Miša Đurković: Ne možete novčano kažnjavati roditelje ako im ne dozvoljavate da vaspitavaju decu

“Kao i ideja sa uniformama i sa oduzimajem mobilnih telefona pre časa, i ova mera ima svoju logiku. Roditelja treba i na ovaj način primorati da se više bavi detetom i njegovim vaspitanjem, da snosi odgovornost za njegove postupke. No, problem je u tome što je čitav ostali sistem izgrađen na potpuno suprotnim osnovama, na ultraliberalnom modelu koji roditelju sistematski podriva pravo na vaspitavanje ovog deteta”

Nemoguće je praviti državu koja je u isto vreme i liberalna i konzervativna i u kojoj različita ministarstva guraju suprotstavljena rešenja, tvrdi Miša Đurković, naučni savetnik Instituta za evropske studije, u autorskom tekstu u “Politici”, govoreći o najavama izmena krovnog zakona o obrazovanju. Đurković se osvrnuo na želju države da u novom zakonu ima rešenje koje predviđa novčane kazne za roditelje, ukoliko njihova deca čine određene prekršaje u školi, objasnivši da se ono potire sa tim kako svi ostali propisi sagledavaju porodične odnose i u ulogu u društvu i u vaspitavanju deteta. On smatra da bi, donošenje takve pojedinačne mere, bilo još jedan udar na roditeljstvo i “dodatno obeshrabrivanje ljudi da rađaju i podižu decu”.

Najavljeno kažnjavanje roditelja podrazumeva da bi snosili odgovornost ukoliko bi njihova deca zlupotrebljavala duvan, alkohol i narkotike, unosili oružje u školu ili uništavali njenu imovinu, maltretirali drugu decu mobilnim telefonom, itd, ali i da bi se zavela disciplina kroz uvođenje školske uniforme, oduzimanja mobilnih telefon pre časa, uvođenja drugog jezika već od prvog razreda, uvođenja fizičkog vaspitanja svakog dana, pa i dualnog vaspitanja u naš sistem školstva.

“Ministru se ne može osporiti postojanje svesti da je naše obrazovanje u nizu segmenata u veoma lošem stanju, takođe, ni energija da neke stvari pokuša da menja. No, to ne znači da stvari treba lomiti preko kolena i posebno da treba donositi rešenja koja bez izmene šireg okvira mogu samo da naprave dodatne probleme”, piše Đurković i dodaje da je to povratak na “jedan konzervativniji način sagledavanja porodičnih odnosa i uloge porodice u društvu i u vaspitavanju deteta”. “Kao i ideja sa uniformama i sa oduzimajem mobilnih telefona pre časa, i ova mera ima svoju logiku. Roditelja treba i na ovaj način primorati da se više bavi detetom i njegovim vaspitanjem, da snosi odgovornost za njegove postupke. No, problem je u tome što je čitav ostali sistem izgrađen na potpuno suprotnim osnovama, na ultraliberalnom modelu koji roditelju sistematski podriva pravo na vaspitavanje ovog deteta.”

Đurković kaže da bi u tom slučaju trebalo promeniti Porodični zakon iz 2005, da se potpuno zaustavi i odbaci porodični deo nacrta Građanskog zakonika, da se ukine Zakon o nasilju u porodici, da se “batale sulude ideje o ombudsmanu za dečija prva” i da se izmeni niz drugih zakona koja deci i državi daju “silna prava na račun obespravljenih roditelja”. To znači, kaže, da ta mera znači “reformisati ceo pravni i društveni sistem u pravcu vraćanja roditelju prava da vaspitava svoju decu bez mešanja države”.

“U krajnjem slučaju, ovo se svodi na pitanje za vrh vlasti kakvu državu hoće. Ne možete da pravite državu koja je u isto vreme i liberalna i konzervativna i u kojoj različita ministarstva guraju suprotstavljena rešenja.”

Izvor: Nedeljnik