Pevanje deci jedan je od najstarijih oblika muzike koji povezuje sve kulture i roditeljske tradicije. Majčino pevanje bebi je univerzalno ponašanje koje opstaje do danas.
Ova naizgled jednostavna interakcija majke i deteta zapravo je daleko složenija nego što se čini, smatra Šenon Detual, profesorka muzikoterapije sa univerziteta u Majamiju.
„Znamo iz prethodnih istraživanja da deca imaju urođenu sposobnost za prefinjeni doživljaj muzike,“ objašnjava ona. „Želela sam da utvrdim koliko se reakcija beba na majčino pevanje razlikuje u odnosnu na ostale vrste majčinskih radnji poput zajedničkog igranja ili čitanja knjiga,“ kaže Detual. To je učinila snimivši sedamdesetoro dece kako reaguju na različite nadražaje – majčino pevanje zadate pesme i pesme po izboru, pevanje nepoznate osobe, majčino čitanje knjige, majčino igranje sa igračkom i zajedničko slušanje snimljene muzike.
Pokazalo se da pevanje pesme detetu izazivna najjaču kognitivnu reakciju jer zahvaljujući instinktu, majka prepoznaje kada interesovanje opada i trenutno menja intonaciju i tempo kako bi uticala na pažnju svoje bebe.
Detual je takođe uočila da majke koje pate od postporođajne depresije ne pokazuju takvu osetljivost i ne prilagođavaju se bebinoj pažnji tokom pevanja, već je njihovo pevanje delovalo pomalo robotski. Ona međutim smatra da pevušenje bebi može delovati terapeutski jer detetu pruža neophodnu stimulaciju a majke mogu da skrenu pažnju sa loših osećanja i misli, i osete ohrabrenje kao roditelji.
„Majke širom sveta svojim bebama pevaju na zapanjujuće sličan način,“ primećuje ona. „Pritom, tempo i intonaciju uopšte ne moraju biti savršeni da bi se sa svojom decom povezale na pravi način.“