Ovih dana, kada su novine prepune vesti o prebijenim, silovanim i ubijenim ženama, rasprava o zakonu protiv fizičkog kažnjavanja dece dobija epohalne razmere…
Ako roditelj nikada nije pročitao nijednu priču svome detetu, ako dozvoli da mu dete deklamuje marke telefona, a nijednu pesmu, to je dno. Ako roditelj podmićuje učitelja, i dopusti da mu dete nepismeno završi osnovnu, i da je polupismeno, to je mnogo strašnije nego batine. Ako roditelj detetu dozvoli da po ceo dan bulji u ekran televizora, kompjutera, mobilnog telefona, ako ga vodi u igraonice umesto u parkove, ako roditelj upisuje svoje dete u privatnu osnovnu školu, i trlja ruke što ima i privatnih gimnazija, jer se tamo lakše prolazi, to je katastrofa neuporedivo veća nego bilo koja „mamina varjača“.
Nepoklanjanje pažnje detetu, nemanje vremena za dete, nezainteresovanost za bilo šta drugo osim za ocene upisane u svedočanstvu, mnogo je opasnije nego bilo koja ćuška. Ako je roditelju njegovo dete uvek u pravu, i svi su drugi krivi – to je katastrofa. Ako roditelj dopusti da mu dete završi osnovnu školu, a da nema pojma ni o čemu iz istorije ili geografije, i da se ne kaže „bio sam kući“ nego „bio sam kod kuće“, ako roditelj ide i moli za ocenu, to je gore nego da ga udari po guzi. Ako roditelj muva zajedno sa detetom za ocene, i tako uči svoje dete da je u životu prečica jedini način, to je mnogo veća tragedija i za dete i za roditelje i za društvo, jer se tako stvaraju pokvarenjaci, muljatori i nesposobni ljudi. Nekada su na kraju školske godine roditelji mrko gledali svoju decu zbog slabih ocena, danas, međutim, mrko gledaju učitelje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Kad je detetu potreban prvi jastuk za spavanje?
Piše: Tatjana Tretnjak U prvoj godini bebe bi trebalo da spavaju bez jastuka, kao i pokrivača...
“Montesori” dvogodišnjak samostalno kuva, sređuje i pere veš
Piše: Ana Hlača Dvogodišnjak ima više životnih veština od mnogih studenata. Džeks Tejlor može uz malu pomoć da skuva čaj, koristi mašinu za pranje veša, posprema i priprema jela. Roditelji...
Pet saveta za roditelje koje deca ne slušaju
Vaspitati dete na takav način da ono postane zrelo i odgovorno može biti put sa puno prepreka. Nekada sve ide glatko, ali šta kada dete postane buntovno i svojeglavo? Sve...
Razbijena čaša, prolivena voda – to je detetovo životno iskustvo!
Preterana briga, perfekcionizam, želja da kontrolišete detetovu sudbinu i upravljate njome – ometaju detetovu...
Tako je. Premudar tekst. Svaka čast!
Šteta što neće dosegnuti do pravog broja ljudi… Ovo treba govoriti u uvodu svake informativne emisije na RTS, stalno, kao desetogodisnji plan!
A sta je nasilje nad decom. U Britaniji i Kanada je lepo definisano. I sam prof Milivojevic kaze da je to odmereni udatrac dlanom po guzi a ne samar niti udarac necim (varjacom na primer). To sto je dozvoljeno da se odmereno sljepne rukom nije ulaznica za batinanje kako , na zalost, neki smatraju. I najmamnja povreda deteta je krivicno delo, zakljucak je i pravnika koji su protiv promene zakona i samo insistiraju na doslednoj primeni postojecih zakona. Ne moze se desiti da dete i sa modricama prodje kao normalna stvar!!
Ovde nisu problem batine, vec kako kaze poof Bobic Mojsilovic , uopste pitanje vaspitanje dece… Ja cak mislim da mozda i nije bitno kako ga vaspitate , dete ne odskace daleko od roditelja…druzite se sa njim upoznajte se , igrajte se, “svadjajte se”,jurite se, budite detetov najbolji sagovornik…to ce dete pamtiti i usput uciti sta treba sta ne treba i kako treba….biti uz dete kad god mozete,to je uspeh ili barem pola..
Prvo ovaj tekst sam već pročitala prošle godine kada je ova tema u vezi zakona o kažnjavanju dece zapravo bila aktuelna. Dodavanje dve rečenice o užasnim ubistvima žena koja su se desila i u nastavku recikliranje članka o deci, praveći se da između te dve stvari je ružno i u najmanju ruku predstavlja manjak poštovanja prema žrtvama zaista brutalnih ubistava.
Drugo, ”doktora, psihoterapeuta koji se usudio da kaže suprotno od generalnog gledišta” ne napadaju sa svih strana i ne utrkuju se da ga vređaju. Naprotiv, ako niko nije primetio dominatno (poražavajuće) mišljenje naroda je da je fizičko kažnjavanje ok, dakle ”doktor, psihoterapeut” zauzima u narodu šire popularno stanovište, ljudi koji govore suprotno su izloženi kritici, vređanju, napadima tipa ”koliko ti dece imaš, kakva su tvoja deca, ovi naučnici da se jave kad budu imali decu i da pokažu rezultate, šta me briga šta ovaj kao naučnik priča ja valjda znam, tako se to uvek radilo” i sve i svašta. Možda najmanji problem je automatsko diskreditovanje i omalovažavanje struke svih pedagoga i psihologa koji su se javili sa oprečnim stavovima. Pri tom, su to struke koje se zapravo bave, naučno, metodološki psihološkim razvojem i dobrobiti deteta, vaspitanjem i njegovim metodama. Ali šta oni znaju, to je samo njihova struka. ”Doktor (opste prakse), psihoterapeut”je super prošao zbog ovoga, evo drži već 3-4 tribinu na kojoj zagovara telesno kažnjavanje na kojima uredno naplaćuje ulaz i prodaje svoje knjige. Čega je verujem i autorka svesna.
Treće, izuzetno je naivno i ružno ”gradirati” ozbiljnost zlostavljanja i zanemarivanja dece. Svaka vrsta zlostavljanja i zanemarivanja deteta je loša i ne treba da se dešava, tačka. Nedoslednost i nemanje granica i pravila su jednako detrimentalni za dete kao i preterana rigidnost i strogoća, ispoljavanja su različita jer su i postupci na različitim polovima iste dimenzije ali je amplituda ista. ”Nema” i ”ne može” su svakodnevno korišćenje od strane 99% roditelja, naročito u Srbiji, ne znam među kojim magičnim prebogatim porodicama se krećete. Svako ko je ikad znao bilo kog roditelja je čuo ove reči bar 100 puta. Ne pada mi na pamet da krivim dete što nije naučilo stvari u školi jer su mu nastavnici lenji i arogantni. Ne pada mi na pamet da usađujem detetu ideju da su profesori nepogrešivi bogovi jer to nisu, često su nesposobni i često se izživljavaju na deci, da ne pominjem pedofiliju i stvarno ne bih da bilo koje dete odraste sa idejom da postoji bilo koji odrasli kojeg mora bespogovorno da sluša, a PISA nam dovoljno govori o njihovom učinku. Dete nije krivo što mu profesor ne radi svoj posao. Nasilje nad decom ima razne oblike: emocionalno, fizičko, psihičko, seksualno i zanemarivanje. SVE je to nasilje i sve je jednako loše.
”Nasilje prema deci je, naravno, jezivo i nedopustivo, ali nasilje prema deci je samo jedna od faseta nasilja koje se neprestano promoviše u medijima.” ova rečenica nema nikakvog smisla.
Ne bavimo se spuštanjem granice za seksualni pristanak u drugim državama jer se dešava u drugim državama, mi nemamo uticaj na donošenje i menjanje zakona u drugim državama. I te kako smo zainteresovani za seksualno zlostavljanje dece, kako u Srbiji svaka 3 devojčica i svaki 5 dečak budu seksualno zlostavljani. Incest trauma centar i saradnici mnogo rade u ovoj sferi konstantno, ali to trenutno nije tema. Nasiljem se obično bavimo po segmentima (prema podeli vrsta nasilja) jer je nasilje nad decom jako kompleksna tema i različiti oblici zahtevaju različite intervencije, isto kao što i različite vrste problema, bolesti ili poremećaja zahtevaju isto.
Potpuno se slažem da decu treba ponekad blago fizički kažnjavati kada zasluže, ali je vaš argument očajan jer se svodi na “ima i gorih stvari”. To je slično opravdavanju nekoga koji vam je ključevima izgrebao auto jer postoje mnogo gori ljudi kao npr. ubice, silovatelji, ratni zločinci i palikuće. Ludost, i glupost. Pravi argument je nešto potpuno drugo, ali bi bilo čudno da u komentaru pišem članak koji je gospoja trebalo da napiše.
Isfrustrirana osoba površnog viđenja svijeta, života i kreacije pohlepnost za autoritetom i pažnjom.
Jadan ti.
Da “Edukativne cuske”imju pravi ucinak pokazacu na svom primeru.kao samohrana majka mislila sam da moram biti stroza u nedostatku prisustva oca.Pa sam svom sinu za sve vreme podizanja podelila TRI cuske.Danas kada je on porodican i kada on ima svoje dete na pomen “Moga greha ” ON mi izjavljuje :”ALI MAMA JA SAM IH ZASLUZIO “Znaci ucikovite ili ne?i od deteta takodje zavisi.