O meni
Po profesiji sam novinar, komunikolog i PR, i iako sam se bavila raznim poslovima od svoje 16. godine, u duši sam zaljubljenik u putovanja, i to je moja najveća strast.
Od kada sam počela da radim, sav novac koji zaradim sam trošila na putovanja i smatram da je to najbolji poklon koji sebi možete da date. Često kažem da tako potrošen novac zapravo i nije trošak, već investicija u životna iskustva.
Omiljeni likovi iz detinjstva su mi Pipi Duga Čarapa i Slobodan Mičić. Pipi jer je večiti avanturista, jer je hrabra, pomalo svojeglava, ali i vrlo kreativna i samostalna. A Slobodan Mičić zbog svojih emisija “Svet na dlanu”, kroz koje sam otkrivala svet i zaljubljivala se u isti, želeći da ga i sama obiđem jednog dana.
Imam bebu od 9 meseci, Viktora, sa suprugom Lukom, dva brata, roditelje za koje često kažem da mogu da biram, birala bih samo njih, i prijatelje sa kojima se družim uglavnom od detinjstva, što smatram životnom privilegijom.
Pre dve godine otvorila sam i svoj blog na Instragramu pod nazivom “Travelwithivon” kojim želim da ljudima približim destinacije širom sveta na jedan zanimljiv način, kroz fotografije, video sadržaj, intervjue sa lokalcima u nekim nama dalekim zemljama, a sve to kroz prizmu nekadašnjeg turističkog vodiča, novinara, projektnog menadžera. Danas se na tom blogu nalaze i razne avanture sa bebom.
Trenutno sam na porodiljskom bolovanju, i plan je da se nakon što se ono završi vratim svom primarnom poslu projektnog menadžera u oblasti blockchain-a, ali videćemo šta nosi sutra. Sada sam fokusirana na svoj Instagram blog, jer uživam u kreiranju sadržaja, i tu sam spojila i ljubav prema novinarstvu, i ljubav prema putovanjima.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Mama sam postala pre godinu dana, u svojoj 33. godini. I često su me i prijatelji i poznanici i rodbina pitali kako sam se snašla, ja sam uvek govorila sjajno, i sada to kažem. I zaista to mislim. Istina je da trenutno imam samo jedno dete pa ne mogu da uporedim sa nekom drugom situacijom gde je porodica brojnija, ali dobro se osećam u svojoj koži, srećna sam što imam Viktora, i ono meni najbitnije on je jedna zadovoljna i nasmejana beba.
Osoba sam koja bitnim stvarima pristupa vrlo temeljno, a kako mi je trudnoća bila jedna od najvažnijih stvari, i kako sam sve vreme bila svesna da sam odgovorna za još jedno biće, posvetila sam se učenju u tom periodu. Išla sam i na jogu za trudnice, i na psihofizičke pripreme, i čitala odabranu literaturu, kako bih imala što više znanja o svemu, i kako bih mogla bolje da rasuđujem, jer sam bila svesna da nemam prethodnog iskustva. Sve te pripreme su mi mnogo pomogle i oko porođaja, ali i oko svega što je usledilo nakon toga. U smislu da sam bila dosta smirena, i da sam znala šta mogu da očekujem. Sada mnogo više stvari radim prema svom osećaju. I sigurno je i da grešim, ali svaki dan radim na tome da naučim nešto novo.
Još jedna olakšavajuća okolnost je ta što moj suprug Luka radi od kuće, i onda možemo jako dobro da iskombinujemo sve obaveze i odgovorimo na izazove koje roditeljstvo nosi sa sobom. On je potpuno uključen u sve, oboje ga presvlačimo, čuvamo, hranimo, uspavljujemo, igramo se sa njim… dosta razgovaramo o svemu što nas čeka, (što mi mislimo da nas čeka), kako da podignemo dete koje će imati samopouzdanje, biti razborito, snalažljivo, srećno…
I jedno drugom smo podrška, za šta mislim da je jako važno.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40?
Prednosti majčinstva u ovim godinama su zrelost, samim tim i više životnog iskustva, spremnost na ono što nas čeka, u smislu veće odgovornosti, mislim da u 20-im nisam bila svesna šta sve podrazumeva podizanje deteta, dok sam sada spremno ušla u sve to. Imam i dovoljno snage i volje, i energije, i spremna sam da se posvetim detetu u potpunosti, bez žaljenja za nekim prethodnim periodom, jer mislim da sam sve što je trebalo proživela u pravo vreme. I da život dolaskom Viktora nije stao, da treba samo drugačije da se organizujem.
Sada sam spremna da se izborim za svoje stavove, i oduprem (naravno na fin način) nekim uticajima sa strane, koji bi me kao mlađu verovatno poljuljali.
A što se tiče mana, verovatno neki strahovi, za koje se trudim da ih ne prenosim na Viktora, ali verovatno kao i mnogima, svašta mi ponekad prođe kroz glavu.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?Pamtim dosta takvih situacija, ali najviše se smejem onima za koje sam govorila: “Nikada neću uraditi ovo ili ono…” a onda sam uhvatila sebe kako upravo to radim.
Evo i jedne koja mi sada pada na pamet, bila sam sa drugaricom u šetnji, Luka je čuvao Viktora i zagledale smo se u neki izlog. U jednom momentu ja sam počela da se “ljuljam levo desno”, drugarica me je pogledala i pitala da li mi je dobro, a ja sam shvatila da se ponašam kao da uspavljujem bebu, a da sam sa njom ispred tog izloga. Obe smo počele da se smejemo u tom trenutku.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Mislim da je to potpuno individualno. I da zavisi od toga kada je svako od nas dovoljno emocionalno zreo, spreman da se posveti roditeljstvu i od toga da li imamo pravog partnera pored sebe.
Moja majka je mene dobila sa 20 godina i kaže da je bila presrećna i da me je sa radošću odgajala. Ja sam Viktora dobila sa 33 godine, i osećam se kao ona kada je dobila mene. Jer je za mene ovo bilo pravo vreme, i sada su se poklopile sve kockice koje su meni bile važne za osnivanje porodice.
Roditeljstvo iz mo ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Roditeljstvo iz mo ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?Naučilo me je mnogo čemu. Sreći, u nekom novom obliku. Strpljenju. Davanju. Zaista bezuslovnoj ljubavi. Naučilo me je da se radujem sitnicama više nego ranije, i sada je svaka situacija koju prolazim sa Viktorom na neki način posebna, jer je njemu posebna, gledam kako otkriva svet, i uživam u tome. Naučilo me je da je nekada samo zagrljaj lek za sve, i da je to često prioritet.
Ali naučilo me je i tome da više brinem o sebi. Banalna situacija, uvek sam želela da skačem iz aviona, i generalno volim adrenalinske akrobacije. Ali od kada sam dobila Viktora, uvek se prvo zapitam da li je nešto pametno i bezbedno. Ranije se to nisam pitala u toj meri. Sada kada pomislim na skakanje iz aviona, pomislim i što bih rizikovala, nekako teže donosim takve odluke. Sa druge strane, sada je možda postalo kliše reći to, ali važno je da smo i mi mame dobro. Da imamo vreme za sebe, i da se ne izgubimo u želji da budemo svemoćne, što nam društvo nameće.
Smatram da je porodica osnova svega, i da sve ide iz kuće. Deca su mali sunđeri koji sve upijaju i veoma je važno da mi kao roditelji imamo skladan odnos, pun poštovanja i ljubavi.
Ja sam odrasla u zdravom okruženju, okružena ljubavlju, imala sam podršku i razumevanje svojih roditelja, uvek sam se osećala sigurno i želim da to ima i moje dete.
Da imamo međusobno poverenje. Da on zna da sam ja uvek tu za njega, i da može da se osloni na mene. Da zna da mi je važno sve što pokušava da mi pokaže, kaže, objasni…
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Moja mama je uvek dosta vodila računa o tome šta jedemo, u smislu da to bude zdrava hrana, da uvek imamo da pojedemo nešto “na kašiku”, da jedemo dosta voća i povrća.
Sada i ja vodim dosta računa o ishrani. Viktor je i dalje beba, ali trudim se da nabavljam što zdravije namirnice, po mogućstvu proverene, kuvam mu, pasiram, pokušavam da ga naviknem na raznorazne ukuse. I nastojaću da to tako bude što je duže moguće, jer mislim da je jako važno da deca od malena usvoje navike zdrave ishrane, jer one su jedna od osnova za zdrav život u budućnosti.
Ovo me niste pitali
Negde sam skoro pročitala “Detetu daj radost života, a ne tugu odraslih”.
I mislim da je to toliko važno, i da svi to treba više da osvestimo. Jer ne postoji ništa što donosi veće zadovljstvo od srećnog i nasmejanog deteta.
Gledam Viktora koji je i dalje beba, ali je nekako svoj, i to mi se dopada. Trudim da što više vremena provodim sa njim, shvatam koliko je važno da sam potpuno prisutna, da ga slušam, uvažavam, da razgovaramo. I jedva čekam da vidim koje će potencijale razviti, šta će mu biti prioriteti… kako vreme prolazi sve više se oslanjam na svoj instinkt umesto na knjige, i radujem se što imam priliku da učestvujem u stasavanju tog malog bića.
Izvor: Detinjarije.com
