Ustati protiv nasilja u školama, na javnoj sceni, na televizijama, nije samo borba za našu decu – nego za ono malo ljudskog dostojanstva koje nam je preostalo.
Vršnjačko nasilje o kome se ovih dana toliko piše, zbog jezivih snimaka devojaka koje zverski tuku svoju drugaricu, zapravo je i neka vrsta jezičke smicalice – jer, vršnjaci su i četrdestogodišnjaci koji se po našim rialiti šou programima, u skupštini, u gradskom prevozu, na ulicama lemaju kao zveri. Srbija je postala zemlja nasilja, besomučnosti, užasa, besa i straha koji se na kraju završava ovako – šutiranjem, krvlju i bolesnom agresijom.
Dakle, ne tuku i uzajamno se ne zlostavljaju samo deca i mladi – to je, na žalost, pojava koja je obuhvatila sve slojeve društva. Sa jedne strane imamo rialiti programe na televizijama sa nacionalnim frekvencijama koji svoj uspeh i rejtinge kontrolišu samo i isključivo merom nasilja koju proizvode kao vrhunski koncept zabave, dok sa druge strane imamo kratkoročnu društvenu zabrinurost nad ovom jezivom pojavom.
Iz vlade su ovih dana javili da će za nasilje u školama odgovarati direktori (sasvim ispravno!), ali pitanje svih pitanja je – hoće li odgovarati i roditelji. Nije logično da se roditeljima koji ne vakcinišu svoju decu preti zatvorom, a roditeljima čija su deca pobesnele zveri – niko nema šta da kaže.
Kad smo mi išli u školu, nasilje je bilo retko – pre svega zato jer je – tući se, psovati i maltretirati druga ili drugaricu – bilo sramota! Nasilja su se stideli roditelji, učitelji, direktori.
Poenta sa današnjim nasiljem, međutim, samo delimično leži u pogubnosti domaćih rialitija koji i nisu ništa drugo nego takmičenje u ozverivanju i u stepenu trpljenja, ( slavljenje u isto vreme i zlostavljača i žrtve jeste ključni dokaz sveukupne društvene patologije) – radi se o totalnom sunovratu svih vrednosti ; zgaziti i uništiti drugoga, ispostavlja se kao znak vremena , dok sa druge strane sramota – kao moralni pojam više ne postoji. Nebitno da li se neko pojavio sa golom dojkom, ili imao seksualne odnose pred kamerama , sa žarom upotrebljavao pretnje o „gepekovanju“ ili premlaćivao druga i drugaricu i to snimao zbog „rejtinga“, sve je to ista matrica.
Ustati protiv nasilja u školama, na javnoj sceni, na televizijama, nije samo borba za našu decu – nego za ono malo ljudskog dostojanstva koje nam je preostalo.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Kineski jezik novi predmet u srpskim školama od 1. septembra?
Predsednik NPS Radivoje Stojković rekao je za taj list da ne vidi ni jedan razlog da predlog ne bude usvojen, jer su plan i program, prema kojima bi se kineski...
Daj ovamo jednu peticu: Šta se desi kad škole poklanjaju ocene
ISTRAŽILA VIOLET GOARAN Mond Diplomatik - „Ovo je ‘dva u jedan’ škola”, objašnjava Elza Hejer. Ova profesorka francuskog jezika u gimnaziji „Drotning Blanka” morala je da nauči kako da „optimizuje” svoje...
Kada profesorka koja radi trideset godina u prosveti kaže: „Ne znam da li smeš da mu daš jedinicu“
Piše: Stanka el Rabadi Nedavno sam u zbornici svoje škole prisustvovala ovakvom razgovoru: kolega, koji je inače vrlo odgovoran i radan, odličan poznavalac struke, pitao je da li učenik na...
Kompromitovanje školstva: Traži se od mene da zaključujem dvojke učenicima koji ne znaju ni da beknu
Sedim u svojoj učionici i razmišljam o posledicama inflacije ocena. U školi u kojoj radim administracija insistira na tome da se nijednom detetu ne zaključuje ocena manja od dvojke… …čak...
Nema komentara.