Umesto raspravljanja sa svojim detetom mlađim od šest godina, roditelji moraju da se oslanjaju na druge strategije – preciznije, na nametnutu kontrolu i posledice.
Od svih glavnih oblasti samoformiranja deteta – koordinisanog pokreta, samostalnosti i volje – volja se u našem današnjem društvu najmanje razume i podržava. Ipak, znamo da, kako bismo imali samopouzdanja, moramo biti u stanju da se kontrolišemo. Ova kontrola širi se na naše mentalne živote kao i na naše fizičko delovanje. Dete mora da nauči da disciplinuje misli, baš kao što uči disciplinu delovanja.
Montesori vaspitačica savetuje kako rešiti napete situcije s decom
Civilizovana društva su se uvek oslanjala na disciplinu svojih građana. Disciplina, poslušnost i samokontrola počinju u detinjstvu. Deca moraju da razviju poslušnost da bi dala legitimitet vlasti kao temelju za zrelo razumevanje i prihvatanje očekivanja civilizacije u kojoj su rođena. Ova očekivanja variraju od jednostavnih i otvorenih do najdubljeg posvećivanja ljudskoj zajednici: od činjenice da crveno svetlo na semaforu znači stani, a zeleno znači kreni, do brige za druge i vladavine zakona, poštovanja ljudskih sloboda i traganja za srećom.
Civilizovana društva su se uvek oslanjala na disciplinu svojih građana. Disciplina, poslušnost i samokontrola počinju u detinjstvu.
Ovo dečje prihvatanje društvenih „pravila kretanja“, da ih tako nazovemo – baš kao i njegovih najdubljih vrednosti – ni na koji način ne podrazumeva da treba da podižemo decu koja će izrasti u samozadovoljne i zavisne odrasle. Montesori obrazovanje podržava upravo suprotan pristup ljudskom biću od rođenja. Lična iskustva Marije Montesori sa fašizmom, nacizmom i komunizmom ubedila su je u apsolutnu neophodnost slobode misli u svim društvima.
Kako da budu poslušna a misle svojom glavom?
Kako podižemo decu koja imaju samokontrolu, prihvataju autoritet odraslog, a koja ipak odrastu sposobna da misle svojom glavom? Kako ćemo ih povesti od „tvrdoglave samovolje“ deteta mlađeg od tri godine do uspostavljene volje i hrabrosti potrebne da se održe na kursu tokom zahtevnih zadataka odraslog života? Preciznije, kako pomažemo maloj deci u najranijem životnom uzrastu razvijanje sposobnosti da izaberu pozitivan zadatak, a zatim održe usredsređenost na njega, nesvesna spoljnih ometanja, i ne obraćajući pažnju na one koji bi ih mogli ometati?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako da poboljšate detetov intelektualni razvoj u prvih pet godina
Da li ste znali da je prvih 5 godina bebinog života krucijalno za njen razvoj učenja? U suštini, eksperti tvrde da je ova faza poput temelja koji će osnažiti njihovo...
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Nema komentara.