Majčinstvo u 20/30/40-im: Ema Kapičić

O meni

Pozdrav svima! Ja sam Ema. Imam 30 godina i poslednje četiri godine sa svojom porodicom (suprugom i ćerkom) živim u inostranstvu. Trenutno živimo u Amsterdamu, a pre toga smo bili u Berlinu. Rođena sam u Beogradu, završila sam produkciju masovnih medija i radila u Beogradu u struci par godina, ali od kada smo se odselili, vešto plivam u frilenserskim vodama. Rad od kuće i mogućnost da sam uz svoje dete kad god je to potrebno me prosto ušuškao i za sada ne planiram ništa da menjam. Velike planove nikada nisam imala, sem da jednog dana živim na moru. Mi smo jedna vrlo aktivna porodica, koja obožava da putuje i da je stalno u pokretu. Ova cela situacija sa virusom nas je prilično poremetila, tako da je sada jedino što želimo i za šta se molimo to da što pre imamo mogućnost da dođemo u naš najlepši Beograd i vidimo svoje bližnje.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Postala sam mama sa 26 godina i taj početni period mi se već čini prilično daleko. Tesa sad ima nepune 4.5 godine. Bilo je puno izazova od starta, naravno, ali sve je to sada najlepše sećanje, a izazovi koje smo imali su prosto vremenom izbledeli i ostalo je samo ono najdivnije u sećanju.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Da ne parafraziram poznate rečenice „Nikad nije pravo vreme”, ili “Nikad nije kasno“ i sl. U mojoj užoj porodici ja sam najmlađa dobila dete. Moja mama i tetka su rodile posle 30-te, a moja sestra od tetke, koja je devet godina starija od mene, se porodila samo mesec dana pre mene, i sada su Tesa i Lena vršnjakinje. Zaista mislim da je to individualna odluka i da godine nisu važne, dokle god postoji želja! Poznajem mnoge koji imaju problem da dobiju potomstvo prirodnim putem, ali imaju jaku želju i bore se za to, bez obzira na godine. Činjenica je da, kadgod da postanete mama, dete vam da neku posebnu snagu, to prosto ne može da se opise. Neko će reci da je bolje roditi kasnije, kada si već ostvarena ličnost, i ja sam sa tim bila saglasna na početku, ali Tesa i ja rastemo i razvijamo se zajedno i svakim danom sam svesnija da su 20-e bile „te“ godine za mene da postanem mama.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Zanimljivo je da je Tesa u porodilištu uglavnom spavala, i delovala je kao jako „dobra“ beba (sestre su govorile da je najdivnija beba u porodilištu). Meni je, iako sam imala carski rez, tih pet dana bolnice bilo pravo uživanje. Nikola i ja smo je tako gledali kako se između obroka na trenutke probudi, zaguguče malo i nastavi da spava, ALI kada smo dosli kući krenuo je totalni šou, naravno! Moja mama je rekla “ E sada ste svesni da ste postali roditelji, čestitam.“

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Milslim da sam na ovo odgovorila u jednom od prethodnih pitanja, ali moram dodati da kada dete dobijete iz velike ljubavi sa muškarcem koga bezgranično volite, kao i on vas, nikada ne može biti ni prerano ni prekasno, prosto za to ne postoje kalkulacije!

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Deca, dok su mala, u najvećoj meri zavise od nas – roditelja. Jednostavno, kvalitet njihovih života zavisi od vremena, ljubavi, energije i pažnje koju im roditelji posvećuju. Postoje i druge osobe koje mogu pomoći, ali u početnom periodu deci najviše trebaju roditelji. A najbolje što mi možemo da uradimo za njih je da im pružimo bezuslovnu ljubav i podršku! Čak i ako smo zatajili u tome da ih naučimo da pravilno drže olovku, da znaju napamet dečije pesmice, ili pišu prva slova, to nije ono što treba da nas brine. Naravno da je bitno da smo posvećeni detetu i radimo sa njim, ali je možda još bitnije da pustimo dete da se samo igra i da samo uči o svetu oko sebe. Na kraju, najvažnije je da detetu u tom uzrastu „usadimo“ prave vrednosti, ali bez očekivanja, jer dete nije projekat. Samo smernice za zdrav razvoj i rast. To je ono što nece nužno naučiti u vrtiću, od društva, ili kroz bavljenje nekim sportom. Moja baka je znala da kaže: “Gde mi ne posadimo cveće, velika je šansa da nikne korov.” A po mogućnosti da sebe ne izgubimo u tome svemu. Ima roditelja prirodno nadarenih i nas koji se trudimo.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Ja sam po ovom pitanju jedna jako srećna i ponosna mama, moram priznati, ali zasluge ne pripisujem (samo) sebi. Tesa je išla u holandski vrtić, u kojima se deca od prvih koraka uče zdravim navikama. Deci je u Tesinom vrtiću servirano isključivo organsko voće i povrće i topli obroci. Nije bilo sokova ni šećera. S druge strane, provodili su dnevno najmanje sat – dva napolju i to zimi (a zime su ovde prilično hladne), a leti su znali po ceo dan da ne izlaze iz dvorišta. Bebe i manja deca su čak imali popodnevne dremke napolju, u specijalno ograđenim boksovima, tokom cele godine. Sve to je dovelo do toga da je ona dete koje će pre pojesti papriku i šargarepu za užinu nego keks i da se najviše raduje brokoliju i pečurkama. Teško nam ide sa mesom, ali zato jede dosta ribe. Naravno da voli slatkiše, ali za nju su slatkisi i voće, džem i med, pije uglavnom ceđene sokove i obožava čajeve. Uživa da kuva sa nama i prilično je otvorena da proba nove ukuse, tako da već dugo ne spremamo specijalno obroke za nju. Ona ovde već ide u školu i svako jutro dobija užinu koja uglavnom sadrži dve-tri vrste povrća i dve-tri vrste voća, a kada spakujem sendvič, to joj teško padne i ne pojede ga celog-

Ovo me niste pitali

Ovde bih se samo zahvalila vama na poverenju! Volim vas i pratila sam vas i pre nego sam postala mama. Da je tema bila „mame u inostranstvu“, verovatno bh mogla mnogo više da kažem „pametnog“, ali sigurna sam da će biti prilike!

Hvala još jednom od srca i pozdrav za sve vaše divne citaoce iz Holandije!

Izvor: Detinjarije.com