Piše: Džejn I. Brodi
Možda sebe doživljavamo samo kao ljudske jedinke, ali zapravo, mi smo masa mikroorganizama smeštena u ljušturu čoveka. Svaka živa osoba domaćin je stotini triliona bakterijskih ćelija. One po brojnosti desetostruko premašuju brojnost ljudskih ćelija i predstavljaju 99.9% jedinstvenih gena u našem telu.
Katrina Rej, urednik u časopisu “Nature Reviews” nedavno je predložila da se ovaj ogorman broj mikroba u crevima proglasi za “ljudski mikrobiomski organ” i zapitala se “Nismo li mi više mikrobi nego ljudi?”
Naša zbirka mikroba, poznata kao mikrobiom, ljudski je ekvivalent ekosistemu. Mada ove bakterije ukupno teže jedva oko kilogram i po, njihov sastav u mnogome određuje kako će telo funkcionisati, a ponekad i kakve će probleme sa radom imati.
Kao ekosistemi širom sveta, i ljudski mikrobiom gubi na sopstvenoj raznovrsnosti, što može štetno uticati na zdravlje njegovih stanodavaca.
Martin Dž. Blejzer, specijalista za infektivne bolesti sa Njujorške univerzitetske medicinske škole i upravnik “Projekta ljudskog mikrobioma”, proučavao je ulogu bakterija pri bolestima više od tri decenije. Njegova istraživanja obuhvataju zarazne bolesti, autoimuna oboljenja i druge bolesti čija se učestalost povećava širom sveta.
U svojoj novoj knjizi “Nedostajući mikrobi” dr Blejzer povezuje smanjenje raznovrsnosti mikrobioma sa našom sve većom podložnošću ozbiljnim, često hroničnim bolestima, od alergija i cileijakalije do dijabetesa tipa 1 i gojaznosti. On i drugi za ovu vezu okrivljuju antibiotike.
Razoran efekat antibiotika na raznovrsnost mikrobioma počinje rano, kaže Blejzer. Prosečno američko dete dobije skoro tri doze antibiotika tokom prve dve godine života, i još osam doza tokom sledećih deset godina. Čak i kratka terapija antibioticima može dovesti do dugoročnih promena u mikrobskom sastavu u telu.
Ali antibiotici nisu jedini način na koji se remeti ova ravnoteža. Porođaji carskim rezom, čiji broj je naglo porastao poslednjih decenija, rezultiraju naseljavanjem bebinih creva mikrobima sa majčine kože, umesto onim iz porođajnog kanala, rekao je dr Blejzer u intervjuu.
Ova promena u mikrobiomu može promeniti detetov metabolizam i imuni sistem. Nedavna meta-analiza petnaest studija, koja je obuhvatila 163.796 porođaja, pokazala je da bebe rođene carskim rezom imaju 26% više šanse da budu punačke, i 22% više šanse da budu gojazne kad odrastu.
