Predvođene Sarom Harmon iz Čarlstauna, 20-ak žena okupilo se na igralištu srednje škole u Čarlstaunu kako bi grupno vrištale i otpustile sve kočnice.
Mamama je dosta. Nisu umorne, nisu preopterećene, nisu uznemirene. Dosta im je. Deca se tokom pandemije šalju u izolaciju zbog slučajeva zaraze koronavirusom u vrtićima ili školama. Ravnoteža između poslovnog i privatnog života postala je nemoguća dok pokušavaju da budu prisutne na Zoom sastanku, a dete plače ili bebi treba promijeniti pelenu. Nije ni čudno da su neke mame jednostavno poželele da zavrište. A u četvrtak uveče upravo su to i učinile.
Predvođene Sarom Harmon iz Čarlstauna, 20-ak žena okupilo se na igralištu srednje škole u Čarlstaunu kako bi grupno vrištale i otpustile sve kočnice.
“To je upravo ono što mi treba”, rekla je Ešli Džouns, majka trogodišnjeg dečaka, pa dodala: “To je sigurno mesto, na kojem si okružen ljudima koji se osećaju isto kao i ti jer imaju dete koje ne može da se vakciniše.”
Ovo je drugi put da je Harmon predvodila grupu žena koja vrište. Prvi put je to organizovala u martu 2021.
“Bila je izuzetno hladna noć, ali ljudi su ipak izašli. Vrištale smo iz sveg glasa, a onda smo se zagrlile i otišle veselo svaka svojim putem. To je delovalo prilično lekovito”, ističe Harmon.
“Mame i moje klijentkinje pričaju mi o svojim borbama. To kulminira intenzivnim besom, a nemamo kako da ga ispoljimo. Biti mama, posebno novopečena, teško je čak i u normalnim vremenima”, smatra.
Okupljene žene na srednjoškolskom igralištu rekle su da osim besa već dve godinu osećaju i tugu, ogorčenost, izolovanost, usamljenost, teskobu i gubitak spontanosti. Zato su došle na sredinu terena i formirale krug. Harmon im je rekla da duboko udahnu, a onda vrisnu, a potom i izgovore sve psovke koje im padnu napamet.
Tokom poslednje runde vrištanja organizovale su i malo takmičenje u tome koja će najduže vrištati, a čast je pripala Džesiji Bakli.
“Osećala sam se bolje. Nestala je praznina, a javio se osećaj pripadanja zajednici. Imati dvoje dece koja nisu dovoljno stara da se vakcinišu je frustrirajuće. Osećam se kao da smo ostali zaboravljeni u svemu ovome. I najgore je što se svemu ne nazire kraj”, kaže Bakli.
Nakon što su završile s vrištanjem, žene su se fotografisale, zagrlile i nasmejale jedna drugoj, a onda krenule kući. Barem nakratko su imale osećaj koji je mnogima od nas trenutno potreban, osećaj pripadnosti zajednici.
Izvor: Index.hr
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Jelena Carević
O meni Zdravo. Zovem se Jelena, majka sam jednog Vojina kojeg sam rodila u divnoj 27. godini. Studirala sam Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i imam zvanje bibliotekara. Razume se...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Jelena Andrić
O meni Moje ime je Jelena Andrić, završila sam Poljski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i Master na Katedri za bibliotekarstvo. Po zanimanju sam bibliotekarka. Već 14...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Adrijana Božović
O meni Zovem se Adrijana Božović. Rođena sam jednog davnog leta Gospodnjeg 1993. godine, ili možda ne tako davnog, kako se uzme. Mama sam dvoje dece, troipogodišnjeg dečaka i dvogodišnje...
Kako da za pet minuta procenite u kakvom su stanju vaši mišići karličnog dna
Većina žena se sa time da uopšte postoje neki mišići karličnog dna i da na njima treba raditi, susreće u trudnoći. Pre toga retko ko uopšte razmišlja o njima, što...
Nema komentara.