Majčinstvo u 20/30/40-im: Ljiljana Osmajić Jovković

Ljiljana Osmajić Jovković je ekonomista i od svoje 33. godine živi u Londonu. Kao mama dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Ja sam Ljiljana Osmajić Jovković, po struci sam diplomirani ekonomista. Radim u finansijama u “KPMG”-u. Od svoje 33 godine živim u Londonu, gde sam i zasnovala porodicu. Svoje prvo dete sam rodila u 36-oj, drugo u 41-oj godini.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Mislim da svim devojkama koje studiraju i planiraju da budu finansijski nezavisne, odluka kada roditi dete, neće biti laka. Moj strah da li ću stići da se ostvarim kao majka je uticao da prelomim u 33-oj i odlučim se da prekinem karijeru i preselim se u London.

Iskreno nije bilo lako sa prvim detetom jer nisam imala nikakvu pomoć, niti iskustvo. S obzirom na to da je moj muž zbog svog posla stalno putovao, a ja nisam radila, smatrala sam da ja treba da se posvetim detetu. I bez obzira na neprospavane noći i strah da li sve radim kako treba, zaista sam bila srećna. To je sasvim novi tip bezuslovne ljubavi koja vas obuzme i inspiriše svakog dana. Još više sam uživala sa drugim detetom, jer sam bila mnogo opuštenija znajući tačno šta me čeka i da ja to znam i mogu da uradim.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Moje iskustvo je vezano za moje 30-te i 40-te i nisam se pokajala što nisam postala majka ranije. Jednostavno sam bila mentalno spremna da se posvetim detetu i po cenu da prekinem karijeru. Imala sam život pre toga. Nisam ostala željna druženja, studiranja, izlazaka, putovanja, poslovnih uspeha.

S druge strane mislim da sam mogla bolje da sagledam sve izazove koje vaspitavanje dece nosi. Jer lako je nahraniti ih i obući. Ali kako naći taj fini balans izmedju želje da im pomognemo da izvuku svoj maksimum da budu ambiciozni i uspešni, a da ostanu zdravi, čestiti, srećni, nasmejani.

Nedostatak može biti u tome da ću generacijski biti dalje od moje dece nego što su to mlade majke. Ali za sada to ne primećujem kao smetnju.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Sećam se sa prvim detetom, plašila sam se da ako duboko zaspim, može nešto da mu se desi, a ja neću moći da mu pomognem. I bez obzira što me budio na svakih par sati jer sam ga dojila, ja bih svaki čas proveravala da li diše. I tako sam se jednom probudila i u mraku pokušavam da ga vidim i učini mi se da vidim dve glave u krevecu. Ja sam tako vrisnula i upalila svetlo da sam probudila i njega i muža. Ni jedan ni drugi nisu bili srećni zbog toga, ali ja jesam, kad sam shvatila da sam od umora videla duplo ( ili sam vriskom uplašila drugu glavu, pa je isčezla:-=).

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Žao mi je kada vidim mlade devojke da već čekaju bebu. Mislim da to nije fer prema njima. Lepo je da iskuse život kada mogu da se posvete sebi i svojim ambicijama. Jednom kad dobijete dete, ono je prioritet u svim vašim budućim odlukama i planovima, kao što smo i mi bili našim roditeljima.

Roditeljstvo je ozbiljna stvar i svi treba da budemo i fizički i mentalno zreli da bismo mogli tome ozbiljno da se posvetimo.

Naravno niko ne može da isplanira kada će sresti g-dina pravog, ali mislim da sa odlukom o deci ne treba žuriti, već kada se stvore uslovi i oba partnera to žele.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Mislim da je veoma važno poverenje, bliskost i primer koji roditelj daje detetu svojim ponašanjem.

Ja se trudim da mojoj deci uvek bude jasno da mi je njihova sreća najvaznija. Oni ne mogu znati šta ce ih jednog dana činiti srećnim, ali moje je da se potrudim da zbog lenjosti ili nemara ne zatvore sebi neka vrata. Učim ih da nemaju predrasude i da rade na sebi da bi imali više otvorenih opcija. A kada odrastu neka sami izaberu svoj put.

Stalno im ponavljam da ih volim najviše na svetu i da sam presrećna što su baš oni moja deca. Ohrabrujem ih kakav god imaju problem, da se ne plaše i da mi kažu. Ja sam tu da im pomognem.

Važno mi je da sve što tražim od njih pokazujem i svojim primerom. Ne mogu da pričam da treba da budu odgovorni i urade domaći na vreme, a da ja kasnim na posao.

Ja sam vezana i za svoju porodicu i za svoje prijatelje. I uvek im objašnjavam da je važno da imaju jedno drugo i kada roditelja ne bude bilo imaće nekoga iz svoje porodice kao oslonac.

Učim ih da je lepo da imaju puno drugara. Da ne treba da se plaše loših iskustava. To će im pomoći da više cene i čuvaju prava prijateljstva, a da loše ljude i loše prilike nauče da zaobilaze.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Učimo ih da pročitaju sastav pre nego se odluče na primer – koje će cerealije da kupe.

Moja ćerka ima 9, a sin 14 godina. Oni su od neke 6-7 godine naučeni da sami sebi spreme doručak kao cerealije sa mlekom. Znaju da naprave kajganu, tost sa puterom, palačinke.

Uvek imamo sveže voće i povrće u kući koje mogu da grickaju kad god im padne na pamet.

I suprug i ja kuvamo i njih uključujemo u pripremu hrane. Znaju šta su ugljeni hidrati i da uz neki obrok ide riža, uz neki krompir, a uz neki hleb. Od malena su naučeni da jedu raznovrsno, sve što i odrasli – od krvavog bifteka do morskih plodova.

Ovo me niste pitali

Pošto ovom prilikom dajemo savete pre svega devojkama i budućim majkama, htela sam da im kažem da su meni najviše pomogla moja ženska prijateljstva da se lakše izborim sa svim izazovima koje nose roditeljstvo i brak.

Nema tih vitamina koje mogu da zamene smeh i suze koje podelite sa najboljim prijateljicama i sestrom.

Tako da negujte svoja prijateljstva i učite svoju decu da budu dobri drugari.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: