Miodrag Zec: Izvozimo decu iz Matematičke gimnazije, ostaje rijaliti

Jedan od razloga zašto smo tako siromašni je zato što ne koristimo kako treba jedini resurs koji je neiscrpan – obrazovanje

Jedan od razloga zašto smo tako siromašni je zato što ne koristimo kako treba jedini resurs koji je neiscrpan – obrazovanje, ocenio je u Novom danu profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec. Decu iz Matematičke gimnazije izvozimo, a mi dobijamo rijaliti programe. Jeftinu radnu snagu imamo jer smo prihvatili mantru da montiramo samo levi točak.

Tema siromaštva je u Srbiji uvek bila politička tema, kaže Zec i dodaje da smo u SFRJ bili siromašni jer su nam jedni radili jedno, a drugi uzimali drugo. Sada smo sami, pa smo ponovo siromašni jer smo bili i ostali političko društvo gde se raspodela dešava kroz političku moć, objašnjava Zec.

“Društveni proizvod se kod nas tretira kao kazan u koji se retko šta ubaci, a onaj ko drži kutlaču dosipa onome ko mu je simpatičan”, ilustruje profesor Zec.

Nije Džejms Vat smislio parnu mašinu u Kini. Tesla nije u Lici napravio to što jeste. Oni nam uzimaju kreativni supstrat sasvim prirodno, a mi se toga dobrovoljno rešavamo.
Jedan od resursa ključan za društveno bogatstvo ili siromaštvo je i obrazovanje, kaže Zec i dodaje da je ono kod nas “razvaljeno”, pa je onaj ko uči štreber, onaj ko ne prepisuje budala, a onaj ko plati račun na vreme idiot.

Jedan od resursa ključan za društveno bogatstvo ili siromaštvo je i obrazovanje, kaže Zec i dodaje da je ono kod nas “razvaljeno”, pa je onaj ko uči štreber, onaj ko ne prepisuje budala

“Kada bismo izvukli zrnca peska i stavili ih na svoje mesto – najbolje studente elektrotehnike da stavimo da vode sistem EPS-a, najbolje studente ekonomije da postavimo u sistem finansija…”, nabraja mogućnosti gost Novog dana.

Srbija privlači strane investitore reklamirajući se kao zemlja jeftine radne snage. Zec kaže da je to globalni mehanizam koji lokalne vlasti sprovode, a koji se svodi na to da radnik koji pravi patike u Bangladešu ide bos, a radnik koji u Srbiji sklapa kablove ne može da kupi BMW.

On podeseća na slučaj Henrija Forda, proizvođača automobila koji je u Detroitu sakupio najbolje majstore i inženjere kako bi mu pravili automobile. Za to im je dao drastično veće plate nego što su bile uobičajene. Zbog ovog poteza je trpeo kritike kolega industrijalaca, a on im je odgovorio da ne može da zove ljude da proizvode nešto što je savršeno komplikovano i skupo, ako oni koji rade ne mogu to da kupe.

Dodaje da naše društvo nije balansiralo proizvodnju znanja i tražnju za znanjem.

“Ako celu zemlju podesite prema interesima globalnih kompanija, oni samo traže to – radnu snagu od 18 do 38 godina, one koji će montirati levi točak, a oni koji su na vrhu – inženjeri i lekari će da odlaze. Ostaje samo radna snaga. Ako u proizvodnji dobijate samo delić nečega, sav taj rezultat odlazi negde. Ako ste u takvom radu onda vas čeka i takva raspodela”, objašnjava profesor Filozofskog fakulteta.

Govoreći o društvenoj preraspodeli i srednoj klasi, Zec objašnjava da je ona nastala posle Drugog svetskok rata kada je postojala jaka alternativna ideja komunizma i strah od revolucije u zapadnom svetu. Padom komunizma i nestankom alternative, nestao je i balans u preraspodeli.

“Mantra je postala opšta. Ali se i Americi desilo da je u težnji za profitom proizvodnja otišla u Kinu, pa je došlo do pobune srednje Amerike”, podseća Zec.

Srbija bi mogla da počne da relativno poboljšava kada bi se sabrali i napravili nešto što se zove mala prosvećena efikasna država.

Izvor: N1