Decenijama već dobre mame koje imaju dovoljno mleka doniraju svoje mleko bolničkim bankama mleka. Time daruju spasonosnu hranu bebama čije majke ne mogu da ih doje, često zato što je novorođenče na svet došlo prerano ili suviše bolesno da bi moglo da počne da sisa pa je majci mleko presušilo. Banke mleka, međutim, imaju jedan trajni problem: donirano mleko uvek je kontaminirano bakterijama. Mnoge potiču s kože na dojci i bradavici, ali čak i kada je koža donatorke striktno sterilisana, mikrobi iz mleka nikada ne mogu da se uklone.
Sve usavršenije tehnike aseptičnog prikupljanja mleka od donatorki, udružene s tehnologijom sekvenciranja DNK, pokazale su razlog ove takozvane kontaminacije. Bakterije pripadaju majčinom mleku. Nisu slepi putnici koji su se krišom ukrcali s bradavice dojke ili s bebinih usana, nego su se nalazile u tkivu dojke. Odakle su, međutim, dospele tamo? Mnoge od njih nisu tipične bakterije koje žive na koži, pa da su se prosto s kože na dojkama zavukle u mlečne kanaliće, nego su to bakterije mlečne kiseline, koje se uobičajeno nalaze u vagini i crevima. Nekako su ti mikrobi doputovali iz debelog creva u grudi.
Provera krvi na mikrobe selice pokazuje put kojim su prošli. Ovi slepi putnici putuju unutar dendritskih ćelija, jedne vrste ćelija koje pripadaju imunskom sistemu. Dendritske ćelije drage volje učestvuju u krijumčarenju bakterija. Smeštene u gustom imunskom tkivu koje oblaže creva, ove ćelije mogu da pruže svoje duge produžetke (dendrite) unutar creva da bi proverile kakvih sve mikroba ima tamo. Pod uobičajenim okolnostima njihov je zadatak da obuhvate patogen, a zatim sačekaju drugi tim ćelija imunosistema – T ćelije ubice – da ih unište. Pod posebnim okolnostima, dendritske ćelije mogu da pokupe neku korisnu bakteriju koja nikakvog zla ne misli i prenesu je kroz krv do dojki.
Bakterije pripadaju majčinom mleku. Nisu slepi putnici koji su se krišom ukrcali s bradavice dojke ili s bebinih usana, nego su se nalazile u tkivu dojke.
Ovaj sistem se može videti na delu i kod miševa. Dok samo deset posto ženki miševa koje nisu skotne imaju bakterije u limfnim čvorovima, od ženki u poodmakloj bremenitosti ima ih sedamdeset posto. Pošto mišice donesu mlade na svet, broj bakterija u limfnim čvorovima naglo opada, ali istovremeno broj mišica s bakterijama u tkivu dojki skače na osamdeset posto. I kod miševa i kod ljudi, po svemu sudeći, imunski sistem se ne stara samo da odstrani loše mikrobe nego i da pozicionira dobre tako da mogu da budu preneti novorođenčadi. Ta strategija je zbilja izvanredna: bakterije steknu novi životni prostor u kome nemaju mnogo konkurencije, a beba dobija zalihu korisnih bakterija koje dopunjavaju one već unete pri rođenju.
Baš kao što se sadržaj oligosaharida u mleku menja kako beba raste, tako se menja i mešavina mikroba u mleku. Vrste koje su bebi potrebne prvog dana po rođenju razlikuju se od onih koje su joj potrebne kad napuni mesec, dva meseca ili šest meseci. Kolostrum, koji se luči prvih nekoliko dana bebinog života, sadrži na stotine vrsta. U mleku su pronađene bakterije iz roda laktobacila, streptokoka, enterokoka i stafilokoka u količinama do hiljadu jedinki po mililitru, što znači da beba samo u mleku može da unese oko osamsto hiljada bakterija dnevno. S vremenom broj mikroba u mleku opada, a prisutne vrste se menjaju. Više vrsta mikroba koje se nalaze u ustima odraslih ljudi nalazi se u mleku nekoliko meseci po bebinom rođenju, što je možda priprema za uvođenje čvrste hrane u bebin jelovnik.
Mikrobi u kolostrumu žena koje su se odlučile na porođaj carskim rezom izrazito se razlikuju od onih u kolostrumu majki koje su se porodile prirodnim putem
Neobično je da način bebinog dolaska na svet ima krupan uticaj na to koji će se mikrobi naći u majčinom mleku. Mikrobi u kolostrumu žena koje su se odlučile na porođaj carskim rezom izrazito se razlikuju od onih u kolostrumu majki koje su se porodile prirodnim putem i ova razlika traje najmanje šest meseci. Kod žena kod kojih je carskim rezom moralo da se interveniše iz medicinskih razloga, međutim, mikroflora u mleku je sličnija onoj kod mama koje su se porodile vaginalno. Nešto u porođajnim trudovima oglašava se gongom koji daje na znanje imunskom sistemu da je vreme za pripreme za bebin izlazak i primanje hrane iz mleka umesto iz posteljice. Čini se verovatno da ovaj gong ima formu više jakih hormona koji se izlučuju za vreme porođaja. Njihovo lučenje usmerava mikrobe iz creva u grudi da bi bili spremni za bebu koja dolazi. Carski rez tako donosi dvostruku promenu koja ne sluti na dobro – ne samo što menja bakterijske kulture zasejane u bebin probavni trakt pri samom dolasku na svet nego i mikrobe koje će beba potom dobijati u majčinom mleku.
Zahvaljujući oligosaharidima, živim bakterijama i drugim sastojcima, majčino mleko je idealna hrana i za bebu i za njenu mikrofloru. Majčino mleko podstiče naseljavanje korisnih mikroba u crevima i usmerava crevnu mikrofloru ka razvoju zajednice primerene potrebama odraslih ljudskih bića, sprečava prodiranje štetnih vrsta i podučava još sasvim naivni imunski sistem šta treba da ga zabrinjava, a šta zaslužuje da ostane u organizmu.
