Manjak socijalnih radnika ugrožava mnoga dečja prava

Foto: Pixabay

Autor: Katarina Đorđević

Gotovo polovina dece u Srbiji prima neku vrstu socijalne pomoći, a takozvane mere štednje i zabrana zapošljavanja profesionalaca dovele su do toga da su ugrožena brojna dečja prava. U domovima zdravlja širom naše zemlje u ovom trenutku nedostaje čak 250 pedijatara, a razvojna savetovališta ima svega 36 od 159 opština u Srbiji, savetovališta za mlade rade samo u 40 domova zdravlja od 151, koliko ih ima, a mnoge pravosudne sudske odluke ne mogu se izvršiti jer u nekim centrima za socijalni rad nema psihologa.

Ovo su samo neki od zaključaka u „Posebnom izveštaju zaštitnika građana o stanju prava deteta u Srbiji”, koji je predstavljen javnosti, a kako je na konferenciji za novinare istakla Gordana Stevanović, zamenica ombudsmana za prava deteta, nadležnim institucijama upućeno je čak hiljadu preporuka za unapređenje prava dece kako bi se ovi problemi otklonili ili barem ublažili. – Zaštitnik građana već godinama upozorava da postoji manjak profesionalaca u ustanovama gde borave deca. Ilustrativni dokaz te teze jesu centri za socijalni rad, u kojima je broj stručnih saradnika već duže vreme isti ili manji, a broj slučajeva kojima se bave dramatično raste. Tako je u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu broj prijavljenih slučajeva nasilja 2015. godine bio 4.443, a 2017. godine skoro dupliran – 8.693. Više od trećine ovih slučajeva odnosi se na nasilje nad decom, a u nekim odeljenjima Gradskog centra za socijalni rad jedan voditelj slučaja radi sa čak sto slučajeva nasilja – istakla je Gordana Stevanović.

Pošto centrima za socijalni rad nedostaju psiholozi i drugi stručni radnici, često se dešava da ne mogu da se ispoštuju brojne sudske odluke, kao što je viđanje drugog roditelja nakon razvoda. Iako roditeljski odnos ne prestaje nakon razvoda braka, na adresu zaštitnika građana stigao je veliki broj pritužbi koje se odnose na neizvršavanje pravosnažnih presuda o vršenju roditeljskog prava, održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne živi i predaji deteta. Preciznije rečeno, svaka osma pritužba koja je prošle godine upućena zaštitniku građana za prava deteta odnosi se na kršenje prava deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.

– Broj siromašne dece u Srbiji raste iz godine u godinu, a u 2017. je čak četvrtina dece bila u riziku od siromaštva. U ukupnom broju dece koja se nalaze na evidenciji centara za socijalni rad najviše je materijalno ugroženih mališana. Zbog bede i nemaštine, svako deseto dete u Srbiji uključeno je u dečji rad, a radna zloupotreba dece prisutnija je u seoskim i siromašnim sredinama. Čak tri odsto dece u našoj zemlji radi u uslovima opasnim po život, odnosno na ulici, čime sebe stavlja u rizik da postane žrtva trgovaca ljudima i seksualne eksploatacije. Nažalost, retko se dešava da škola obavesti gradski centar za socijalni rad da dete ne dolazi na nastavu, da vreme provodi na ulici u prošnji ili da „radi” na prometnim gradskim saobraćajnicama – naglasila je zamenica zaštitnika građana za prava deteta.

U posebno teškoj situaciji nalaze se romska deca – statistika govori da svega pet odsto romskih učenika završi srednju školu, a do fakultetske diplome stigne svega 0,7 odsto Roma. Iako su u opštoj populaciji zastupljeni sa tri odsto, Romi čine čak trećinu učenika u specijalnim školama. Čak 17 odsto romskih devojčica stupi u brak pre 15. godine, a polovina njih uda se pre punoletstva. Stopa rađanja kod romskih adolescentkinja sedam puta je veća nego u opštoj populaciji.

– Zaštita dece od nasilja i dalje je prepuna paradoksa, pa su kazne za nasilje nad decom blaže ako je to nasilje učinjeno nad decom starijom od 14 godina nego nad mlađom decom, a za nedozvoljene polne radnje moguće je izreći i novčane kazne. I dalje se dešava da dete koje je žrtva nasilja prođe kroz torturu od strane sistema – meni je u živom pamćenju ostala devojčica koja je bila žrtva seksualnog nasilja i koju su čak sedam puta ispitivali različiti pravosudni činovnici. Nakon sedmog svedočenja zaključili su da njen iskaz nije autentičan, jer devojčica pokazuje odsustvo emocija kada priča o tom nasilju – rekla je Gordana Stevanović.

U izveštaju zaštitnika građana upozorava se i da je vršnjačko nasilje široko rasprostranjeno u školskom okruženju – podaci govore da je čak 44 odsto đaka doživelo nasilje, a dečaci su češći počinioci nasilja. Deca su izložena nasilju i u digitalnom prostoru – skoro dve trećine učenika osnovnih škola i 84 odsto đaka srednjih škola bilo je izloženo barem jednoj neprijatnoj epizodi na internetu.

Izvor: Politika

Roditelji koji napuste dete mogu i u zatvor – vest o četvorogodišnjaku nađenom u autobusu uznemirila javnost

Đorđu Joksimoviću vraćena deca nad kojom je pre šest godina izgubio starateljstvo

Uznemirujuće fotografije koje prikazuju detinjstvo u dva paralelna sveta

AŽC povodom nesreće u Obrenovcu: Nedopustivo odgovornost svaliti na majke bez sistemske podrške

Svako sedmo dete u Srbiji na evidenciji centara za socijalni rad

Na evidenciji centara za socijalni rad širom Srbije nalazi se oko 180.000 dece i mladih, što u statističkom prevodu znači da je država „treći roditelj” svakom sedmom detetu u našoj...

Četiri Užičanke spasile devojčicu iz reke Đetinje: Učinile smo ono što bi uradili svi da su bili na našem mestu

U restoranu, tik do reke Đetinje u centru Užica, deca su slavila rođendan. Zbog nepažnje i radoznalosti, u hladnu i nabujalu reku je upala šestogodišnja devojčica. Drugar njenog brata, dečak...

Trodnevna zabava: Upoznaj robote i igraj se sa njima – rezerviši termin za putovanje u budućnost!

Prva asocijacija na budućnost su roboti i baš zbog toga ne treba propustiti priliku da vi i vaši mališani...

“Guram dečja kolica na trotoaru, nailazi auto i trubi da se sklonim”

Da vozači u Beogradu ne vode računa o saobraćajnim propisima nije novost. Bahati vozači znaju čak i da nasred trotoara voze svoje automobile! Pojedine lokacije su zbog toga postale rizične...