Umesto raspravljanja sa svojim detetom mlađim od šest godina, roditelji moraju da se oslanjaju na druge strategije – preciznije, na nametnutu kontrolu i posledice.
Od svih glavnih oblasti samoformiranja deteta – koordinisanog pokreta, samostalnosti i volje – volja se u našem današnjem društvu najmanje razume i podržava. Ipak, znamo da, kako bismo imali samopouzdanja, moramo biti u stanju da se kontrolišemo. Ova kontrola širi se na naše mentalne živote kao i na naše fizičko delovanje. Dete mora da nauči da disciplinuje misli, baš kao što uči disciplinu delovanja.
Montesori vaspitačica savetuje kako rešiti napete situcije s decom
Civilizovana društva su se uvek oslanjala na disciplinu svojih građana. Disciplina, poslušnost i samokontrola počinju u detinjstvu. Deca moraju da razviju poslušnost da bi dala legitimitet vlasti kao temelju za zrelo razumevanje i prihvatanje očekivanja civilizacije u kojoj su rođena. Ova očekivanja variraju od jednostavnih i otvorenih do najdubljeg posvećivanja ljudskoj zajednici: od činjenice da crveno svetlo na semaforu znači stani, a zeleno znači kreni, do brige za druge i vladavine zakona, poštovanja ljudskih sloboda i traganja za srećom.
Civilizovana društva su se uvek oslanjala na disciplinu svojih građana. Disciplina, poslušnost i samokontrola počinju u detinjstvu.
Ovo dečje prihvatanje društvenih „pravila kretanja“, da ih tako nazovemo – baš kao i njegovih najdubljih vrednosti – ni na koji način ne podrazumeva da treba da podižemo decu koja će izrasti u samozadovoljne i zavisne odrasle. Montesori obrazovanje podržava upravo suprotan pristup ljudskom biću od rođenja. Lična iskustva Marije Montesori sa fašizmom, nacizmom i komunizmom ubedila su je u apsolutnu neophodnost slobode misli u svim društvima.
Kako da budu poslušna a misle svojom glavom?
Kako podižemo decu koja imaju samokontrolu, prihvataju autoritet odraslog, a koja ipak odrastu sposobna da misle svojom glavom? Kako ćemo ih povesti od „tvrdoglave samovolje“ deteta mlađeg od tri godine do uspostavljene volje i hrabrosti potrebne da se održe na kursu tokom zahtevnih zadataka odraslog života? Preciznije, kako pomažemo maloj deci u najranijem životnom uzrastu razvijanje sposobnosti da izaberu pozitivan zadatak, a zatim održe usredsređenost na njega, nesvesna spoljnih ometanja, i ne obraćajući pažnju na one koji bi ih mogli ometati?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.