Majčinstvo u 20/30/40-im: Mirna Zelić

Mirna Zelić je logoped i porodični i EMDR terapeut. Kao mama osmogodišnje Aline i trodogišnje Nore, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Ja sam Mirna Zelić, logoped i psihoterapeut. Logoped sam u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju a u svojoj privatnoj praksi, kao osnivač Centra Terapika, radim kao porodični psihoterapeut i EMDR terapeut. Specifičnost poziva logopeda koji radi sa odraslima me je navela da osobu koja je doživela moždani udar ili traumu mozga, te došla na rehabilitaciju govora i jezika, sagledam kroz prizmu porodice, kroz sistem koji se nalazi u kriznoj situaciji dok se bori sa izazovima koje bolest donosi u život a to saznanje me je uputilo na moje drugo zanimanje, zanimanje psihoterapeuta. Majka sam dve devojčice, Aline koja ima 8 i Nore koja ima 3 godine. Alina me je inspirisala za svoje dve knjige za decu u kojima je glavna junakinja i kroz čije avanture sam pokušala da iznesem i materijal za lakše vežbanje izgovora glasova. Nora je donela nestašnost, spontanost i duplirala radost.

Ja mama u 20/30/40im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Postala sam majka prvi put u 34. godini i mislila sam da sam potpuno spremna za izazov majčinstva. Da, mislila da sam potpuno spremna. Alina je bila u izoleti sa kiseonikom prvih nekoliko dana života, primala je antibiotike i bila pod nadzorom neonatologa. Sećam se da mi je ruka drhtala kad sam njenu malu ručicu prvi put dodirnula a zvukovi aparata sa neonatologije su me još neko vreme pratili. Hvala Bogu, Alina je bila zdrava beba i rasla u zdravu devojčicu. I u trenutku kad sam pomislila da je možda i kasno da imamo još jedno dete ipak smo se odlučili na taj korak. I nismo se pokajali, pet godina nakon Aline , rodila se Nora, minijaturna lutkica sa nešto više od 2.5 kg koja nas je osvojila. Moje majčinstvo i trudnoću ulepšala je i bila simbol mog psihičkog mira prof. dr Svetlana Vrzić Petronijević, koja je deo naše porodice.

Po mom iskustvu koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40im?

Biti majka u tridesetima je za mene bilo pravo vreme. U dvadesetima sam završavala fakultet, tražila posao i tražila sebe. Tridesete su mi donele želju da se ostvarim kao majka i imala sam sreću pa sam i supruga upoznala upravo u tridesetim. Kao trudnica sa Alinom sam upisala edukaciju sistemske porodične psihoterapije a kao trudnica sa Norom sam je završila. Moje iskustvo majčinstva upotpunila je podrška mog supruga koji je delio i deli svaki momenat roditeljstva na pravi način. Citirala bih Jevgenija Olegoviča Komarovskog koji je rekao da je psihičko blagostanje majke koja vodi brigu o detetu najveći zadatak za oca. U našem slučaju ovaj zadatak se uspešno izvršava. Biti majka je jednako lepo u dvadesetim, tridesetim ili četrdesetim ali meni je u tridesetim donelo smirenost, osećaj da je sloboda stvar koja dolazi i iz glave jednako kao i iz tela. Kao majka sam osetila da sam slobodnija i da mogu da uradim više, bolje i da postignem mnogo toga. Majčinstvo mi je zaista donelo hrabrost da se opustim i uživam ovde i sada sa svojom decom.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena majka?

Kad je Alina imala 3 meseca nosila sam je u nosiljci i to jedva, jer je bila krupna beba, dok je ispred nas išla žena i nosila malu bebicu, značajno sitniju od moje. Pogledale smo se, odmerile bebe i upitala sam je koliko je beba stara a ona je na to odgovorila „jao, mi smo jos mali, imamo tek pet meseci, vi ste bas veliki, koliko ste stari?“ Kad sam odgovorila da beba ima 3 meseca, žena je bez pozdrava nastavila da maršira ispred nas dve, misleći da se šalim s njom. Sa dve i po godine je u jaslicama ceo dan bila robot Alina, imitirajući pokrete i glas robota i tako je ceo vrtić pričao o njoj. Fascinirane životinjama kao i njihova tetka, u jednom momentu lutkici je otpala ruka i samo se čulo „brzo, moram da te vodim kod veterinara za ljude“. Svaki dan se dešavaju duhovite situacije i osvajaju nas iznova.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je vreme za decu?

Pravo vreme za decu je onda kada poželimo da deca dođu u naš život. Ne treba birati vreme za majčinstvo već podržavajućeg partnera koji želi da se zajedno sa nama ostvari kao roditelj i da gradi porodicu. U svojoj porodici ne treba zaboraviti i da smo prvenstveno nas dvoje partneri kao i roditelji. Dve različite uloge u istom sistemu, dvoje ljudi na istoj strani. Tako će majčinstvo u bilo kojim godinama da se desi biti iskustvo uz koje se razvijate u još bolju osobu.

Roditeljstvo iz mog ugla- čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo se zasniva na iskrenosti i ljubavi, na poštovanju deteta kao bića koje traži da ga pustite da istražuje ali da ima sigurnu bazu iz koje ćete pružiti ruku ka njemu. Mene je roditeljstvo naučilo da svaki dan postoje situacije sa kojima se srećem prvi put u životu i da je zaista najveći izazov koji možemo doživeti. Ponekad mi je teško jasno postaviti granicu i tada moj racio obavlja veći deo posla. Kao roditelji mislimo da smo mi ti koji definišemo zapravo odnos roditelj-dete, ali mi zapravo nam ga emocijama određuju deca. Osluškivati svoje dete i na pravi način reagovati, stvarati mu želju za autonomijom a ne prepustiti ga tokovima, odrediti granicu i pravila a opet biti spontan, to je najvažnije u roditeljstvu iz mog iskustva, i to samo u slučaju kada se tona ljubavi isporučuje svakodnevno na dečju adresu.

Ovo me niste pitali

Želela bih da budem majka poput moje majke, da moja deca osete toplinu, sigurnost, bezbrižnost i radost u mom krilu kao što sam ja isto osećala u njenom. I u majčinstvu ne treba zaboraviti tetke, onaj ko ima tetku, ima još jednu majku.