Majčinstvo u 20/30/40-im: Snežana Golić

Snežana Golić je pedagog i dragi član naše redakcije. Takođe, ona je mama dvoje mališana i podelila je sa čitaocima Detinjarija svoje roditeljsko iskustvo.

Predstavite sebe, svoje trenutne aktivnosti i planove

Ja sam Robin Hud pedagogije i 38- godišnja mama dvoje dece. Borim se svim silama da probudim hrabrost i samopouzdanje poštenih i dobronamernih, kako roditelja tako i dece. Želim da zaštitim zakone koji nigde nisu zapisani , a podrazumevaju fer igru.

Formalno, osnivač sam Muzičko plesnog teatra “Iskrice i Munje” iz Novog Sada , koji kroz edukativne mjuzikle za decu šalje glasne i raspevane poruke o tome šta je važno za našu sreću. Sa svojim timom “ostavljam srce na terenu” kulture i vaspitanja.

Vodim i jednu od bilingvalnih predškolskih ustanova “Dreamland”, gde na istoj strani sa roditeljima, rešavam zagonetke modernog roditeljstva i neprekidno tražim još bolje načine da se “uhvatimo u koštac” sa novim dobom.

U želji da što više uživamo u roditeljstvu ponosno pišem za portal “Detinjarije” na pedagoške teme, u nadi da ću pomoći da ipak sve bude malo jednostavnije i pozitivnije.

Moj plan je da zauvek ostanem zaljubljena u pedagogiju i da iako je strašno teško biti realan kao roditelj, ipak uspem sve što znam da poklonim svojoj deci tako što ću im pomoći da pronađu sebe, ali u granicama gde ne povredjuju druge.

Ja – mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Prvo dete, sina, rodila sam sa 29 godina , ćerkicu sa 32. To su dva potpuno različita iskustva. Zbog malo znanja koje sam stekla sa prvim detetom, zbog njihovih duboko ucrtanih osobenosti, zbog pola, zbog svega.

Sa prvim detetom u meni su se, po prvi put u životu, pojavile sve karakteristike klasičnog štrebera. Tada sam mislila da ako nije “po knjizi” – ja sam loša mama. Nisam znala, što se kaže, da li sam došla ili sam pošla. U jednom momentu, izmedju 1000. i 1001. poziva “Halo bebe” sam shvatila da sam potpuno promašila temu. Bila sam preumorna. Tada sam se već malo osnažila kao mama i počela polako da koristi zdrav razum. I dalje čitam, ali i pomalo preskačem “strane u knjigama”. To je i momenat kada sam počela da uživam sa svojom bebom i da više osećam, a manje ispunjavam zadatke. Od 100% stvari zbog kojih sam dan i noć brinula, bar 90% se nikada nisu desile. Dakle, puno bačenog vremena i negativnih misli.

Sa drugim detetom, u tridesetim , koje obožavam, sve je bilo lakše. Uspela sam da razgraničim da moja ljubav prema sebi, ne ugrožava decu. To je veliko otkriće. Uspela sam da budem živo biće sa potrebama i posvećena mama u isto vreme. Dan danas se divim načinu žongliranja obavezama u kojima se prioriteti menjaju iz sata u sat. Malo su proritet deca, pa malo ja, pa malo muž, pa malo posao. Sada uživam – mama sam, ali ne samo to.

Po вašem iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Mislim da su 20-te prilično zbunjujuće na svim poljima. Bar je tako bilo kod mene. To je vreme kada se na vagu stavlja kvalitet odluka iz prethodnog perioda. Da li si odabrao dobro obrazovanje? Grad u kom živiš? Muža? Posao? Momenat da postaneš roditelj? To je zaista puno odgovornosti. Meni se mnogo više svidjaju moje 30-te u svakom smislu, a i u ulozi mame. Mislim da sve ima svoje prednosti i mane, ali iskreno cenim prospavane noći, bezbrižnost devojačkog života u mojim 20-tim, putovanja, trošenje novca samo na sebe. Krajem 20- tih sve to mi je dosadilo i mirno sam se prepustila braku i roditeljstvu. Neki kažu da je bolje ranije postati mama, jer manje brineš. Ja to ne znam. I nije mi žao što ne znam. Nikada nisam imala osećaj kašnjenja po tom pitanju.

Da li pamtite neke duhovite situacije u kojima ste se našli kao novopečena mama?

Jednom se naš sin povredio. Kada smo došli u bolnicu doktor nas je pogledao i rekao: “Od vas troje, dete je u najboljem stanju”. Moja briga oko svega bi se lako mogla pretočiti u komediju. Pitajte sestre sa “Halo bebe”, sigurno me se sećaju i posle 9 godina.

Иz sadašnje pozicije, šta biste savetovali mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Kada nisu željne provoda, dokazivanja drugima, kada završe sa obrazovanjem (sem ako su doktorske studije u pitanju, naravno), kada postanu dovoljno odgovorne, kada dovoljno upoznaju sebe da tačno znaju šta žele i sa kim. Kada potroše prvih 10 plata samo na sebe i gluposti koje im ne trebaju. Važna informacija je da nije u pitanju “mala, slatka, nasmejana beba”, već najlepsa ali i najveća, i što je naјvažnije – doživotna obaveza. Prvo moraš podići sebe, pa onda drugo biće. Previše smo svi različiti da bih predložila brojku na torti. U svakom slučaju, nisam od ljudi koji olako brkaju raspored , pa studiraju uz bebu ili bez finansijske stabilnosti postaju roditelji. Ostvariti logični sled nije uvek moguće, znam. Možda sam ja samo imala sreće, ali sam sigurna da red mnogo olakšava život.

Roditeljstvo iz vašeg ugla – čemu vas je iskustvo naučilo i šta smatrate najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo me je naucilo da je zdravlje jedino što je zaista važno, sve ostalo su sitnice.

Važan je interes cele porodice iznad ličnih, kako mojih, tako i dečjih. Međusobno poštovanje, nikako jednosmerno. Dobro poznavanje i beskrajna, bezuslovna ljubav. Pravo da budeš baš ono što jesi. Bez lažne ljubaznosti i bez nametanja samo svoje volje.

Ovo me niste pitali

Budite mudre i ozbiljno shvatite roditeljstvo. Ne bilo sa kim, ne bilo kada. Ali znajte, to je nešto najlepše na svetu i sa bebom upoznaćete nove dimenzije sreće i ispunjenosti.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: