Umesto raspravljanja sa svojim detetom mlađim od šest godina, roditelji moraju da se oslanjaju na druge strategije – preciznije, na nametnutu kontrolu i posledice.
Od svih glavnih oblasti samoformiranja deteta – koordinisanog pokreta, samostalnosti i volje – volja se u našem današnjem društvu najmanje razume i podržava. Ipak, znamo da, kako bismo imali samopouzdanja, moramo biti u stanju da se kontrolišemo. Ova kontrola širi se na naše mentalne živote kao i na naše fizičko delovanje. Dete mora da nauči da disciplinuje misli, baš kao što uči disciplinu delovanja.
Montesori vaspitačica savetuje kako rešiti napete situcije s decom
Civilizovana društva su se uvek oslanjala na disciplinu svojih građana. Disciplina, poslušnost i samokontrola počinju u detinjstvu. Deca moraju da razviju poslušnost da bi dala legitimitet vlasti kao temelju za zrelo razumevanje i prihvatanje očekivanja civilizacije u kojoj su rođena. Ova očekivanja variraju od jednostavnih i otvorenih do najdubljeg posvećivanja ljudskoj zajednici: od činjenice da crveno svetlo na semaforu znači stani, a zeleno znači kreni, do brige za druge i vladavine zakona, poštovanja ljudskih sloboda i traganja za srećom.
Civilizovana društva su se uvek oslanjala na disciplinu svojih građana. Disciplina, poslušnost i samokontrola počinju u detinjstvu.
Ovo dečje prihvatanje društvenih „pravila kretanja“, da ih tako nazovemo – baš kao i njegovih najdubljih vrednosti – ni na koji način ne podrazumeva da treba da podižemo decu koja će izrasti u samozadovoljne i zavisne odrasle. Montesori obrazovanje podržava upravo suprotan pristup ljudskom biću od rođenja. Lična iskustva Marije Montesori sa fašizmom, nacizmom i komunizmom ubedila su je u apsolutnu neophodnost slobode misli u svim društvima.
Kako da budu poslušna a misle svojom glavom?
Kako podižemo decu koja imaju samokontrolu, prihvataju autoritet odraslog, a koja ipak odrastu sposobna da misle svojom glavom? Kako ćemo ih povesti od „tvrdoglave samovolje“ deteta mlađeg od tri godine do uspostavljene volje i hrabrosti potrebne da se održe na kursu tokom zahtevnih zadataka odraslog života? Preciznije, kako pomažemo maloj deci u najranijem životnom uzrastu razvijanje sposobnosti da izaberu pozitivan zadatak, a zatim održe usredsređenost na njega, nesvesna spoljnih ometanja, i ne obraćajući pažnju na one koji bi ih mogli ometati?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Vladeta Jerotić: Zašto dete uvek radi ono što mu je zabranjeno
„Roditelji se pitaju zašto dete uvek, kad bi mu otac ili majka rekli, recimo, nemoj to raditi, ili nemoj to jesti; ili evo ja sad moram da izađem, a imaš...
Zoran Milivojević: Beskonačno uživanje
Mala deca veruju svom telu, tako da sve što donosi neprijatnost doživljavaju kao nešto što je loše i štetno, dok sve što donosi prijatnost doživljavaju kao nešto što je dobro...
Porodica, braća i sestre: Da li redosled rođenja zaista utiče na našu ličnost
Teorija o redosledu rođenja kaže da to kada smo došli na svet utiče na našu ličnost, našu inteligenciju, pa čak i na uspeh koji ćemo postići u životu. Ali, da...
Šta ako vam se ne dopadaju prijatelji vašeg deteta?
Tokom predškolskog perioda i mlađih razreda osnovne škole, prijateljstva vašeg deteta su uglavnom modelovana od strane vas. Vaše dete se druži sa decom vaših prijatelja ili sa decom iz kraja,...
Nema komentara.