Nije uzalud Duško Radović rekao da deca ne treba da imaju svoju sobu, jer se onda otuđe od roditelja. I da se najviše mrzi u velikim i lepo opremljenim stanovima.
Piše: Jasmina Jovanović
Kao detetu, bilo mi je sasvim smešno i preterano da na svakom koraku od starijih sugrađana, rođaka i komšija čujem kako svaka priča o deci počinje sa „ova današnja omladina“ ili „u moje vreme to tako nije moglo…“. Kako vreme prolazi, u potpunosti shvatam rečenice koje počinju tako.
Setim se uvek Antićevih stihova: „Ja čuvao, ljudi, ovce, tamo negde na kraj sveta, mojoj deci kajmak smeta, luk im smeta, sve im smeta. Ja krčio s ocem šumu još i sad mi šake bride, mome sinu gospodinu teško da po mleko ide. Teško mu da đubre baci, sramota ga da ga vide…“
Deca k’o deca
Sada znam na šta su mislile bakice u trolejbusu, kada su se iščuđavale mladim naraštajima. I znam na šta je mislio Mika Antić kada je pisao ove stihove. Samo, nikada ne smatram da su deca kriva što čovečanstvo ubrzano razvija tehnologiju, i što je vreme takvo kakvo jeste – moderno, nemoralno i brzo poput svetlosti. Odrasli su svet napravili takvim i poklonili ga svojoj deci. A deca k’o deca, što im više daješ, sve im više treba…i naravno, sve su manje zahvalna.
Gledam „ovu današnju omladinu“ i ličim sebi na staro gunđalo. Čemu tolika potreba za prenaglašenošću? Počev od preglasnog govora u prevozu, prečestih i sočnih psovki, izvrtanja rečnika? Zašto devojčice žure da budu seksualni objekti, ističu svoje jedre i devičanske (ili možda ne?) obline, strancima na izvol’te? Buše pupkove, noseve i obrve, farbaju se prerano (kancerogenim bojama), sunčaju u solarijumu da bi ličile na razgolićene lepotice iz muzičkih spotova? U čemu je draž? Šta su im to odrasli oduzeli od detinjstva da toliko žure da porastu? Ili su im možda ponudili na tacni previše toga primamljivog iz sveta odraslih? Možda je u tome greška?
Za hordom „uspešnih“
Krivac sigurno postoji, ili nekoliko njih. Sada, i da ih obeležimo i nađemo, prekasno je. Problem nije od juče. Neko će za sve okriviti famozne i stvarno strašne devedesete. Tada je sve počelo. U redu, naravno da je indoktrinacija, medijska i realna, učinila svoje. Veličanje turbo folk zvezda, mafijaša, sponzoruša i njihov naizgled lagodan i pun izobilja „dolče vita“ bio je putokaz generacijama. Naravno, nisu svi pratili takve putokaze. Nasuprot njima, propali srednji sloj, i fakultetski obrazovani ljudi ostali su bez posla i čučali kraj puteva švercujući naftu, mađarske salame i rumunske čaše. Deca su gledala sve to i shvatila da ne žele da studiraju da bi sutra bili „sivi ekonomisti“ pa su išla za hordom „uspešnih“. Put kojim se i inače ređe ide zarastao je u trnje. Dobro, kažem ja sebi, ali nisu svuda u svetu imali sankcije, paravojne formacije, ratište i sponzoruše. A omladina im je ista takva, ako ne i gora. Šta se njima desilo?
“Šta su im to odrasli oduzeli od detinjstva da toliko žure da porastu? Ili su im možda ponudili na tacni previše toga primamljivog iz sveta odraslih? Možda je u tome greška?”
Duše bez nadzora
Gledam, recimo, u predgrađu, skoro svaka kuća ima urađenu izolaciju sa fasadom. Lepo. Leti, svaka druga kuća raširi bazene, letnjikovce, ležaljke… Baš lepo. Pomislim da su i Srbi zaimali para. Vidim da većina lepo živi. A onda tako, u prolazu, čujem da su im deca postala ovo ili ono, uvek nešto negativno, naravno. Da su završila u zatvoru, da su se propili, ili se odvikavaju od narkotika… Možda se u toj jurnjavi za novcem i materijalnim ugođajem mlade dušice ostave bez podrške i saveta. Bez nadzora. I onda vetrovi, oluje i štetočine oblikuju ostavljenu biljku, tj. nečije dete, prema svojim merilima. Nije uzalud neko pametan rekao da su za odgajanje zdravog deteta potrebni blaga oskudica i puno ljubavi. Upravo. Ne laptopovi, bazeni, silikonske grudi i pirsing. Oskudica, baš to. Nije uzalud Duško Radović rekao da deca ne treba da imaju svoju sobu, jer se onda otuđe od roditelja. I da se najviše mrzi u velikim i lepo opremljenim stanovima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Nijedna greška roditelja nije presudna ako detetu pokazujemo da je VREDNO BIĆE
Dete nema samo jednog roditelja. Ima ih više. Na različitim nivoima. Svi se ugrađuju u dete. Svi postaju glasovi u detetu, koji mu omogućavaju da da značenje stvarnosti. Određuju mu...
U vrtiće dovode devojčice u štiklama, sa pramenovima, veštačkim noktima
Pored toga što svoje devojčice šminkaju, mackaju, lakiraju im nokte i nadograđuju veštačke, vode u spa-centre, lepe veštačke trepavice, srpske majke otišle su korak dalje - svojim mezimicama u najranijem...
Dobro došla u klub! Duhoviti vodič za iznurene novopečene mame
Napisala i ilustrovala Helen Veston Prevela sa engleskog Tatjana Milosavljević Edicija Dobar roditelj bogatija je za još jedno korisno izdanje namenjeno roditeljima. Dobro došla u klub! podsticajan je i iskren...
Ovo su pokazatelji da ste narcisoidni roditelj
Roditeljstvo zahteva empatiju, saosećanje i spremnost da svoje potrebe učinite sekundarnim, što je, složićete se, u suprotnosti sa osobinama koje poseduju narcisoidne osobe, ali to ne znači da roditelji ne...
Sta reci sem jedno veliko BRAVO. Moj duboki naklon.
Ima mnogo normalne dece, i ovo je stavljanje jednih u kalup i ne pominjanje drugih. Dosta dece svoje mreže koriste pametno i umereno, i pored knjiga i hobija. Internet je ceo jedan svet koji treba otkriti kada deci zagolicate maštu (Naravno pored škole, njihovih aktivnosti…). Mislim da je veći problem u današnjim roditeljima, ali ne u smislu da trče za parama, da sve to daju deci, da nemaju vremena za njih i da ih deca odbacuju. Ono što ja primećujem u okolini je da većina roditelja umesto da borave sa decom u prirodi, da jednostavno budu sa njima bilo gde, oni izlaze na kafe sa prijateljima, na ručkove i večere dok se deca uglavnom snalaze sama. Gde je pre mamu glavobolja od pića pogodila nego dete. Gde decu šalju sa VRTIĆEM na more, a oni vode kuče u isto vreme, jer bože moj treba im odmor od SVOJE dece (malo popričajte sa vaspitačicama). Gde se mame oblače u ćerkine stvari i više im laska da joj kažu izgleda kao njena sestra a ne majka, a otac više u teretani nego sa detetom napolju.
Deca su bića koja vam je podarila priroda, Bog, a mnogi to blagostanje koriste da bi bili instagram roditelji gde su im deca samo za fotografiju, dok ih, ostavljajući ih u vrtićima, kod baka i deka, trče na sastanke bitnije vrste.
A oni samo pamte, od vas uče. Ako to vide, to će i raditi. Biće ih blam vas jer je vas bilo blam njih! kada ste im trebali.
Za odgoj *normalno vaspitanog (ne pametnog, ne nadarenog, ne ne znam ni ja koji epitet žele više roditelji) potreban je normalan, iživljen, roditelj, spreman za ulogu koju je sam izabrao, da sa pomalo odricanja od prošlog života i puno ljubavi odgaji nešto tako čarobno čudo, jedno dete!
Srdačan pozdrav.
Vecu glupost nisam procitala. Ajde da im nabijemo komplekse jos od malena. Ja sam bila dete kome je sve to bilo uskraceno.
Ima dosta istine u ovom tekstu ali je dosta toga izostavljeno. Svako vreme nosi svoje probleme, nemoralnih ljudi je uvek bilo a ono čega u stara vremena nije bilo je sloboda mišljenja. Deca nisu odlučivala o svojim životima, ćerke se udavane po očevoj želji i bilo im je uskrraćeno školovanje, sinovi su se školovali za ono što ih nije zanimalo. Deca nisu imala prava na mišljenje i stvaranje svojih moralnih vrednosti već su morala da prate pravila kolektiva. Naravno da onda i nije bilo nakaradnih stvari i ponašanja, sloboda dolazi uz odgovornost, ali nije bilo ni napretka jer niko nije smeo da unosi “moralne inovacije” i promoviše neki novi pogled na svet. Nisu sva deca danas raspuštena i promiskuitetna, sve je stvar vaspitanja i zdrave sredine, danas posyoji sloboda koje pre nije bilo, e sada kako se ko snađe…