Majka koja doji trogodišnjeg sina na naslovnoj strani američkog Tajm magazina ovih dana je glavna preokupacija svih blogera, kolumnista i ostalih koji se bave roditeljskim temama. Jedni su oduševljeni, drugi zgroženi, treći ne znaju šta da misle, ali svi smatraju da je po sredi izuzetno ozbiljno pitanje.
Piše: Jovana Papan
Da li je „produženo“ dojenje (Džejmi Lin Grume, majka sa naslovnice, osim trogodišnjeg, doji i svog drugog sina od pet godina), kako se u nekim reakcijama moglo čuti, prirodno i čak jedino ispravno, čak neophodan uslov za razvoj srećnog i samouverenog deteta? Ili ono stvara preterano zavisnu jedinku koja nije sposobna da kasnije sama ide kroz život? I da li dojenje trogodišnjaka može čak izazvati ozbiljne psihoseksualne probleme, kako se neki pribojavaju?
Normalnost je relativna
Za početak, šta je „normalno”? Lekari će reći da je normalno ono što je najzdravije za dečije telo, psiholozi – za dečiji duševni razvoj, ali kulturolozi će vam objasniti da je „normalnost“ jedna vrlo relativna kategorija kada su u pitanju različita ljudska društva, i da na nju uvek veoma mnogo utiču okolnosti. Normalno je najčešće ono što uslovi dozvoljavaju i što omogućava opstanak. Antropolozi imaju svoj odgovor, baziran na egzaktnim činjenicama. A one govore da kod svih primata postoji jasna korelacija između težine ženke, tj. majke i trajanja dojenja mladunčeta. Njena težina, pomnožena sa indeksom 2.7, daje optimalno trajanje dojenja izraženo u danima. Za ljudsku vrstu, dobijeno trajanje je između 2.8 i 3.7 godina.
I zaista, dojenje deteta do 3-4 godine nije nimalo neuobičajeno u raznim ljudskim društvima, već, ako se izuzmu savremena razvijena društva zapadnog tipa, predstavlja prosek. Kod Srba, zbog uticaja crkve, dete se najčešće „odbijalo od sise“ pre trećeg časnog posta nakon rođenja, kako bi i ono postilo. Ipak, mnoge majke su od sveštenika dobijale dopuštenje da i dalje nastave sa dojenjem do 4-5 godina deteta. Zabeleženi su i slučajevi da se deca doje i do 12 godina! Ipak, pošto su majke rađale mnogo dece, obično je sledeća trudnoća bila razlog da se dete „odbije od sise“ i ranije nego što se želelo.
Pitanje opstanka
A razloga za produženo dojenje dece bilo je mnogo. U vremenima stalne oskudice i neizvesnosti, majčino mleko često je bilo jedina sigurna hrana za dete. Za novorođenu bebu majčino mleko je bilo jedina šansa za preživljavanje – zamene kojima su žene pribegavale, poput kaše od brašna, bile su slabo hranljive, a u uslovima loše higijene i opasne za novorođenče. Iskustvo generacija govorilo je da dete koje ostane bez majčinog mleka vrlo lako dobije dijareju.
