama koje izađu iz porodilišta, i nekada to zahteva da i uveče kada uspavam decu odem da pomognem mami koja ima problem sa dojenjem. To često bude jako naporno i iscrpljujuće, ali kada imate posao koji volite i kada sve svoje vreme sa decom kvalitetno provodite, onda i umor lakše podnesete.

Ovo me niste pitali  

Ono što svaki dan govorim sebi je: Uživaj sa decom u malim stvarima! Jer kada se jednog dana okrenem, to će biti veoma krupne stvari. Razgovarajte  sa decom još dok su u stomaku, dok su bebe i dok rastu svakog dana, učite ih empatiji jer je najveći uspeh ako podižemo svesnu, samopouzdanu i brižnu decu.

Izvor: Detinjarije.com