Da li ste ikad pomislili na to da, ako dete na vreme budete učili da mora da isprati redosled životnih aktivnosti (da najpre opere ruke, pa onda postavi tanjir, sipa hranu, ruča, pa potom poskloni), da će to uticati na njegovu (ili njenu) karijeru ili brak? Ni ja, ali svakog dana učimo nešto novo.
Pa trostruka. Pre svega teško je izaći iz tačno određenog redosleda aktivnosti kada obavljate neke poslove i to je nama nekako prirodno, dolazi samo po sebi – pa ne možemo da osušimo tablu pre nego što je operemo, zar ne? Ovo je jedan od razloga što predškolskoj deci dajemo zadatke koji podrazumevaju tačno određen niz aktivnosti koje treba obaviti utvrđenim redosledom – tako uče da obrate pažnju na to da poslovi koje treba da obave podrazumevaju korake čiji niz treba slediti određenim redosledom. Ovo je važno kako zbog obavljanja svakodnevnih poslova (pa ne mogu vezati pertle pre nego što obuju patike, iako nama odraslima to deluje kao sasvim logično, deca to ne znaju – neko mora da ih nauči), tako i zbog kasnijeg boljeg snalaženja u školi, rešavanja matematičkih i jezičkih zadataka koji podrazumevaju niz aktivnosti, ali sada već mnogo manje očiglednih i daleko složenijih. Odličan primer je sabiranje i množenje. Ako deca nauče da se pojedini poslovi mogu obavljati dobro samo ako se prati tačno određen redosled, biće im lakše da razumeju prednost koju množenje ima nad sabiranjem.
Druga, takođe veoma važna stvar – očigledna promena koja se dešava dok dete briše tablu (koja od prašnjave odjednom postaje zelena i čista), na neverovatan način zaokuplja njenu pažnju i na najočigledniji način pokazuje kako njen rad daje rezultate. Ovde je veoma važan fokus, intenzivan i snažan fokus i koncentracija koju je dete iskusilo, možda po prvi put, zadivljeno rezultatima svog rada. Ako obratite pažnju na svoje dete dok radi neki (za njega) važan posao, primetićete koliko snažno umeju da se na to ustreme i fokusiraju. To su veoma važni momenti, momenti kada se sposobnost za usmeravanje fokusa i održavanje koncentracije prvi put razvijaju.
Zadovoljni osmeh na licu devojčice kada je završila sa zadatkom koji je sama sebi zadala treća je i najvažnija korist obavljanja praktičnih životnih aktivnost kod dece: one na neverovatan način doprinose osećaju odgovornosti i ispunjenja, i na taj način grade sigurnost i samopouzdanje kod deteta. Jer, to što je ona očistila tablu, ispunila neki zadatak koji nikad nije, koji su do sada mogli samo odrasli, za nju je neverovatno postignuće! Za ovakve stvari, dec uvek odajte priznanje. Ulićete im dodatnu dozu sigurnosti i želju da se i sledeći put pokažu!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Obavezan vrtić za mlađe od pet godina uvodiće se postepeno
List, naime, piše o tome da je najava ministra Mladena Šarčevića da će deca od treće godine pohađati obavezni i besplatni pripremni predškolski program izazvala je negodovanje mešu predstavnicima sindikata...
Četiri veštine koje dete nauči samo u vrtiću
Neka deca će biti saosećajna i zainteresovana za vaše dete, druga će biti neprijateljski nastrojena i agresivna. Vaše dete naučiće o socijalizaciji više u tih par sati u vrtiću nego...
Sadite drveće sa decom, jer na njima svet ostaje!
Tekst i slike: Mina Milenković, Dete prirode Da se deca uče od malih nogu odnosu prema prirodi, uverila sam se ona sopstvenom primeru. Zbog toga smo se danas, kada su...
Protest vaspitača u Beogradu 11. aprila
Zahtev zaposlenih u predškolskim ustanovama je da im se povećanje plate izjednači sa prosvetarima (jer takođe pripadaju prosveti) i ukidanje zabranje o zapošljavanju. "Uprkos delatnosti koja je od izuzetne važnosti...
1 komentar.