Mračni svet obaveznog školovanja

Na ovom mestu, s obzirom na ono što sledi, i mi se možemo prepoznati jer su koreni i američkog i našeg sistema obaveznog školovanja isti: nasleđe su pruskog modela školstva. Što se tiče Sjedinjenih Američkih Država, poznata je činjenica da je njihov službeni jezik zamalo postao nemački, toliko je, naime, snažan bio uticaj nemačkih imigranata tokom 18. veka; Prusi su bili saveznici tokom rata za nezavisnost; pruski model školstva smatrao se idealnim i tokom 19. veka zazivala se njegova implementacija, što se naposletku i dogodilo. A šta smo time dobili, možemo se zapitati zajedno s autorom. “Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođenja i garantovao poslušne i necelovite građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’”.

“Obrazovni sistem namerno je projektovan da bi proizvodio prosečne umove, onesposobio unutrašnji život, uskratio učenicima znatnije sposobnosti vođenja i garantovao poslušne i necelovite građane – sve da bi se narod učinio ’upravljivim’”

Međutim, to je tek početak. Stvarnu svrhu američkog školovanja (a možda i institucionalnog školovanja uopšte) Gato je saznao čitajući dve knjige nama možda manje poznatih ljudi. Prvi je Džejms Brajant Konant, između ostalog bivši dekan Harvarda, koji je u svom eseju iz 1959., “Dijete, roditelj i država”, uzgred spomenuo “da su moderne škole koje pohađamo rezultat ’revolucije’ smišljene između 1905. i 1930.”. Autor se zapitao o kakvoj ’revoluciji’ je reč pa je potražio knjigu “Principi srednjoškolskog obrazovanja” (1918.) koju Konant preporučuje onima koji žele da znaju više, a čiji je pisac u toj ’revoluciji’ i sam učestvovao: Aleksander Inglis. Evo što je saznao: “Inglis… savršeno jasno izjavljuje da je namera da obavezno školovanje na ovom kontinentu bude upravo ono što je bilo u Pruskoj 1820-ih: peta kolona rastućeg demokratskog pokreta koji je pretio dati seljacima i proletarijatu glas za pregovaračkim stolom. Moderno, industrijalizovano obavezno školovanje trebalo je da bude neka vrsta hirurške intervencije u perspektivu jedinstva ovih podređenih klasa. Podelite decu po predmetima, po uzrasnim razredima, stalnim rangiranjem prema rezultatima testova i pomoću drugih suptilnih metoda pa neće biti verojatno da će se masa neznalica podeljena u detinjstvu ikada reintegrisati u opasnu celinu”.

Kroz igru se bolje uči: Šta su “Oruđa uma”?

Škole teraju roditelje da uče decu zakonu o vršnjačkom nasilju

Kako izgleda osnovna škola na drugom kraju sveta?

Kako da upis i polazak u školu prođu bezbolno

Evo kako će biti nadoknađeni izgubljeni časovi

Kako navode, negde će biti produženi za 15 minuta, negde će se održavati pretčasovi, a neke škole će raditi i subotom. Prema uputstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svaka...

Rad u razredu – jedno od najstresnijih zanimanja

Edukacije, tablice, formulari, nepregledna administracija, roditeljski pozivi, dete s posebnim potrebama, individualni programi , vršnjačko nasilje, formativno ocenjivanje, nadaren u razredu kojem je dosadno… sve to u jednom danu. Nekada...

Uskoro dvogodišnje srednje obrazovanje za 40 najtraženijih zanimanja

U Srbiji će uskoro biti uvedeno dvogodišnje srednje obrazovanje za čak 40 najtraženijih zanimanja, a srednja škola biće obavezna za sve, otkriva ministar prosvete Mladen Šarčević! Kako Informer saznaje, na spisku novih...

Atletika se vraća u srpske škole

Atletika, kraljica sportova će od nove školske godine u klupe s decom. Mladen Šarčević, ministar prosvete, Veselin Jevrosimović, predsednik ASS-a i Milan Stošić, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda i...