O meni
Zovem se Mama. Živim svoj san – život jednoličan, nemiran, sjajan. Godine svog detinjstva, devojaštva i mladosti sada doživljavam kao dogodovštine kakvog književnog lika, kao neki drugi, tuđi život. Ronjenje, pecanje, slaganje slagalica, vožnja bicikle 60-ak km, putovanja svuda, zaista je svašta tu stalo.
Ali kako deca rastu, tako se u život vraća sve ono što ga je činilo pre njihovog rođenja… samo još lepše jer je u većem i posebnom društvu.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Pre prvog porođaja radila sam na poziciji direktora filijale jedne banke. Suprug i ja smo gradili kuću po svojoj meri. Putovali smo puno i ostvarivali želje i snove svoje mladosti. Imala sam dosta planova i ambicija… a onda sam postala Mama. Majčinstvo je za svaku ženu preobražaj fizički, psihički i duhovni. Kako raste dete, tako se i uloga majke preobražava, „raste“ i sazreva.
Toliko sam bila opčinjena tom prvom, „bebećom“ fazom majčinstva da sam poželela da se to ponovi još jednom…i još jednom… i još jednom…
Više nisam zaposlena u banci, svoju kuću smo ustupili nekome kome je bila potrebnija, sada živimo kao podstanari i više ne putujemo tako često. Rodila sam četvoro dece, svakoga jutra tren pre nego se probudim unapred se radujem jer ću ponovo ugledati njih petoro, živim život sa šest lica ljubavi…nije mi lako da vam ispričam neizrecivo…
Po mom iskustvu, koje su prednosi i mane majčinstva u 20/30/40?
Prednosti majčinstva u 30im je zrelost, sposobnost da se uživa u svakom novom danu bez razmišljanja o „propuštenom“. Nedostaje malko više energije da se iz noći u noć ne spava, ali zapravo ništa stvarno ne nedostaje.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Duhovite situacije u kojima se nalazi novopečena mama su stalne.
Nakon prvog porođaja, tata je došao u porodilište da mene i bebu povede kući. Pripremili smo se za polazak, uzela sam u ruke torbu sa svojim stvarima i nosiljku a medicinska sestra je bebu pružila tati u ruke. Iznenađen i zbunjen, umesto pozdrava rekao joj je:
– Pa šta ćemo mi sada da radimo sa njim ?!?
Od tog dana pa do danas, česte su, skoro svakodnevne situacije kada ne znamo šta ćemo da radimo sa njima. Onda se smejemo…
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Kada je pravo vreme za decu? Svi znamo za slučajeve da su žene rađale pre svoje 20., neke su opet postajale majke u 50-im,a katkad pročitamo vest da je žena u 60-im postala mama… pravila nema, svako vreme ima svoje prednosti i mane. Doktori će reći da su dvadesete najbolje za rađanje, tada smo fizički najspremniji. Tridesete donose psihičku i duhovnu zrelost (ovo je moj slučaj: prvi porođaj u trideset prvoj a četvrti u trideset petoj). Vreme u kom živimo nameće ženama takav tempo da sve više žena postaju mame u četrdesetim… a i tate u tome imaju svoju ulogu, zar ne? Kada budući roditelji u svojoj ljubavi dovoljno „porastu“ i sazru – vreme je!
Roditeljstvo iz mo ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Ono što je najvažnije u odnosu roditelj-dete jeste odnos roditelj-roditelj. Deca imaju bezbroj potreba, prohteva, zahteva ali da bi proveli srećno detinjstvo i da bi izrasli u srećne ljude jedno je najvažnije, jedno je sve: Da tata najviše na svetu voli mamu i obratno!
Malo ljudi zna, još manje razume, a na žalost, retki su oni koji žive ovakav život. Današnji brakovi su uglavnom tzv. „roditeljski“. U centru porodice, u centru života, u centru univerzuma je – dete. Naizgled lepo i ispravno, zapravo pogrešno. Naravno, za dete je jako važno da bude voljeno od mame i od tate ali najvažnije je da raste uz roditelje koji jedno drugo najviše vole, da su mama i tata jedno…
Ovo me niste pitali
Tokom svoje treće trudnoće sam imala priliku da podržim dojenje i učestvujem u akciji postavljanja MAM klupa za dojenje, i tada sam napisala stihove, poruku ljubavi:
„Dva srca kucaju isto
Dve duše dišu kao jedna
Osećanje sreće je potpuno i čisto
Ljubav je svega vredna“
Veoma mi je drago kada u Tašmajdanskom parku, na Adi, Zemunskom keju ili na Zlatiboru ugledam svoje stihove na klupama. Cela akcija je sjajna i biti deo tog tima je zaista bilo divno iskustvo.
Setim se iako je prošlo par godina od tada koliko i dan danas sa tim stihovima živim i nasmejem se srećna što je tako.
Izvor: Detinjarije.com
