Maturanti u proseku znaju za (tanku) dvojku

Treba li da pominjem da od ovakvih i ovoliko brojnih dvojkaša treba da se, posle srednje škole, dobiju i fakultetski obrazovani ljudi.

Non scholae, sed vitae discimus. Tako je govorio Seneka početkom nove ere. A zašto mi i koliko učimo, može da se vidi iz najnovijeg izveštaja o rezultatima polaganja male mature. Prema pisanju „Politike” (2. jul 2022) „na testu iz srpskog (maternjeg) jezika đaci su u proseku imali 12,52 poena, iz matematike 12,31 i na kombinovanom testu, koji su najbolje uradili, 14,12 bodova”. Ovoliko bodova su đaci uspeli da sakupe od 20 mogućih bodova. Prevedeno u ocene to bi bila čista 2 (dvojka) iz srpskog (maternjeg) jezika i iz matematike, a 2+ na kombinovanom testu. Ako se zna da je na ovim testovima bilo samo šest tzv. otvorenih pitanja (bez ponuđenih odgovora koje je trebalo zaokružiti), po tri iz maternjeg (srpskog) jezika i iz matematike, biće nam jasno koliko su i ove dvojke, postignute na testovima, tanke. A kad se čuje da iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kažu da Ministarstvo prosvete godinama daje lake zadatke, ovako tanušne dvojke dovedene su u pitanje.

Na ovako zapanjujuće loše (katastrofalne) rezultate polaganja male mature još nema oglašavanja nadležnih. Osim što nas je jedan od pomoćnika ministra prosvete utešio da su „neznatno slabiji rezultati male mature nego prošle godine”. Drugim rečima, ovogodišnji slabi rezultati neznatno su slabiji od prošlogodišnjih slabih rezultata.

Kad bi se kod nas pisali izveštaji onako kako stvari stoje, bez uopštavanja i ulepšavanja, shvatili bismo u kolikom smo problemu. Koliko je uludo potrošeno godina i para za jednu nestvarno tanku dvojku. A taj izveštaj bi mogao da obuhvati neke od ovih stvari.

Budžet Srbije za osnovno obrazovanje za 2022. godinu iznosi 108,6 milijardi dinara (oko 930 miliona evra). Za osam godina školovanja utrošeno je 868,7 milijardi dinara (oko 7,4 milijarde evra). Rezultat ovako ogromnih ulaganja u osnovno školstvo jeste oko 65.000 tanušnih dvojki, u proseku.

Srbija spada, samo na osnovu ovog podatka, u izuzetno bogate zemlje, čim slupa tolike pare za rezultat koji izražen brojkom glasi: jedva 2 (dva). U pravom izveštaju o uspehu našeg školstva moralo bi da se pomene da je uludo utrošeno 87.685.000 dana (1.349 dana, koliko traje osmogodišnje školovanje puta 65.000 đaka), odnosno 240.233 godina. To znači, da je uludo utrošeno 240.233 godina (ili 3.161 prosečni životni vek u Srbiji).

Još važnije je ono što je Srbija dobila posle toliko utrošenih para i godina. Ništa ili gotovo ništa. Od tako slabog materijala treba da se dobiju svršeni srednjoškolci. A kakvi će oni da budu, kad treba da se prave od ovako slabog materijala, možemo samo da nagađamo. A ako znamo onu narodnu poslovicu koja kazuje od čega pita ne može da se napravi, nećemo ni da nagađamo, već ćemo pouzdano da znamo.

Treba li da pominjem da od ovakvih i ovoliko brojnih dvojkaša treba da se, posle srednje škole, dobiju i fakultetski obrazovani ljudi. Da ne pominjem i bolonjski program koji je urušio naš visokoškolski sistem. Da li iko od nadležnih misli o tome ko će da nas leči kroz 10–20 godina? I ko će da nam bilo šta konstruiše i napravi? Ili računaju da će za sve što nam zatreba da dovedu strane firme koje će to da nam urade. A mi ćemo da im dajemo priučenu radnu snagu koja će da im pravi profit. Moguće je da su ovako katastrofalni rezultati u našem školstvu naveli naše nadležne da uvedu tzv. dualno obrazovanje jer je strancima potrebna jeftina radna snaga.

Ovakve poražavajuće rezultate o (ne)znanju koje se dobija u našem osnovnom (i ne samo osnovnom) školstvu može da vidi svako ko pogleda kviz „Slagalica”. Tu može da se vidi kako stariji učesnici imaju solidno znanje, dok se kod mlađih, čak i kod onih sa završenim fakultetom, uglavnom, vidi katastrofalno (ne)znanje (osim ponečeg iz sporta ili rok-muzike).

Dr Branislav Simonović, Naučni savetnik

Izvor: Politika

Podeli tekst: