Montesori metod nastao je iz stanovišta da ako detetu otklonimo sve neprijatnosti s puta, ako ga služimo i previše ga razmazimo, oduzimamo mu iz ruku kontrolu nad sopstvenim životom. Dete možemo da sputamo našom prevelikom ljubavlju.
Odlomak iz knjige “Samostalna deca su srećnija” Hajdi Majer-Hauzer (Laguna, 2012.)
Prvog dana u obdaništu, Lilijana sve pomno posmatra i ide od stola do stola. Namerno, nepažljivo i munjevitom brzinom obara Monikin crtež na pod i gazi ga. Zatim uzima Alanovu uljanu kredu i njome u prolazu žvrlja Aninu sliku, koju je ona nacrtala s velikim trudom. Nije prošlo ni tri minuta a sva deca počela su da se čuvaju od Lilijane. Kada im se ona približi, deca sakrivaju svoje stvari. Krećem ka Lilijani. Curi joj nos.
„Gde ti je maramica?“, pitam je.
„U garderobi!“ Ona šmrkće i želi da joj donesem maramicu. Hvatam je za ruku i odlazim s njom u hodnik gde joj je okačena odeća. Nakon određenog vremena Lilijana prkosno izvlači maramicu iz džepa i baca je pred moja stopala. Ja se ne pomeram.
„Moraš da mi obrišeš nos“, naređuje mi.
Ja se udaljavam. Lilijana prkosno briše nos i baca prljavu maramicu na pod.
„Prljava papirnata maramica baca se u korpu za papir koja stoji tamo“, kažem joj odlučno. Lilijana me odmerava od glave do pete, zatim odlučuje da podigne maramicu i da je baci u korpu.
Pokušavam da zainteresujem Lilijanu za neku igru, vodim je do mesta gde stoje makaze i papiri. Zapanjena sam jer shvatam da ona ne zna da koristi makaze. Ona me nesigurno gleda, zatim udara makazama o sto. Majka je Lilijanu počela da vodi u obdanište tek sa punih šest godina, međutim morala je već nakon dve nedelje da je ispiše jer vaspitačice s Lilijanom nisu mogle da izađu na kraj. Dete tako nije imalo nikakvu šansu da se prilagodi najjednostavnijim svakodnevnim aktivnostima. Pokazujem joj kako se drže makaze, pomažem joj u jednostavnoj vežbi. Lilijana nema strpljenja. Nakon pola minuta ona ustaje i pokušava da iseče Petrin sašiveni uzorak. Bogu hvala, ništa se nije dogodilo, ali Petra je ljuta. Odlučno hvatam Lilijanu za ruku i ostavljam je da sedi sama za stolom.
“Tokom sledećeg dana zapažam da je Lilijana veoma nesamostalna i taj veliki nedostatak pokušava da nadomesti tako što neprestano maltretira svoje drugare i želi da ih na bilo koji način povredi.”
„Lilijana“, rekla sam joj, „moraš da ostaneš ovde dok ne prestaneš da povređuješ svoje drugare“. Stojim pored nje dok ne odluči da se ne pomera sa stolice. Tokom celog prepodneva na visokom sam stepenu opreza. Atmosfera u obdaništu je napeta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Moje dete je posebno” kao roditeljsko opravdanje
Pre nego što svoje dete nazovete hiperaktivnim, hiperosetljivim ili ga na bilo koji način deklarišete kao posebno dobro razmislite najpre da li je to zaista tako, da li je vaše...
Da, dečaci plaču, i moramo da prestanemo da ih sputavamo!
Kao prvo, hajde da razjasnimo jednu stvar - nijednom detetu ne treba govoriti da ne plače, bez obzira na pol. Govoreći im da ne plaču samo im dajemo do znanja...
Moje dete priča samo sa sobom’: Zbog čega bi decu trebalo da pustimo da sanjare
Ukoliko ste zabrinuti zbog toga što vaš mališan živi u svetu mašte i često priča sam sa sobom, pročitajte priču mame koja nam otkriva zbog čega je važno da ih...
10 dečijih navika koje vredi menjati
Evo deset takvih navika sa kojima se većina roditelja susretne i predloga kako da ih se rešite: Preterano konzumiranje šećera Grickalice i pića koja su namenjena deci su puna šečera....
PRISTALICA SAM PROGRAMA PEDAGOŠKI PRINCIP VASPITANJA MARIJA MONTESORI I POSLE OBUKE SA SEMINARA PRIMENJUJEM ELEMENTE PROGRAMA U RADU S DECOM U VRTIĆU KAO I U VAPITANJU SVOG DETETA.SAMOSTALNOST JE KLUČNA REČ ZA ZDRAVE NAVIKE ,SREĆU,USPEH ,SAMOPOŠTOVANJE I LJUBAV!!!!!!