Majčinstvo u 20/30/40-im: Ivana i Irena, „One druge majke“

Ivana i Irena stoje iza britkog i duhovitog instagram profila "One druge majke". Za Detinjarije, zajednički govore o svom roditeljskom iskustvu.

O nama

Mi smo Ivana i Irena, instagram profilom jedna te ista žena i nazivamo se One Druge Majke. Gimnazijske smo drugarice, a onda nam se po struci putevi razilaze. Ivana je grafički dizajner i bavi se ilustrovanjem, a Irena profesor srpske književnosti i bavi se pisanjem prodajnih tekstova, odnosno copywritingom. Spojile smo naše skromne talente i tako je nastalo ono što danas gledate i čitate, a čiji je cilj osnaživanje žena kroz jednu pitku formu koja je svima razumljiva i prijemčiva. Kada je u pitanju naš instagram profil, planiramo da proširimo teme jer želimo da podržimo sve žene, bile one majke ili ne.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by One druge majke (@one_druge_majke)

Mi mame u 20/30/40-im – kako smo se snašle u novoj ulozi?

Obe smo postale mame u 30-im i kad se osvrnemo, bilo je tu svega i zato je „snalaženje“ sasvim adekvatan termin. Ivana je imala težak porođaj carskim rezom, a Irena, opet, prevremen porođaj. Sve je to bila neka vrsta šoka za obe, te taj period protiče sa puno pomešanih osećanja u kojima briga dominira. Najviše se sećamo krivice, usamljenosti i neprijatnog iznenađenja da od onog od kog si očekivao najveću podršku, nisi je dobio. Kada shvatiš na čemu si i šta te je snašlo, onda od samosažaljenja postaješ jedna super žena koja se više ne snalazi već rešenja pronalazi. A na sve to te tera jedna nepregledna doza ljubavi koju nikad pre nisi osetila, ali i odgovornosti prema jednom biću koje u potpunosti zavisi samo od tebe.

Po našem iskustvu, koje su prednosi i mane majčinstva u 20/30/40?

Čini nam se da je svaki period majčinstva isti, s tim što kad si mlađi manje znaš i nekako manje i brineš. Jednostavno si opušteniji. Suprotno tome, kad dođeš u neke zrelije godine, tada više pojmiš svet oko sebe, te je i briga veća jer si svestan šta sve može da se desi i koliko je kontradiktornosti prisutno kad odgajaš dete. Danas jednostavno živimo u svetu gde ne znaš da li da detetu usađuješ iste one vrednosti koje su tebi usađene ili da ga učiš da bude u nekom određenom gardu prema ljudima oko sebe. Jer ako na primer učiš dete da ne udara, a ono prima udarce od drugih, zaista se nađeš u velikoj dilemi. Na to te niko ne pripremi pre no postaneš roditelj, a zaista je važno jer kreiraš jednog budućeg čoveka. Svakako bi trebalo naći neku sredinu, što više pričati, objašnjavati situacije i moguće ishode istih kako bi dete upoznalo sve te palete ponašanja i znalo šta da čini u određenim okolnostima i kako da se postavi.

Da li pamtimo neke duhovite situacije u kojima smo se našle kao novopečene mame?

Sve te naše „duhovite frustracije“ opisane su kroz mnoge pesme i ilustracije. No, bilo je svega, nekad si toliko iscrpljen da na primer staviš garderobu u frižider umesto u plakar ili koliko god da paziš da ti dete ne stavi nešto opasno u usta, ono iskoristi sekund tvoje nepažnje i pojede smrdibubu. Međutim, najzanimljivije su one greške u govoru i način na koji deca percepiraju svet, poput „duhova iz supe“ kad je vrela i kad se puši, zatim pogrešno izgovorene reči: „pazuki“ (pazusi), „pamplona“ (diploma) i slično.

Iz sadašnje pozicije, šta bismo savetovale mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Vreme za decu je onda kada si siguran da pored sebe imaš adekvatnog partnera. To nije partner koji „pomaže“, već jednostavno učestvuje jer je ravnopravan u roditeljstvu s tobom. Plastično predstavljeno, to je onaj koji mućka dohranu usred noći, onaj koji ti olakšava dojenje, pa ti mleko od stresa ne nestane, onaj sa kojim se smenjuješ, pa oboje imate priliku i da se barem malo naspavate, onaj koji ide u park sa svojom porodicom…To je onaj čovek koji je prisutan i na kojeg se oslanjaš, onaj koji se daje isto koliko i ti. Ne morate se uvek slagati u svemu, ali morate biti tim. Ako si ti prihvatila svoju novu ulogu, a on nastavio da živi kao momak, onda je to totalni fail. Žene su veoma ranjive u tom periodu posle porođaja i neophodna im je ogromna podrška partnera, ali kad je ne dobiju sklone su tome da trpe kako bi sačuvale porodicu, da zažmure na oba oka, misleći da će se partner promeniti. Ali, uglavnom neće i koliko god teško bilo, prekinite to i ne mučite se. Ekvivalent onome „čovek iz naroda“ jeste „majka iz parka“. Ivana i ja smo uravo to. Sedimo na klupicama, pričamo sa mamama i zaista je poražavajuće što većina ima baš takvog nepodržavajućeg partnera. Sve te priče su istovetne, tako da slobodno možemo reći da je u pitanju trend gde je mama uvek sama i jedini roditelj koji odgaja dete. Svakako, i da si pogrešila u proceni, iskoristi to i pretoči svoje iskustvo u nešto, kao što smo to mi učinile i napravile profil One Druge Majke. I budi sigurna da se i pored pogrešne procene nikad nećeš pokajati jer ono što si dobila nadomestiće sve i vredelo je itekako.

Roditeljstvo iz našeg ugla – čemu nas je iskustvo naučilo i šta smatramo najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Prema deci moraš biti iskren jer oni znaju kada si lažan. Mnogo puta čujemo, „nemoj da plačeš pred detetom“, „nemoj da pokazuješ nervozu“, „nemoj da vidi da si tužna“ i slične, svakom roditelju poznate, rečenice. Međutim, mnogo grešimo jer se dete na taj način uči empatiji i izražavanju osećanja. Ljudska smo bića, ne možemo sebe programirati, jer osećanja jednostavno nekad preovladaju i ne možeš da se suzdržiš. Ako se budemo suzdržavali od iskazivanja emocija, dete nam se nikad neće otvoriti, a to je ključno za njihov celokupan rast i razvoj. Zato ne prikrivajte svoje emocije i raspoloženja, razgovarajte sa svojom decom o njima, odgajajte čoveka, a ne robota.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by One druge majke (@one_druge_majke)

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Obema nam je veoma važna zdrava ishrana kada su u pitanju naši dečaci, ali ne preterujemo. Dozvoljavamo našim sinovima da probaju sve, ali ih učimo da budu umereni. Ako vi imate zdrave navike u ishrani, i dete će ih imati, to je veoma prosto. Deca bi od ranih dana trebalo da se uključuju u kućne poslove. Najpre to počinje od skupljanja igračaka, a onda mic po mic i druge stvari. Naravno, sve što je bezbedno i uzrastu adekvatno. Sami najbolje znamo šta naše dete u određenom trenutku može, a šta ne. U svakom slučaju, deca moraju imati obaveze jer ih najpre treba osposobiti za život u svakom smislu. Prvi put će nevešto sve raditi, a onda ćete se u jednom trenutku iznenaditi jer će vaš mali maher smućkati jaja za desetku.

Ovo nas niste pitali

Želimo da skrenemo pažnju na našu poslednju objavu gde se bavimo temom nasilja nad ženama i femicida kojem smo sve češće svedoci. Opet se radi o zastrašujućem trendu i ne prođe dan, a da neka od nas ne bude ubijena zato što je trpela. Svesne smo da mnoge od nas nemaju gde da odu i zato je izuzetno važno da se tim ženama omogući što više sigurnih mesta, da se one izoluju od nasilnika i da im se pruži takva zaštita da mogu slobodno da žive, rade i dišu bez straha da će im taj isti opet nauditi. Kad žena prijavi nasilje, sledeće pitanje je da li žele krivično da gone tu osobu. Mnoge od nas iz straha, iz nepoznavanja samog procesa i drugih razloga odustaju od krivičnog gonjenja. Zato apelujemo na državu da pruži svaku moguću pomoć i podršku u toj situaciji jer polako nestajemo pred vašim očima i postajemo broj. Hajde da se pobrinemo za svaku od nas, hajde da nađemo neko rešenje, da čujemo ideje šta bismo mogli napraviti po tom pitanju. To ne mora biti javno, na TV-u, u podkastu i slično. Toga smo se naslušali i previše i ništa se nije promenilo. Čak je postalo gore. To mora biti običan sastanak nas običnih ljudi, pa da zajedno dođemo do neke ideje i onda je prezentujemo. Takođe apelujemo na svakog pojedinca koji vidi ili čuje da se nasilje događa u komšiluku, da to prijavi, pa i pomogne zatim da ta osoba stane na noge. Hajde da konačno budemo ljudi jedni prema drugima, da se borimo za sigurnost svakog od nas. Hajde da vaspitavamo svoju decu, posebno mušku, da vole i poštuju ženu, ma svako biće. Hajde da prestanemo i da se stidimo ako smo pretrpele nasilje, da lažemo kako smo pale same kako bi sačuvale tu idealnu sliku porodice koja se svuda propagira, posebno na društvenim mrežama. Mnogo se sve izvitoperilo, mnogo se stide oni koji ne bi trebalo da se stide, a mnogo se guraju u prvi plan oni koji ne bi smeli da promole glavu od onog što su učinili. Zato nas dve šetamo sa svojim sinovima i potpuno apolitički za svaku od nas, za svakog ko trpi nasilje.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by One druge majke (@one_druge_majke)


Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Marija Montesori o izgradnji volje kod deteta

Knjiga “Upijajući um” najdetaljnije predstavlja teoriju vaspitanja Marija Montesori do koje je došla višedecenijskim proučavanjem i radom sa decom.

Obavezna putna apoteka – šta mora da sadrži i bez čega se ne kreće na put

Veoma važan deo prtljaga za putovanje svakako je i putna apoteka koju mora imati svaka porodica

Aleksandar Baucal: Učenje ključnih znanja u školi i potrebnih vešina mora biti izbalansirano

Aleksandar Baucal, psiholog sa doktoratom na temu "Struktura implicitnog znanja roditelja o osobinama sopstvene dece" i predavač iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja dao je svoje mišljenje na temu - veštine koje bi deca trebalo da razviju tokom svog obrazovanja.

Dr Rajović: Besno i razmaženo dete možete dovesti u red samo na jedan način

Dr Ranko Rajović je lekar, neuroendokrinolog, osnivač je Nikola Tesla centra, odseka za mlade talente, postavio je temelje NTC sistema kreativnog učenja.

ZdravoRastimo ,,Sportski dan“ za više od 400 novosadskih osnovaca

Pod sloganom „Igraš ili ne?” na novosadskom stadionu FK Vojvodina „Karađorđe”, više od 400 učenika novosadskih osnovnih škola učestvovalo je u ZdravoRastimo ,,Sportskom danu”, koji u okviru akcije „Nacionalno razmrdavanje“ po drugi put organizuju Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé Srbija. Ove godine manifestacija je održana kao deo 12. Olimpijskih sportskih igara učenika Republike Srbije, u cilju da doprinese razvoju sportskog duha i zdravih navika kod dece.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img