– Moje dete ne voli da skija!
– Da li ste ga vodili na planinu?
– Pa, nisam.
– Da li Vi skijate?
– Ne baš mnogo.
– Da li uopšte imate skije?
– Nemamo. Ali šta će nam kad ne voli da skija!
Ako ovaj dijalog izgleda nelogično, reč skijanje zamenite sa čitanje, planina sa biblioteka / knjižara, a skije sa knjige. Kako sada zvuči?
Rečenicu – Moje dete ne voli da čita – roditelji često izgovaraju, sa iskrenim žaljenjem što je klincima knjiga strana i neomiljena alatka za zabavu, očekujući da je ljubav prema čitanju nešto sa čime se dete rađa, ili je usput razvija samo od sebe, ili je stiče zahvaljujući školi i ljudima koji su plaćeni da mu tu ljubav utuve.
U nekim slučajevima to se stvarno i desi. (Jedan od mojih omiljenih savremenih pisaca svedočio je o tome da je ljubav prema knjizi razvio čitajući istrgnute listove ruskih klasika u poljskom klozetu, gde su imali sasvim drugu namenu.) Sigurno, mlada osoba se može odnekud samostalno zainteresovati za knjige, ali, da se ne lažemo – u današnjem vremenu pasije ekranima taj procenat mora da je minimalan.
Zato, odgovornost za dečiji odnos prema čitanju na prvom mestu nose roditelji, i evo konkretnih recepata za knjigoljupce, iz prve ruke.
Bebe vole knjige
Nemojte čekati da dete propriča da biste počeli da čitate. Sa listanjem knjiga se može krenuti čim bebac počne da sedi: pokazujte slike, i pričajte o njima. To može da izgleda ovako: – Evo ovde jedne ptičice, vidi, to je pilence. Pile kaže – piju, piju, pi! A ovde, cvet u travi. I mala pčela leti ovako: let – let – let!
Pričekajte sa čitanjem teksta
Roditelju se kaže da detetu treba da čita od malena. Ali to nije tačno. Prvih par godina deci ne treba doslovno čitati uopšte. Nego se igrati uz knjigu, listati, pokazivati, pričati. Dok se dođe do čitanja teksta koji je štampan u knjizi, dug je put. Ali je dotad detetova pažnja istrenirana i dovoljno je strpljivo, dovoljno zainteresovano za knjige.
Izaberite knjige primerene uzrastu
Logično je da prve knjižice treba da imaju minimalnu količinu teksta, ali praksa pokazuje da roditelji i familija, u svom entuzijazmu, često kupuju deci knjige neprimerene uzrastu. Zato, na početku – manje teksta, mnogo ilustracija, i najviše interakcije sa detetom.
Od čitanja napravite ritual
Lepo je čitati svake večeri pre spavanja, i čitanje u tom slučaju postaje nezaobilazan deo detetove večernje rutine ( kupanje – večera – pranje zuba – knjiga – poljubac – laku noć). Ali ako vam je previše da posle čitavog radnog dana nađete snage za još jednu večernju aktivnost, vreme za čitanje vežite za bilo koju drugu rutinu ili vreme u toku dana, dok ne postane navika. Možete napraviti i specijalno mesto za čitanje, što za dete ima naročitu draž ( npr. šator sa knjigama, fotelja za priče), ili da neko mesto u kući unapredite u kutak za čitanje.
Neka kupovina knjige bude doživljaj
Povedite dete da izabere knjigu u knjižari, naučite ga da je omiriše i da joj se raduje. Bolje je da kupite jednu pažljivo odabranu knjigu, pa odete više puta u knjižaru, nego deset odjednom. Tako će knjigu dete više ceniti.
Posećujte biblioteku
Navika da se ide u biblioteku stvara se od malena. Iako to nije opštepoznato, bibliotekari su tihi heroji kulturnog života našeg društva, a biblioteke mesto raznih dešavanja gde se deca mogu upoznati sa autorima svojih omiljenih knjiga. Bibliotekari, pisci za decu, ilustratori, vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori književnosti… – to je čitava armija kulturnih radnika zahvaljujući kojoj život deteta može da bude bogatiji. Ali bez učešća roditelja, teško.
Ne prisiljavajte dete da čita
Koja se ljubav rodila na silu? Pravilo je – bez pritiska, bez ucena i nagrada ( Recimo: – Prvo pročitaj knjigu, pa možeš da uključiš tablet). Poštujte detetov temperament, fokus, i potrebu za kretanjem. Jedno će dete biti u stanju da mirno sluša priču pola sata, a drugo pet minuta, i to je ok. Priče se mogu slušati i stojeći naglavačke.
Čitajte deci sve dok to žele
Makar to značilo i do punoletstva. Kada dete krene u školu, i nauči da čita, ne treba stati, već mu čitati još više. Tada dolazi red na obimnije knjige, koje čitaoce zavode zanimljivošću priče. I tad nastaje pravo uživanje i za dete i za roditelja. (Onda će vam se desiti da započetu knjigu krišom čitate unapred, da vidite šta će se dogoditi dalje.) Povezujte knjige sa drugim sadržajima – stripovima, crtaćima, filmovima, ali neka čitanje uvek prethodi gledanju. Na primer, pročitajte pa odgledajte serijal o Hariju Poteru J.K.Rouling, ili Leto kad sam naučila da letim Jasminke Petrović.
Budite u toku
Ako ne znate odakle da počnete, i treba vam savet oko izbora knjiga za dete, možete se lako informisati preko društvenih mreža i pratiti profile ljudi koji su se tome posvetili. To su već pomenuti bibliotekari i dečiji autori, ali i roditelji koji prate književnu produkciju i prenose svoja iskustva. Nemojte zaboraviti da u svoj izbor za čitanje deci uvrstite i klasične i savremene pisce, strane i domaće, čitajte i Branka Ćopića i Dejana Aleksića, Jua Nesbea kao i Roalda Dala. Čitajte i afirmisane i neafirmisane autore. Budite radoznali, istražujte, zabavite se. Jednostavno, čitajte.
Da se vratimo na početak priče: kao što dete neće naučiti da skija na asfaltu, tako neće zavoleti da čita odmalena sedeći ispred ekrana. Zato, roditelji, izvolite – u knjižare i biblioteke, pa se kod kuće udobno smestite, i čitajte svojoj deci.
Piše: Zorana Popović
Izvor: Detinjarije.com
