Dete mlađe od šest godina nema pravog razumevanja zašto je neko ponašanje neodgovarajuće. Roditelji ne mogu da daju apstraktne razloge za samokontrolu svom detetu i da očekuju da će ih razumeti. Umesto raspravljanja sa svojim detetom mlađim od šest godina, roditelji moraju da se oslanjaju na druge strategije – preciznije, na nametnutu kontrolu i posledice.
Prvi način na koji možemo pomoći detetu jeste da služimo kao model samokontrole i reda u sopstvenim životima. Značaj temeljnog razumevanja sveopšteg reda ne može se prenaglasiti.
Očigledno, tokom uzrasta ispod šest godina, deci su u životu potrebni odrasli kroz koje će ispoljavati sopstvenu energiju i volju, jer deca još uvek ne razumeju svoje postojanje i šta to znači u potpunosti. Uloga odraslog je da postepeno uvodi dete u univerzum zasnovan na redu i u ograničenja dnevnog života. Značaj temeljnog razumevanja sveopšteg reda ne može se prenaglasiti. Red u univerzumu, i verovanje da ga ljudska bića mogu otkriti, jeste osnova svih ljudskih napredovanja i civilizacije. Ono nas je oslobodilo nesigurnosti magičnih uverenja zasnovanih na doktrini i dogmi. Ono nas je izvelo iz srednjeg veka u doba prosvetiteljstva, a zatim dovelo do sveta globalne tehnologije i mogućnosti nezamislive slobode od ljudskih potreba. Ono je osnova ljudske misli, mašte i volje, preko njegove veze sa senzornim činjenicama. Bebino istraživanje stvarnog sveta senzornih činjenica vremenom je dovodi do stvarnog sveta apstraktne misli. Razvija um koji razmišlja i mentalni red potreban za organizovanje i prenošenje svojih misli putem jezika. Nakon uspostavljanja ovog reda uma, kreativna osoba može da preuredi svoje misli i ideje i sprovede ih u konkretna dela u okruženju. Tako je Ajnštajn uspostavio novi izraz stvarnosti, E=mc2, i teh-nološka era je rođena. Sve ovo istraživanje sveta u odraslom dobu počinje inicijalnim upoznavanjem malog deteta sa ograničenjima i redom koje otkriva u sopstvenom okruženju.
Montesori metod: Kako da dete bude poslušno a ostane svoje
Uvedite za početak red u sopstveni život
Prvi način na koji možemo pomoći detetu jeste da služimo kao model samokontrole i reda u sopstvenim životima. Ako vodimo uredan život, takve radnje su nam prirodne. Međutim, ako su naši životi haotični i obično se osećamo iznureno i bez kontrole, moramo da usporimo i preispitamo sebe i sopstveni život. Naročito moramo da procenimo radnje u kojima sarađujemo sa svojom decom. Da li igračke skupljamo nasumice, ili imajući red na umu, smeštamo sve plišane životinje u jednu korpu, a kocke u drugu, slagalice na policu, a knjige u korpu pored stolice za ljuljanje? Kada sredimo sobu, da li odnesemo sav prljav veš u korpu, a peškir u kupatilo, a zatim poređamo cipele u cipelarnik i pokačimo ili složimo čistu odeću?
,,Uloga odraslog je da s ljubavlju nauče decu granicama, ili će ih svet tome naučiti, bez ljubavi“.
Kada smo uredni u našim dnevnim aktivnostima, deca doživljavaju disciplinovanu misao kakva je u našim umovima. Zato što je naš mentalni red i njima vidljiv, mogu da uključe ovaj red za sopstvenu upotrebu. To nas podseća na dvanaestogodišnju učenicu Montesori škole koja je, kada je kuhinja kod kuće bila u neredu zbog toga što su je drugi članovi porodice haotično koristili, redovno sve dovodila u red. Činila je to sa očiglednom lakoćom, pristupajući zadatku organizovano i sa ciljem. Dakle, uređena misao je nagrada za pružanje reda detetu. Uređena misao može da dovede do toga da se pojednostavi nešto što se u prvo vreme može činiti kao neostvariv zadatak, i time se transformiše u zadatak koji je moguće ispuniti, pa čak postane moguće i uživati u njemu.
