Juče su nam bili u poseti mladi roditelji. Umorni i zabrinuti zbog čestog poboljevanja devojčice koja je krenula u vrtić.
Za nas pedijatre normalna neželjena situacija. Nije prijatna, al nije ni zabrinjavajuća. Potrebno je da se dete „navikne“ na viruse u kolektivu. Prepozna ih i stekne umunitet.
Samo je važno da se u ovakvim situacijama ne propisiju antibiotici, često i neracionalno. Na kratke staze, antibiotik nema nikakav učinak na virus. Na duge staze šteti imunitetu – stvara se otpornost na antibiotike i povećava sklonost ka novim virusnim infekcijama.
Naši roditelji to sasvim razumeju i sarađuju. Ali mama se oseća bespomoćnom jer su trenutno odvojeni od tate koji radi na Žabljaku.
Tata je planinar, ekoloski aktivista, biciklista dugoprugaš. Predlaže da se presele na planinu s njim. Ja ga u potpunosti podržavam.
Najvažnije je da je porodica na okupu. Za sve njene članove. Mama se boji surove klime (što je potpuno neosnovano – samo je potrebna toplija garderoba) i…tamo nema pedijatra.
Filip inače malo priča, ali zaključuje: “ Tamo pedijatar nije ni potreban“.
U potpunosti saglasna! Priroda, šetnje i igra na čistom vazduhu. Domaća hrana. Nema zatvorenog zagušljivog prostora, nema mnogo ljudi i dece na jednom mestu!
Uživajte!
dr Nina Mandić, pedijatar
PZU ,,Doktorica Mica”
Izvor: Moj pedijatar
