Majčinstvo u 20/30/40-im: Jelena Carević

Jelena Carević po struci je bibiotekar, bavi se pisanjem pesama i priča kao i vođenjem edukativne instagram stranice @mama_biblioteka. Kao mama jednogodišnjeg dečaka, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Zdravo. Zovem se Jelena, majka sam jednog Vojina kojeg sam rodila u divnoj 27. godini. Studirala sam Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i imam zvanje bibliotekara.

Razume se da sam najviše posvećena svom žgepčetu. Uz njega (i sa njim) uspevam da čitam ili pišem „trkačke“ pesme i priče. To su pesme napisane jednom rukom, „u trku“, dok npr. drugom rukom mešate ručak. Strastveni sam čitalac literature koja je namenjena dečijem razvoju, imam i dva sertifikata na tu temu. Naravno, na ovom terenu ima različitih teorija, pa se trudim da svemu pristupam kritički i da razlučim šta je najbolje za moje dete. Svako je dete drugačija ličnost i svaka porodica ima svoj, neponovljivi sklop i povest koja se u njoj odvija.

Na stranici @mama_biblioteka na Instagramu trudim se da nesebično pružam stečena iskustva.

Postavila sam cilj da jednog dana napišem dečiju knjigu i Bože zdravlja, da otvorim obrazovnu radionicu posvećenu malim ljudima koji streme da postanu veliki, snažni i važni.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Nije mi bilo teško da silnu ljubav koja je rasla u meni prelijem na dete koje samo željno iščekivali svih 9 meseci. Oduvek sam znala da želim decu ali nisam znala šta mogu da očekujem kada se to i dogodi. Dobijam komplimente da sam posvećena majka i to mi vrlo prija.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Najlepše je to što majka i dete zajedno uče, stiču iskustva i rastu jedno uz drugo. Pored dece i naše mane postaju sićušne i neprimetne.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Moje dete se ponaša kao „zadružna baba“ J Kad izađemo on misli da ga svi prolaznici poznaju, pa se svima obraća i javlja osmehom. Njegova se šetnja sa mamom i tatom često pretvori u šetnju sa mamom, tatom i nepoznatom osobom. Tako mi on ne dopušta da uživam u svojoj introvertnoj prirodi…

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Odmah! Ako ste našle čoveka u kojeg ste sigurne, nema razloga za odlaganje. Najbolji pokazatelj za to jeste odgovor na pitanje „Da li biste bile ponosne na decu koja psihički i fizički liče na Vašeg partnera“? Ako je odgovor „da“, onda vam želim mnogo sreće!

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Nisam znala da mogu tako duboko udahnuti dok nisam osetila i udahnula miris moje bebe. Roditeljstvo je nešto najlepše što mi se desilo. Kao majka više vodim računa o sebi kako bih bolje brinula o detetu. To je unapredilo moje zdravlje i celo moje biće.

Ništa nije važnije od nežne, tople ljubavi koju dete dobija od roditelja kroz osmehe, posvećenost, podršku, razgovore, kroz zagrljaje i igru. Jednostavno, pravilan razvoj deteta leži u rukama roditelja. Posvetite mu se.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Najbitnije je da dete jede hranu koja je u prirodnom stanju. To je hrana bez hemijske obrade, bez konzervansa, margarina, hormona, antibiotika, pojačivača ukusa i sličnih dodataka. Zaista se trudim da osmislim i sama napravim ono što ću ponuditi Vojinu za obrok.

Dete svoje životne navike razvija najviše gledajući roditelje, zbog toga oni imaju veliku odgovornost. Na primer, ako hrani koju spremate dodajete velike količine soli i šećera, postoji velika mogućnost da ćete svom detetu uništiti sve izglede da u nekom trenutku počne da uživa u prirodnim ukusima – sve „nezačinjeno“ što proba biće mu „bljutavo“ ili „bezukusno“ jer ste mu vi „spržili“ čula. Isto tako, dete naviknuto na ukus kupovnih slatkiša (koji su prepuni agresivnih hemijskih jedinjenja) praktično gubi sposobnost da oseti ukus obične namirnice koja je „porasla“ na susednom imanju (npr. sirovi lešnik, suva šljiva ili kaša od ovsa).

Zbog toga na ovom „frontu“ treba povući jasne linije, biti dosledan i „surov“. Nemojte dozvoliti da vaše dete razvija pogrešne navike zbog vaše lenjosti ili, još gore, jer vaši rođaci i prijatelji „prosto moraju“ da mu poklone čokoladu svaki put kad ga vide. To su glupi malograđanski obziri koji se na kraju svima obiju o glavu – zamolite ih da sledeći put donesu jabuke ili orahe iz svog dvorišta.

Što se kupovine hrane tiče, trudimo se da kupujemo domaće proizvode i posebno rado kupujemo hranu direktno od seljaka. U poslednje vreme na pijacama se mogu naći i ljudi koji se bave proizvodnjom organske hrane, najbolje se osećamo kad takvu hranu obezbedimo za Vojina. Na taj način štitimo prirodu, smanjujemo količinu otpada i zdravo se hranimo.

Ovo me niste pitali

Za kraj bih citirala Irenu Orlović „Dete ne može sanjati svoje snove, ako na leđima nosi snove svojih roditelja.“

Dopustite deci da budu deca i otkriju sve što može da ih oplemeni, ohrabri, produhovi i konačno izgradi od njih ljude. Vi budite tu da ih podržite i zagrlite!

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: