Ustati protiv nasilja u školama, na javnoj sceni, na televizijama, nije samo borba za našu decu – nego za ono malo ljudskog dostojanstva koje nam je preostalo.
Vršnjačko nasilje o kome se ovih dana toliko piše, zbog jezivih snimaka devojaka koje zverski tuku svoju drugaricu, zapravo je i neka vrsta jezičke smicalice – jer, vršnjaci su i četrdestogodišnjaci koji se po našim rialiti šou programima, u skupštini, u gradskom prevozu, na ulicama lemaju kao zveri. Srbija je postala zemlja nasilja, besomučnosti, užasa, besa i straha koji se na kraju završava ovako – šutiranjem, krvlju i bolesnom agresijom.
Dakle, ne tuku i uzajamno se ne zlostavljaju samo deca i mladi – to je, na žalost, pojava koja je obuhvatila sve slojeve društva. Sa jedne strane imamo rialiti programe na televizijama sa nacionalnim frekvencijama koji svoj uspeh i rejtinge kontrolišu samo i isključivo merom nasilja koju proizvode kao vrhunski koncept zabave, dok sa druge strane imamo kratkoročnu društvenu zabrinurost nad ovom jezivom pojavom.
Iz vlade su ovih dana javili da će za nasilje u školama odgovarati direktori (sasvim ispravno!), ali pitanje svih pitanja je – hoće li odgovarati i roditelji. Nije logično da se roditeljima koji ne vakcinišu svoju decu preti zatvorom, a roditeljima čija su deca pobesnele zveri – niko nema šta da kaže.
Kad smo mi išli u školu, nasilje je bilo retko – pre svega zato jer je – tući se, psovati i maltretirati druga ili drugaricu – bilo sramota! Nasilja su se stideli roditelji, učitelji, direktori.
Poenta sa današnjim nasiljem, međutim, samo delimično leži u pogubnosti domaćih rialitija koji i nisu ništa drugo nego takmičenje u ozverivanju i u stepenu trpljenja, ( slavljenje u isto vreme i zlostavljača i žrtve jeste ključni dokaz sveukupne društvene patologije) – radi se o totalnom sunovratu svih vrednosti ; zgaziti i uništiti drugoga, ispostavlja se kao znak vremena , dok sa druge strane sramota – kao moralni pojam više ne postoji. Nebitno da li se neko pojavio sa golom dojkom, ili imao seksualne odnose pred kamerama , sa žarom upotrebljavao pretnje o „gepekovanju“ ili premlaćivao druga i drugaricu i to snimao zbog „rejtinga“, sve je to ista matrica.
Ustati protiv nasilja u školama, na javnoj sceni, na televizijama, nije samo borba za našu decu – nego za ono malo ljudskog dostojanstva koje nam je preostalo.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ne proveravam ocene svog deteta u esDnevniku i ne raspitujem se za domaće zadatke u Vajber grupi. Jesam li ja loša mama?
Kad krene sezona roditeljskih sastanaka ili odlučim da odem u školu na “otvorena vrata”, osetim se, ponekad, kao da dolazim iz praistorije. “Znate, Luka je sa matematikom malo popustio, ali...
Zašto je profesor Damir postao senzacija na internetu (VIDEO)
Profesor engleskog jezika Damir Husanović iz Tuzle postao je prava senzacija na internetu zbog načina na koji predaje. Na svom profilu na Fejsbuku objavljuje zanimljive video snimke iz osnovne škole...
Ružić: Testirali bismo učenike redovno, nadam se da će nas roditelji podržati
"Nastava će se odvijati u skladu sa stručnim uputstvima, ali nastavno osoblje je obavezno da pripremi predavanja i u formi za učenje na daljinu ukoliko realna situacija nameće taj model",...
Nastavnica: “Svi mi u nastavi primećujemo generalni pad IQ kod dece”
Ekrani zaglupljuju. Deca su sve manje aktivna, a fizička aktivnost je neophodna da bi se mozak pokrenuo i razvijao. Usmereni treninzi na koje roditelji vode decu nisu dovoljni i ne...
Nema komentara.