Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko se jave neki od poznatih simptoma, potrebno je odvesti dete lekaru. Takođe podsećaju, da Srbija ima stručnjake koji i Infektivnu kliniku, koja kada je lečenje hepatitisa u pitanju, ima dugu tradiciju 100 godina.
Infektolog-hepatolog, prof.dr Ivana Milošević, zamenik direktora Infektivne klinike UKCS za „Blic“ objašnjava o kakvom hepatitisu se radi, da je zabrinustost roditelja prirodna, ali da nema mesta panici.
– Radi se o akutnom hepatitisu, akutnom ostećenju jetre, za sada nepoznatog uzroka. Upravo je to ono sto intrigira medicinsko javno mnjenje i javnost uopšte. Prema saopstenju SZO i Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kod oko 43 odsto dece izolovan je neki od adenovirusa, najčešće adenovirus 41. Ne može se sagurnošću reći da je taj virus uzrok bolesti, jer je široko raspostranjen među decom, a daje uglavnom respiratorne i gastrointestinalne simptome. Za uzročnikom se još uvek traga, smatra se da je malo verovatno da postoji veza za SARS-CoV-2, razmatraju se i neinfektivni razlozi bolesti (izlaganje nekom toksinu, način ishrane, putovanje u neko podrčije), ali sve su to za sada radne hipoteze, kaže za „Blic“ profesorka Milošević.
Kada je SZO saopštila informaciju da se pojavio „misteriozni hepatitis“, roditelji su ovu informaciju dočekali sa strepnjom. Profesorka Milošević ističe da je važno održavati higijenu na odgovarajućem nivou, i pratiti simptome ako se pojave.
– Prirodno je da su roditelji zabrinuti, ali nema mesta panici, posebno ne zbog natpisa u štampi. Početak hepatitisa obično prate mučnina, povraćanje ili proliv, koji se često sreću kod dece. U slučaju da se pojavi žuta prebojenost beonjača i kože treba se javiti lekaru. Uvek je važno da se higijena održava na odgovarajućem nivou,šsto je mera prevencije nekih do sada poznatih uzročnika hepatitisa, dodaje profesorka Milošević.
Na naše pitanje koliko je opasniji „novi hepatitis“ od, recima hepatitisa A, profesorka objašnjava da je hepatitis A, zapravo benigna bolest.
– Hepatitis A je benigna bolest, koje ekstremno retko ima tešku formu i to kod odraslih. Kod dece je po pravilu u pitanju blaga bolest koja može da prođe sasvim asimptomatski, posebno kod male dece. Upravo je to osnovna razlika kod novoopisanog hepatitisa, jer su upravo u toj populaciji opisane teške forme bolesti, kod oko 10 odsto obolele dece, kaže za „Blic“ profesorka Milošević.
Na našim prostorima nije zabeležen novi tip hepatitisa, ali ukoliko se pojavi, naši lekari su svakako spremni.
– Potrebno je da se prvo dokaže da je u pitanju virus, jer to do sada nije utvrđeno. Infektivna klinika ima tradiciju lečenja hepatitisa dugu skoro sto godina, a spremnost osoblja ove ustanove za susret sa novim izazovima je opšte poznata. Sigurna sam da su i kolege pedijatri spremni za zbrinjavanje dece obolele od hepatitisa, nezavisno od uzročnika, zaključuje profesorka Milošević.
Prati se stanje dečaka
Stanje dečaka (9) koji bi se možda mogao dovesti u sumnju sa „novim hepatitisom“ se prati, i on je trenutno stabilno i za sada nema podataka da je u pitanju novi oblik virusa, te lekari apeluju da ne treba širiti paniku.
Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pre desetak dana saopštila da je prijavljen najmanje jedan smrtni slučaj povezan sa „misterioznom bolešću jetre“, koja je pogodila nekolicinu dece u Evropi i u SAD. Do danas prijavljeno je ukupno 228 slučajeva hepatitisa i još 50 koji su pod sumnjom, ali nije utvrđeno da se radi baš o toj vrsti virusa. Među zemljama koja je geografski nama najbliža u kojoj je zabeležen „neobični slučaji bolesti jetre“ je Rumunija.
Dakle, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema, ali lekari još jednom apeluju da svakako treba biti oprezan kada su uopšte u pitanju zarazne bolesti, te je važno održavati higijenu i obratiti pažnju na ishranu.
Simptomi hepatitisa
* Dijareja
* Bol u stomaku
* Mučnina, povraćanje
* Gubitak apetita
* Slabost, malaksalost
* Povišena temperatura, groznica
* Bol u kostima i mišićima
* Promena boje stolice (svetla)
* Promena boje mokraće (tamna)
Izvor: Blic