Montesori metod nastao je iz stanovišta da ako detetu otklonimo sve neprijatnosti s puta, ako ga služimo i previše ga razmazimo, oduzimamo mu iz ruku kontrolu nad sopstvenim životom. Dete možemo da sputamo našom prevelikom ljubavlju.
Odlomak iz knjige “Samostalna deca su srećnija” Hajdi Majer-Hauzer (Laguna, 2012.)
Prvog dana u obdaništu, Lilijana sve pomno posmatra i ide od stola do stola. Namerno, nepažljivo i munjevitom brzinom obara Monikin crtež na pod i gazi ga. Zatim uzima Alanovu uljanu kredu i njome u prolazu žvrlja Aninu sliku, koju je ona nacrtala s velikim trudom. Nije prošlo ni tri minuta a sva deca počela su da se čuvaju od Lilijane. Kada im se ona približi, deca sakrivaju svoje stvari. Krećem ka Lilijani. Curi joj nos.
„Gde ti je maramica?“, pitam je.
„U garderobi!“ Ona šmrkće i želi da joj donesem maramicu. Hvatam je za ruku i odlazim s njom u hodnik gde joj je okačena odeća. Nakon određenog vremena Lilijana prkosno izvlači maramicu iz džepa i baca je pred moja stopala. Ja se ne pomeram.
„Moraš da mi obrišeš nos“, naređuje mi.
Ja se udaljavam. Lilijana prkosno briše nos i baca prljavu maramicu na pod.
„Prljava papirnata maramica baca se u korpu za papir koja stoji tamo“, kažem joj odlučno. Lilijana me odmerava od glave do pete, zatim odlučuje da podigne maramicu i da je baci u korpu.
Pokušavam da zainteresujem Lilijanu za neku igru, vodim je do mesta gde stoje makaze i papiri. Zapanjena sam jer shvatam da ona ne zna da koristi makaze. Ona me nesigurno gleda, zatim udara makazama o sto. Majka je Lilijanu počela da vodi u obdanište tek sa punih šest godina, međutim morala je već nakon dve nedelje da je ispiše jer vaspitačice s Lilijanom nisu mogle da izađu na kraj. Dete tako nije imalo nikakvu šansu da se prilagodi najjednostavnijim svakodnevnim aktivnostima. Pokazujem joj kako se drže makaze, pomažem joj u jednostavnoj vežbi. Lilijana nema strpljenja. Nakon pola minuta ona ustaje i pokušava da iseče Petrin sašiveni uzorak. Bogu hvala, ništa se nije dogodilo, ali Petra je ljuta. Odlučno hvatam Lilijanu za ruku i ostavljam je da sedi sama za stolom.
“Tokom sledećeg dana zapažam da je Lilijana veoma nesamostalna i taj veliki nedostatak pokušava da nadomesti tako što neprestano maltretira svoje drugare i želi da ih na bilo koji način povredi.”
„Lilijana“, rekla sam joj, „moraš da ostaneš ovde dok ne prestaneš da povređuješ svoje drugare“. Stojim pored nje dok ne odluči da se ne pomera sa stolice. Tokom celog prepodneva na visokom sam stepenu opreza. Atmosfera u obdaništu je napeta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
U vrtiće dovode devojčice u štiklama, sa pramenovima, veštačkim noktima
Pored toga što svoje devojčice šminkaju, mackaju, lakiraju im nokte i nadograđuju veštačke, vode u spa-centre, lepe veštačke trepavice, srpske majke otišle su korak dalje - svojim mezimicama u najranijem...
Dobro došla u klub! Duhoviti vodič za iznurene novopečene mame
Napisala i ilustrovala Helen Veston Prevela sa engleskog Tatjana Milosavljević Edicija Dobar roditelj bogatija je za još jedno korisno izdanje namenjeno roditeljima. Dobro došla u klub! podsticajan je i iskren...
Ovo su pokazatelji da ste narcisoidni roditelj
Roditeljstvo zahteva empatiju, saosećanje i spremnost da svoje potrebe učinite sekundarnim, što je, složićete se, u suprotnosti sa osobinama koje poseduju narcisoidne osobe, ali to ne znači da roditelji ne...
„Mama, možeš li sa mnom u vodu, molim te?
Pre nekoliko dana, dok sam bio na bazenu, video sam mladu mamu i njenu ćerku kako ulaze u bazen obučene u veoma lepo usklađene kupaće kostime. Mama, njene savršene raspuštene...
PRISTALICA SAM PROGRAMA PEDAGOŠKI PRINCIP VASPITANJA MARIJA MONTESORI I POSLE OBUKE SA SEMINARA PRIMENJUJEM ELEMENTE PROGRAMA U RADU S DECOM U VRTIĆU KAO I U VAPITANJU SVOG DETETA.SAMOSTALNOST JE KLUČNA REČ ZA ZDRAVE NAVIKE ,SREĆU,USPEH ,SAMOPOŠTOVANJE I LJUBAV!!!!!!