Mračni svet obaveznog školovanja

Na ovom mestu, s obzirom na ono što sledi, i mi se možemo prepoznati jer su koreni i američkog i našeg sistema obaveznog školovanja isti: nasleđe su pruskog modela školstva. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, poznata je činjenica da je njihov službeni jezik zamalo postao nemački, toliko je, naime, snažan bio uticaj nemačkih imigranata tokom 18. veka; Prusi su bili saveznici tokom rata za nezavisnost; pruski model školstva smatrao se idealnim i tokom 19. veka zazivala se njegova implementacija, što se naposletku i dogodilo. A šta smo time dobili, možemo se zapitati zajedno s autorom. “Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođenja i garantovao poslušne i necelovite građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’”.

“Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođenja i garantovao poslušne i necelovite građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’”

Međutim, to je tek početak. Stvarnu svrhu američkog školovanja (a možda i institucionalnog školovanja uopšte) Gato je saznao čitajući dve knjige nama možda manje poznatih ljudi. Prvi je Džejms Brajant Konant, između ostalog bivši dekan Harvarda, koji je u svom eseju iz 1959., “Dijete, roditelj i država”, uzgred spomenuo “da su moderne škole koje pohađamo rezultat ’revolucije’ smišljene između 1905. i 1930.”. Autor se zapitao o kakvoj ’revoluciji’ je reč pa je potražio knjigu “Principi srednjoškolskog obrazovanja” (1918.) koju Konant preporučuje onima koji žele da znaju više, a čiji je pisac u toj ’revoluciji’ i sam učestvovao: Aleksander Inglis. Evo što je saznao: “Inglis… savršeno jasno izjavljuje da je namera da obavezno školovanje na ovom kontinentu bude upravo ono što je bilo u Pruskoj 1820-ih: peta kolona rastućeg demokratskog pokreta koji je pretio dati seljacima i proletarijatu glas za pregovaračkim stolom. Moderno, industrijalizovano obavezno školovanje trebalo je da bude neka vrsta hirurške intervencije u perspektivu jedinstva ovih podređenih klasa. Podelite decu po predmetima, po uzrasnim razredima, stalnim rangiranjem prema rezultatima testova i pomoću drugih suptilnih metoda pa neće biti verojatno da će se masa neznalica podeljena u detinjstvu ikada reintegrisati u opasnu celinu”.

Tri predmeta, jedna lekcija: Eksperimentalna nastava oduševila nastavnike i decu

Svetomir Bojanin: Matematika, izgubljena šansa za radovanje

Formiranje radnih navika kod dece: Nekoliko saveta za roditelje

Umesto trećeg časa fizičkog vaspitanja osnovci će se u školi baviti sportom svakog dana

Obavezna srednja škola u predlogu strategije obrazovanja

Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja je jedan od ključnih prioriteta Predloga strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine. Ministar...

Vučić: Predložiću da udžbenike iz srpskog, istorije i geografije piše država

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da će u ponedeljak podneti zvaničnu inicijativu Vladi Srbije da udžbenike iz srpskog jezika, istorije i geografije može da napravi samo država. On...

Osam odsto novozaraženih je uzrasta od 10 do 20 godina

- Osam odsto novozaraženih je uzrasta od 10 do 20 godina, što znači da je tu značajan udeo školske dece - rekala je dr Darija Kisić Tepavčević, članica Kriznog štaba...

Štampani udžbenici ne smeju biti ukinuti, poručuju iz škola

Najavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da će Grad za đake od prvog do četvrtog razreda iz prestoničkih osmoletki obezbediti besplatne tablete i digitalne udžbenike i dalje prate brojne nejasnoće,...