Ustati protiv nasilja u školama, na javnoj sceni, na televizijama, nije samo borba za našu decu – nego za ono malo ljudskog dostojanstva koje nam je preostalo.
Vršnjačko nasilje o kome se ovih dana toliko piše, zbog jezivih snimaka devojaka koje zverski tuku svoju drugaricu, zapravo je i neka vrsta jezičke smicalice – jer, vršnjaci su i četrdestogodišnjaci koji se po našim rialiti šou programima, u skupštini, u gradskom prevozu, na ulicama lemaju kao zveri. Srbija je postala zemlja nasilja, besomučnosti, užasa, besa i straha koji se na kraju završava ovako – šutiranjem, krvlju i bolesnom agresijom.
Dakle, ne tuku i uzajamno se ne zlostavljaju samo deca i mladi – to je, na žalost, pojava koja je obuhvatila sve slojeve društva. Sa jedne strane imamo rialiti programe na televizijama sa nacionalnim frekvencijama koji svoj uspeh i rejtinge kontrolišu samo i isključivo merom nasilja koju proizvode kao vrhunski koncept zabave, dok sa druge strane imamo kratkoročnu društvenu zabrinurost nad ovom jezivom pojavom.
Iz vlade su ovih dana javili da će za nasilje u školama odgovarati direktori (sasvim ispravno!), ali pitanje svih pitanja je – hoće li odgovarati i roditelji. Nije logično da se roditeljima koji ne vakcinišu svoju decu preti zatvorom, a roditeljima čija su deca pobesnele zveri – niko nema šta da kaže.
Kad smo mi išli u školu, nasilje je bilo retko – pre svega zato jer je – tući se, psovati i maltretirati druga ili drugaricu – bilo sramota! Nasilja su se stideli roditelji, učitelji, direktori.
Poenta sa današnjim nasiljem, međutim, samo delimično leži u pogubnosti domaćih rialitija koji i nisu ništa drugo nego takmičenje u ozverivanju i u stepenu trpljenja, ( slavljenje u isto vreme i zlostavljača i žrtve jeste ključni dokaz sveukupne društvene patologije) – radi se o totalnom sunovratu svih vrednosti ; zgaziti i uništiti drugoga, ispostavlja se kao znak vremena , dok sa druge strane sramota – kao moralni pojam više ne postoji. Nebitno da li se neko pojavio sa golom dojkom, ili imao seksualne odnose pred kamerama , sa žarom upotrebljavao pretnje o „gepekovanju“ ili premlaćivao druga i drugaricu i to snimao zbog „rejtinga“, sve je to ista matrica.
Ustati protiv nasilja u školama, na javnoj sceni, na televizijama, nije samo borba za našu decu – nego za ono malo ljudskog dostojanstva koje nam je preostalo.
Izvor: AllMe
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Učiteljica za vreme izolacije ispela slatke lutke koje predstavljaju svakog od njenih 23 đaka
Dok je većina roditelja uglavnom nervozna što su škole širom sveta zatvorene i nemaju više slobodnih par sati za sebe, mnogi su zaboravili na prosvetne radnike koji su se takođe...
Peticija za uvođenje istorije životinja u školske programe
Piše: Miloš Đošić „Dramatična dešavanja na Zemlji pokazuju koliko je naše ponašanje prema životinjama pogrešno. Sećate se trenutka kada ste saznali da pogrešno postupamo prema životinjama. Sigurno vas to nisu...
Elektronsko zakazivanje termina za upis i testiranje budućih đaka prvaka od 28. maja
Na portalu e-Uprava od 28. maja biće omogućena usluga elektonskog zakazivanja termina za upis i testiranje budućih učenika prvog razreda, a ta usluga biće dostupna do 10. jula, saopštilo je...
Najvažniji datumi za školarce u junu – termini za ocenjivanje i polaganje mature
Maturanti srednjih škola koji nisu zadovoljni svojim zaključenim ocenama i žele da ih poprave imaće mogućnost da to urade u školama od 1. do 3. juna, uz poštovanje svih mera...
Nema komentara.