Slučajevi emocionalne i psihološke nezrelosti kod odraslih muškaraca, njihove nespremnosti da stupe u brak, danas nisu retkost. Može se sa sigurnošću tvrditi da njihov broj raste. To je povezano sa složenim mehanizmima porodičnog života, na primer, sa odsustvom braće i sestara, preteranom brižnošću majki, beznačajnošću očeva i njihovim drugorazrednim položajem u porodici (ili njihovim psihološkim uklanjanjem iz aktivnog porodičnog života), jačanjem pojava matrijarhata u našoj kulturi, feminizacijom prosvete.
U svakodnevnom životu porodice ovakvi sinovi su oslobođeni bilo kakvih poslova i obaveza, osim učenja. Oni se navikavaju na to da majka, koja dominira u porodici, donosi umesto njih osnovne životne odluke, oslobađa ih bilo kakvih problema, bukvalno sklanja kamenčiće ispod njihovih nogu. Preterano brižna majka, često agresivna u ljubavi, istupa u svojstvu poverenika, učitelja, snabdevača, savetnika, imponujući svojom preduzimljivošću i raznostranošću.
U porodici je ona bezuslovna glava, a otac, koji predstavlja njenu senku, ima sporedne uloge, budući da nije u stanju da postane pozitivan primer za podražavanje. Emocionalna zavisnost sina od majke ponekad može da se na najneobičniji način odražava na psihoseksualnom razvoju i u znatnoj meri da doprinosi narušavanju tog procesa.
Savremeni duhovnik često ima prilike da se suočava s nekim tipičnim slučajevima psihičke nezrelosti muškaraca, vaspitanih u porodicama ovakve vrste. Razmotrimo neke od njih.
1. Nepresečena „psihološka pupčana vrpca“ koja spaja muškarca s majkom, njena ljubav prema sinu, ljubav koja zahvata celo biće, dovodi do toga da su njegovi kontakti s vršnjacima retki i odvijaju se pod budnom kontrolom roditeljke. Ona pravi brižljivu selekciju i strogu probu sinovih vršnjaka, više puta sprečava uspostavljanje poznanstava sa ženama. Priča mu takozvane „istinite priče iz života“ o tome kako „te podmukle žene“ uvlače muškarce „u zamke“ ili ih uz pomoć trudnoće prisiljavaju na brak. Majka razvija u sinu nepoverenje i strah prema ženama, samim tim postajući za njega „ekspert“ u njihovoj proceni. Jer samo ona mu garantuje osećaj bezbednosti tokom kontakta sa „zagonetnim suprotnim polom“. Zato nije čudo što sve dok majka ne prihvati devojku, kretanje u pravcu bližih odnosa traje prilično dugo vremena.
2. Strah od braka. Do ovoga može dovesti već opisani, ali još jači strah od žena. Muškarci koji pate od straha od braka, u svakoj poznanici vide ženu koja žudi da „uhvati muža“, vidi u njoj skrivene egoističke potrebe, želju da svije porodično gnezdo na račun muškarca, ignorišući ga kao ličnost. Sve to dovodi do prilično česte varijante „starog momka“, naročito ako majka nastavlja da štiti ovakvog muškarca da se ne bavi domaćinstvom, pružajući mu mogućnost da živi bez obaveza i ograničenja. O braku i potrebi da stekne vlastiti dom on počinje da razmišlja tek onda kada ostane bez majke ili kada njoj samoj počinje da biva neophodna nega.
3. Žena u ulozi majke. Muškarac, kojeg je vaspitala preterano brižna majka, sklon je da za suprugu bira ženu koja kao da predstavlja „nastavak“ majke i koja ga podseća na nju svojom brižnošću. U takvom braku muškarci igraju ulogu deteta, očekujući starateljstvo i oslobađanje od obaveza. Oni često pokazuju želju da ne budu očevi, jer dete bi moglo da ugrozi njihov privilegovani položaj, da bude konkurencija osećanjima žene. U slučaju rođenja deteta često počinju sukobi. Očekujući od muža pomoć u staranju oko deteta, žena usredsređuje svoju pažnju na novorođenče, dok muž, osećajući da je gurnut u zadnji plan, zbačen sa pozicije koja mu je pripadala, počinje da ističe preterane zahteve, pokazuje ravnodušnost, pasivan otpor i razočaranje.
4. Suprotstavljanje žene majci. U nekim brakovima nezrelih muškaraca postojanje „psihološke pupčane vrpce“ koja ih još uvek spaja s majkom dovodi do toga da se kod njih ne razvija pravilan odnos prema ženi. Majka kao i pre predstavlja poverenika, autoritet, proroka, izvor podrške i osećanja sigurnosti. Njoj se upućuju pitanja, molbe da pomogne savetom. Uklonjena od poslova, žena shvata da se u osećanjima muža njoj dodeljuje drugo mesto. Sreću se čak i takvi brakovi u kojima odmah posle svadbe muž više vremena provodi s majkom, negoli sa sopstvenom ženom. U slučaju sukoba s takvim ženama muž najčešće drži majčinu stranu, otvoreno dajući na znanje da je roditeljka za njega važnija i da je jedino ona u pravu. Majku stavlja kao primer, idealizuje je, a ženu primorava da joj podražava. To dovodi do nastanka prirodnih sukoba i gneva kod mlade žene.
Osim opisanih primera muške nezrelosti, takođe se sreću i njena jača ispoljavanja. Ponekad kod duhovnika dolaze majke odraslih muškaraca, koje im pričaju o intimnim problemima i teškoćama svojih sinova. Tako je jedna žena do najsitnijih podrobnosti ispričala duhovniku kako je njen tridesetdvogodišnji sin pokušavao da stupi u intimnu vezu čas s jednom, čas s drugom ženom: „Zamislite, baćuška… i šta on sada da radi?“ Pri tome je toliko živopisno i slikovito opisivala sve što se dogodilo sinu da nije bilo nikakve sumnje: infantilni sin poverava mami sve podrobnosti svojih ljubavnih pustolovina… I eto, mama je došla kod sveštenika da pita kako treba da se odnosi prema problemima svog sina u oblasti njegovog neurednog polnog života.
Moj poznanik, lekar-psihoterapeut, pričao mi je kako je jedna mama došla na prijem zajedno s odraslim sinom, i u njegovom prisustvu, podrobno pričala o njegovom intimnom životu, periodu sazrevanja, ljubavnim vezama sa ženama, kao i o poremećajima koji su se pojavili kod njega u toj sferi. Dvadesetosmogodišnji rmpalija koji je sedeo pored nje samo je povlađivao i pokatkad dodavao nešto u svoje ime. Isti mi je pričao da su majke ponekad same „organizovale“ pomoć sinu: nalazile mu prijateljicu, organizovale zajedničke izlaske subotom i nedeljom i za vreme godišnjeg odmora, a ponekad čak i obavljale razgovor s devojkom njenog „deteta“, posvećujući je u njegove erotske tajne.
Poneke mame tokom razgovora sa snajom zahtevaju da im „čuva sina“ da ne bi odveć intenzivni polni život iscrpeo „dečaka“, jer „on ima vrlo osetljiv organizam i o njemu se treba brinuti“.
Mamini sinovi su pravi košmar za mnoge žene: sa svim svojim problemima oni trče kod svojih majki, nalazeći kod njih podršku i saosećanje. Njihove majke pokušavaju da im se mešaju u bračni život, da nameću svoje mišljenje. Mnoge od njih su toliko zaslepljene ljubavlju prema sinovima da drže njihovu stranu u svim bračnim sukobima, podstičući mlade muževe da ne popuštaju svojim ženama, pa čak i dovodeći stvar do razvoda. Za vreme brakorazvodne parnice one zauzimaju toliko ratoborno raspoloženje da pokušavaju da svu krivicu pripišu snaji, dajući sudu činjenice koje karakterišu mladu ženu na najgori način. A zatim trijumfuju, jer su uspele da dokažu sinovima da su im samo one zaista neophodne, da nikada neće sresti žene koje bi mogle da zamene njih i pruže im takvu ljubav.
Mamini sinovi mogu živeti u nezrelosti kao rezultat odgovarajućeg manipulisanja od strane svojih majki, agresivnih u ljubavi, majki koje su ljubomorne na sve druge žene. Ali događa se da se oni ne bune protiv ovakve zavisnosti jer zahvaljujući njoj su oslobođeni raznih obaveza, svojstvenih odraslim i odgovornim ljudima, raspolažu slobodom i vremenom, te mogu i dalje da igraju ulogu deteta, koja im prija. Kod njih odsustvuje motivacija za odrastanje i opisano stanje stvari im savršeno odgovara. Životno doba ovakvih muškaraca-dece ponekad može biti prilično poodmaklo.
Odlomak iz knjige „Anomalije roditeljske ljubavi“, igumana Evgenija
Izvor: Poznaj sebe
