Mame, odstupite i pustite očeve da vaspitavaju sinove

Kao roditelj, stručnjak i bivši nastavnik Nortonova je primetila da očevi imaju mnogo veći uticaj od majki u oblikovanju dečaka u dobro prilagođene i srećne mladiće – ali i da prečesto majke pruzimaju glavnu reč u vaspitanju dečaka, i da im je teško da se povuku i prepuste muškarce – muškarcima.

Eksperti za roditeljstvo složni su u tvrdnji „Bez jake očinske figure (koja može biti i neko drugi, recimo očuh ili deda), momci mogu da nauče kako da izraze svoje emocije konstruktivno, kako da kanališu svoju fizičku snagu i nauče da poštuju druge – i sebe. Majke treba da omoguće tatama da budu očevi i da imaju svoj odnos sa svojom decom – a posebno sa svojim momcima – bez  pokušaja da vladaju iz senke “

Ekspert za roditeljstvo, koja je zaslužna i za pozitivne promene u životima slavnih poput Helene Bonam Karter, upozorova majke i na činjenicu da previše naređuju.

„Dečaci će izgubiti poštovanje prema majci koja je u porodici glavna i odgovorna ili konstantno kritikuje oca“ kaže ona.

Dakle, kada tata omaši odevnu kombinaciju svog sina, ili ga hrani pogrešno, a zatim počinje borba jastucima, da li mama treba sve to da posmatra bez reči? „Da – apsolutno!’ kaže Dženis Norton. „I taj stav opet pokazuje da one misle da sve najbolje znaju, a zapravo nije tako. Niko od nas nije savršen. Imamo previše slabosti. Niko od nas ne radi sve vreme sve ispravno. Zato ne treba ni tatama suditi strogo“.

„Naravno da je ustaljena praksa gradivo koje mame odlično poznaju. Normalno je da čak i u porodicama gde su oba roditelja dosta prekovremeno van kuće, na poslu, deca imaju tendenciju da provode više vremena sa svojim majkama. To nije problem za devojčice – ali za dečake jeste.  Jer oni imaju genetski programirani nagon da kopiraju svoje očeve. A to je teško dečaku da uradi kada ne provodi dovoljno vremena sa tatom. “

Uprkos naslovu njene knjige, „Srećniji, mirniji i bolji dečaci“, autorka smatra da u vaspitavanju dečaka, smirenost nije uvek cilj. U stvari, ona čak aktivno podstiče bilo koju igru koja podrazumeva neki vid borbe – posebno kada je sa svojim ocem.

„Mame generalno nemaju interes za igre borbe jer one uvek brinu da će neko da nastrada, ili strepe da će biti povređen, odeća pocepana ili napravljena neka šteta. Ali veoma je važno da dečaci dobijaju način da potroše svoju energiju, ali i da kroz tuču ili njenu imitaciju nauče kako izgleda fer borba. Kroz ta njihova rvanja, i nazovi tuču, oni uče kako da se kontrolišu, i kako da ne budu previše grubi, ali i kako da se iskupe ako preteraju.“

Naravno majke nisu jedine koje treba da se potrude i da ohrabre taj odnos oca i sina da procveta. Očevi su ti koji treba da porade na tome više.

Naravno da smo svi svesni, da danas roditelji iako provode više sati na poslu i često imaju duže putuje na posao imaju i dosta kućnih obaveza kao što su plaćanje računa, košenje travnjaka i razne popravke. Dešava se da čak i voljeni i savestan otac može da bude ne tako dobar uzor.