Da li ste ikad pomislili na to da, ako dete na vreme budete učili da mora da isprati redosled životnih aktivnosti (da najpre opere ruke, pa onda postavi tanjir, sipa hranu, ruča, pa potom poskloni), da će to uticati na njegovu (ili njenu) karijeru ili brak? Ni ja, ali svakog dana učimo nešto novo.
Pa trostruka. Pre svega teško je izaći iz tačno određenog redosleda aktivnosti kada obavljate neke poslove i to je nama nekako prirodno, dolazi samo po sebi – pa ne možemo da osušimo tablu pre nego što je operemo, zar ne? Ovo je jedan od razloga što predškolskoj deci dajemo zadatke koji podrazumevaju tačno određen niz aktivnosti koje treba obaviti utvrđenim redosledom – tako uče da obrate pažnju na to da poslovi koje treba da obave podrazumevaju korake čiji niz treba slediti određenim redosledom. Ovo je važno kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (pa ne mogu vezati pertle pre nego što obuju patike, iako nama odraslima to deluje kao sasvim logično, deca to ne znaju – neko mora da ih nauči), tako i zbog kasnijeg boljeg snalaženja u školi, rešavanja matematičkih i jezičkih zadataka koji podrazumevaju niz aktivnosti, ali sada već mnogo manje očiglednih i daleko složenijih. Odličan primer je sabiranje i množenje. Ako deca nauče da se pojedini poslovi mogu obavljati dobro samo ako se prati tačno određen redosled, biće im lakše da razumeju prednost koju množenje ima nad sabiranjem.
Druga, takođe veoma važna stvar – očigledna promena koja se dešava dok dete briše tablu (koja od prašnjave odjednom postaje zelena i čista), na neverovatan način zaokuplja njenu pažnju i na najočigledniji način pokazuje kako njen rad daje rezultate. Ovde je veoma važan fokus, intenzivan i snažan fokus i koncentracija koju je dete iskusilo, možda po prvi put, zadivljeno rezultatima svog rada. Ako obratite pažnju na svoje dete dok radi neki (za njega) važan posao, primetićete koliko snažno umeju da se na to ustreme i fokusiraju. To su veoma važni momenti, momenti kada se sposobnost za usmeravanje fokusa i održavanje koncentracije prvi put razvijaju.
Zadovoljni osmeh na licu devojčice kada je završila sa zadatkom koji je sama sebi zadala treća je i najvažnija korist obavljanja praktičnih životnih aktivnost kod dece: one na neverovatan način doprinose osećaju odgovornosti i ispunjenja, i na taj način grade sigurnost i samopouzdanje kod deteta. Jer, to što je ona očistila tablu, ispunila neki zadatak koji nikad nije, koji su do sada mogli samo odrasli, za nju je neverovatno postignuće! Za ovakve stvari, dec uvek odajte priznanje. Ulićete im dodatnu dozu sigurnosti i želju da se i sledeći put pokažu!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Telegraf: Nauma iz Beograda hoće da izbace i iz trećeg vrtića, roditelji ne popuštaju
U sredini koja ne neguje različitosti, gde je i dalje najpoželjnije biti u kalupu, po mogućstvu onom silikonskom, najteže je biti različit. Mali Naum iz Beograda oseća to na svojoj...
Besplatni vrtić i jaslice? Predsednik Vučić najavio nove pronatalitetne mere
- Drugi problem je demografija, malo dece, ma šta god radili, koliko god davali novca... Mi moramo da podignemo našu nacionalnu svest, da se radujemo deci. Sve što radimo, ako...
Roditelji nezadovoljni – ako je dete bolesno, vrtić umesto 5000 plaćaju i preko 17.000 dinara
Od 1. januara u privatnim vrtićima i predškolskim ustanovama u Beogradu uveden je elektronski dnevnik, kojim će se kontrolisati prisutnost dece. Na osnovu prisutnosti Grad refundira troškove roditeljima, a odredbama...
Jelena Đoković otvorila vrtić u Topoli, mesta za još 60 mališana
Novak Đoković Fondacija nastavlja svoju misiju pomoći vrtićima i deci širom Srbije; u Topoli otvoren novi objekat sa idealnim uslovima za rast i razvoj najmlađih Topola, 23.decembar 2021. Novak...
1 komentar.