O meni
Po obrazovanju scenografkinja, po opredeljenju preduzetnica. Vodim svoju agenciju za scenografiju, organizaciju i dekoraciju događaja, a pre nešto više od godinu dana sam sa partnerima pokrenula i online robnu kuću za proizvode malih domaćih proizvođača koja se zove Zanateria.
Naravno, pošto ovaj razgovor vodimo za “Detinjarije” važnije od svega što sam navela jeste do da sam ja mama jedne male Danke, koja će za par dana biti godinu i po stara.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Oduvek sam znala da ću jednog dana postati majka, ali sam čekala da taj trenutak prirodno dođe. Dvadesete sam provela prvo u obrazovanju, a zatim u težnji da se što više ostvarim u scenografiji, napredujem, učim i razvijam svoju kreativnost. Uz sve to, mnogo sam putovala i sa putovanja sam donosila i uspomene i neke nove ideje.
Kada sam u tridesetoj konačno zatrudnela, prvi osećaj je bio strah. Strah od onoga što će se dešavati u narednih devet meseci, strah za zdravlje deteta, ali i strah od naglog usporavanja i promene načina života. Onda sam se posvetila čitanju korisne literature, slušanju saveta od majki koje su uspevale da sačuvaju svoju “kreativnu iskru” i budu dobre majke u isto vreme i čini mi se da mi za sada ide dosta dobro.
Mislim da me je roditeljstvo spasilo od ove lude “nove realnosti” jer, umesto da me muči to što mi je scenografska karijera zbog pandemije jako usporila, ja sam se radovala što mogu mnogo više kvalitetnog vremena da posvetim detetu.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Mislim da ovde nema univerzalnog odgovora i da taj izbor zavisi od karaktera i ambicije svake žene ponaosob. Verujem da je porođaj u dvadesetim nešto lakši i da jurenje za detetom manje umara. Sa druge strane, roditeljstvo u prvih nekoliko godina deteta neumitno usporava majku, a dvadesete iz moje perspektive nisu bile dobro vreme za usporavanje.
Ako se dvadesete iskoriste za izgradnju sopstvenog identiteta i karijere, onda je u tridesetim moguće “izgurati” majčinstvo bez osećaja da nešto “propuštaš”.
Što se četrdesetih tiče, one su mi još uvek daleko, pa ne mogu iz ličnog iskustva da donesem sud. Ipak, ako budem treće dete rodila u četrdesetim, možemo da ponovimo intervju, pa da dopunim ovaj odgovor.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Padaju mi na pamet sve pesme koje smo muži ja izmišljali i pevali ih da uspavamo bebu, umirimo je ili zabavimo. Te pesme prvo krenu kao “freestyle” iz glave, pa se nakon svakog sledećeg pevanja “bruse” dok ne postanu pravi hitovi. Mislim da smo uspeli da pokrijemo sve žanrove – od sevdalinki do hevi metala.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Prvo je važno da pored sebe imaju muškarca na kojeg mogu da se oslone. Koji će biti uz nju, ne da pomogne, već da se ravnopravno uključi u roditeljstvo i podizanje deteta. Važno je i to da same osete da su spremne za to, a da ne postanu majke zbog pritiska okoline.
Važno je i da dodam da ta “spremnost” ne znači da treba da čekaju da dođe trenutak u kom neće osećati strah od roditeljstva jer će taj strah uvek biti prisutan. Spremnost je osećaj da možeš da se izboriš sa tim strahom, znajući da svaki izlazak iz zone komfora donosi velike izazove, ali i velike radosti.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Roditeljstvo je učinilo da postanem mnogo spontanija. Ranije sam bila “control freak”, sve projekte na kojima sam radila, prvo sam pažljivo planirala do tančina. Sve svoje planove sam zapisivala i svoje vreme sam znala da isplaniram i nedeljama unapred.
Takav život, pored malog deteta, više nije moguć. Sada sam naučila da budem fleksibilnija i da više improvizujem. Pored toga, postala sam i mnogo produktivnija jer uspevam mnogo više obaveza da uklopim u kratkotrajne trenutke sopstvenog “mira” tokom dana.
Što se odnosa roditelja i deteta u ovom uzrastu tiče, trudimo se da budemo “prisutni” u trenucima koje provodimo zajedno. Ne gledamo u telefone, ne proveravamo mejlove i društvene mreže. Kada nešto neodložno mora da se uradi, tada jedno od nas dvoje izlazi iz sobe i potpuno se posvećuje poslu.
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
I pre nego što je Danka stigla, uglavnom smo kuvali kod kuće i pazili šta jedemo. Sada smo za nijansu pažljiviji u izboru namirnica, ali dozvolimo sebi i poneki “izlet”. Nismo potpuno rigorozni po tom pitanju.
Ovo me niste pitali
Na kraju bih želela da one koji ovo pročitaju pozovem da podrže sve mame preduzetnice u našem okruženju. Iz sopstvenog iskustva znam koliko je teško voditi uspešnu firmu i biti roditelj i zato je važno da im svi zajedno pomognemo da budu uspešne u svojim plemenitim misijama. Meni je drago što smo na Zanateriji okupili preko 100 mama preduzetnica koje nude raznolike proizvode – od ručno rađene opreme za decu i bebe, preko prirodne kozmetike, garderobe, hrane i pića…i što zajedno sa njima vodimo ovu tešku i uzbudljivu borbu.
Izvor: Detinjarije.com
