- O meni
Moje ime je Marina Lazarević, mama sam malog Darka koji uskoro puni dve godine. Suvlasnik sam i suosnivač sajta NajboljaMamaNaSvetu.com čiji sam i direktor.
Cilj sajta NajboljaMamaNaSvetu.com je da mamama pruži podršku svakodnevno, da informiše i edukuje ali i zabavi. Tu smo da inspirišemo. Želimo da se svaka mama oseća posebno, da nikada ne zaboravi na sebe i da zna da je upravo ona najbolja mama na svetu. Ali biti najbolja mama ne znači biti savršena mama! Sve smo mi najbolje, svaka na svoj način.
Sajt mesečno čita preko 350.000 mama sto sa sobom nosi veliku odgovornost, mnogo izazova ali i uzbuđenja i radosti kada dobijemo pohvale ili priznanja kao sto je prošlogodišnja nagrada top50 sajtova u Srbiji. Moj posao uključuje marketinške i prodajne aktivnosti, svakodnevnu komunikaciju sa klijentima, marketinškim agencijama i naravno saradnicima i čitaocima.
Trenutno radim koliko god vremenski uspem, sto je sa detetom koje ima nepune dve godine nekada (još uvek retko) oko pet-šest sati, uglavnom tri a vrlo često ni sat vremena.
Imam tu sreću da radim od kuće. Zapravo, ponosni smo na činjenicu da ceo naš tim radi na daljinu i to iz različitih zemalja. Sticajem okolnosti ja živim u Španiji, sestra suvlasnik u Švajcarskoj a treća sestra koja je takođe suvlasnica u Srbiji. Saradnice su uglavnom u Srbiji mada je jedna od glavnih u Makedoniji.
Krajem ove godine ćemo proslaviti 10 godina sajta i u skladu sa tim imamo dosta planova za koje ćete tokom godine i saznati.
- Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Postala sam mama četiri meseca posle 40. rođendana. Zbog prirode svog posla sam stvarno mnogo znala o svim aspektima majčinstva i taj deo oko deteta, šta sve treba a šta ne me nije mnogo iznenadio.
Ali ono što me jeste iznenadilo jeste da nisam uspevala da se organizujem kako sam zamišljala i planirala. Spavanje nam nije išlo kako treba, čak i sada mogu da kažem da sam neprekidno odspavala svega dve noći od porođaja. Jednostavno se nisam osećala kao u svojoj koži. Meni je bilo potrebno oko 15-16 meseci da se „unormalim“. Ali, na sve se to navikne, samo je potrebno vreme. Spavanje je postalo bolje (sa manje prekida), mogla sam dete da ostavim na po par sati i nađem neki svoj novi ritam.
Mislim da to nema veze sa godinama i da je svakoj mami potrebno vreme da kreira tu neku novu normalu. Dete je ogromna promena, čak i jedno a tek više. Mnogo je važno biti dobar prema sebi, ne preterivati sa ciljevima u prvom periodu, dati sebi vremena za povezivanje sa detetom, raditi na svom umu (čitati, meditirati, šetati ili šta god da vam prija) i odmarati kad god je to moguće, ali bukvalno kad god. I da, dobro jesti to je jako važno!
- Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
U Španiji, gde sam se i porodila, na časovima za trudnice su bile uglavnom žene približno mojih godina a dosta njih i sa po par više, ovde sam spadala u srednju ka nisko rizičnoj trudnoći. Godine su imale jako malo uticaja na to kako su se doktori ophodili prema meni. U Srbiji, gde sam konstatovala trudnoću, spadala sam odmah u visoko rizične trudnice i rečeno mi je da moram da odradim brdo prenatalnih testova. Naravno da sam u Srbiji bila uplašena a u Španiji opuštena. Jednostavno, sredina ima mnogo veze sa tim. U kojim god godinama da je trudnica treba je bodriti i biti pozitivan. Moj porođaj isto tako nije bio ništa teži ili lakši u odnosu na mlađe mame. Takođe, nisam imala problema ni da zatrudnim a imaju ga i neke mlađe žene. Nema nikakvog pravila!
Majčinstvo je po meni najlepše kada dođe onda kada žena to želi. Onda se dete gaji uz veliku ljubav, sa mnogo strpljenja, što je jednoj bebi i najpotrebnije.
- Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Kod nas je najsmešnije bilo to što kada god se nađemo pred nekim problemom, ja otvorim članak sa sajta NajboljaMamaNaSvetu.com i čitam mužu a on prevrće očima, naročito ako se ne slaže sa savetima i posle svakog mog „Eto, jesam ti rekla.“
Takođe, svaki put se nasmejem kad shvatim da su oni prvi meseci ipak bili lakši nego što se tada činilo, naročito zbog činjenice da se dete nije ni pomeralo. Onda kada je počelo da se pomera pa sve više i više, sto puta sam pomislila „O Bože, šta sam radila sa vremenom dok se nije ni pomeralo?!“
- Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Onda kada žena to želi. Imam sestru bliznakinju koja je rodila prvo dete sa 23 godine. Kada je njena ćerka napunila 18 moj sin je punio jednu godinu. Ona sada ne bi sebe mogla da zamisli sa bebom a ja nisam mogla kada je ona rađala. Imam pet i po godina mlađu sestru koja je mnogo želela dete, porodila se istog meseca kada i ja ali je morala da prođe kroz vantelesnu oplodnju da bi ostala u drugom stanju. Sve je JAKO individualno, čak i u jednoj porodici.
Mladim ženama bih savetovala da slušaju sebe, svoj unutrašnji instinkt, svoje telo i sve će biti onda kada i treba da bude. I ne obazirite se na pritiske okoline jer ćete to dete, na kraju krajeva, gajiti vi a ne ti drugi koji vas požuruju.
- Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Još je moje lično iskustvo kratko, dete je još malo, sigurna sam da će biti većih izazova kasnije. Ali, ima jedna lekcija koju sam naučila a koja mislim da je jako korisna.
Pre već oko 5-6 meseci dete se razbolelo i kako je bio tako neraspoložen i nikakav po ceo dan, gledao je malo više televizije. Malo po malo to je preraslo u traženje da sad ovo, sad ono. Da pojasnim, mi smo puštali YouTube na televizoru, prvo vozove jer njih voli da gleda a onda se to malo otelo kontroli. Uglavnom, kada se pokušaj isključivanja televizora završio par puta besom i plakanjem, odlučila sam da nema više TV-a uopšte. Malo dete od oko 18 meseci nema i ne može da ima meru. Od narednog dana TV više nije radio. Jednostavno, stoji u sobi ali ne radi. Ne uključuje se uopšte kada je dete u kući. Već posle prvog dana bez televizora, izgledalo je kao da imam drugo dete u kući. Lepše se igrao sa igračkama, više smo se igrali zajedno, čitali, izmišljali svašta, učili boje, crtali… Od tada on uopšte ne traži televizor već se igra, što sam što sa nama.
A, za sada, najvažnijim u odnosu roditelja i deteta smatram podršku i poštovanje prema detetu. To je osetljivo, nemoćno ljudsko biće koje uči kako da se nosi sa velikim svetom. Zagrljaji i reči podrške i miran ton u komunikaciji su mi nešto najlepše kada vidim i u našoj i u drugim porodicama. Vikanje i nazivanje dece raznim pogrdnim imenima, sa druge strane, su mi odraz roditeljske nemoći. Roditelji treba da rade na svom ponašanju prvo da bi isto mogli da prenesu na dete.
- Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Mi jesmo mali ali imamo par važnih pravila kojih se držimo što se ishrane tiče. Najvažnije je da nema dodatog rafinisanog šećera i soli pre dve godine najmanje a što duže to i bolje i trudimo se da svaki glavni obrok bude sastavljen na zdrav način tj. da sadrži ugljene hidrate, proteine, dobru mast, povrće i voće odnosno da se tokom dana unose sve ove grupe namirnica.
Lično sam izbacila šećer još od prvog trimestra trudnoće i sada ne mogu ni da ga smislim. Ponosna sam što sam uspela da i dete ne unosi šećer još uvek. Dok god ja mogu da kontrolišem šta jede, on ga neće ni unositi. Naravno da ima situacija kada ga nude raznim poslasticama ali pokušavam da to na fino odbijemo i uspevamo za sada.
Iako je mali, uključujemo ga u pravljenje hrane tako da voli da se popenje na stolicu i kuva sa svojim tatom ili sa mnom. Onda i sam, u svojoj kuhinjici, pravi picu, dodaje sastojke, meša, mesi itd. Nadam se da će se to sa godinama samo razvijati.
- Ovo me niste pitali
U više vaših intervjua sam na kraju pročitala lepe poruke mama autorka drugim mamama. To mi se mnogo dopalo pa, nastavljajući u istom duhu, delim poruku koju svaka mama treba da pročita:
View this post on Instagram
Izvor: Detinjarije.com
