Kako mala deca postaju sve verbalnija, mogu početi da “gube kontrolu“ nad svojim rečima – što počinje da izaziva zabrinutost zbog mucanja. Kao roditelj, kako da znate kada su poremećaji u govoru normalan deo razvoja, a kada bi ipak trebalo više da se zabrinete?
Nije retkost da mala deca imaju poremećaje u govoru (npr. ponavljanje reči ili fraze). U stvari, oko 5% dece će verovatno izgubiti tečnost u govoru u nekom trenutku svog razvoja, obično u uzrastu od 2.5 do 5 godina. Takođe je vrlo uobičajeno da dete ima različite faze između perioda tečnog govora i disfunkcije. Ponekad se to može dogoditi bez očiglednog razloga, ali često se dešava kada je dete uzbuđeno, umorno ili mu se žuri da govori.
U periodu života od 2.5 do 5 godina deca brzo proširuju svoj rečnik i uče složena jezička pravila. Ova pravila omogućavaju deci da jednostavne poruke promene u duže, složenije rečenice koje zahtevaju više motoričke koordinacije da bi se nesmetano proizvele. Na primer, dete vidi da mama sipa sok u čašu i umesto da kaže samo “mama sok“ – ono u ovom uzrastu počnje da koristi složenije rečenice poput: „Mama stavlja sok u plavu čašu“ . Prirodno je da može doći do nekih poremećaja na tom putu konverzije jednostavnih fraza u složenije rečenice.
Kako da znate da li je u pitanju pravo mucanje?
Kod većine mališana i dece predškolskog uzrasta se radi o tzv. fiziološkom mucanju koje je samo prolazna faza i u većini slučajeva nestaje samo od sebe nakon kratkog vremenskog perioda. U drugim slučajevima, pak, disfunkcije opstaju i znakovi mucanja postaju sve očigledniji.
Neophodno je da roditelj na vreme uoči ove promene u tečnosti govora svog deteta, kako bi što pre reagovao. Rano dobijanje stručne pomoći može da obezbedi najbolje šanse za smanjenje ili čak potpuni prestanak mucanja.
Ali kako roditelji mogu tačno da uoče razliku između tipične disfluentnosti koja će nestati i ranih znakova netipičnih poremećaja koji mogu ukazivati na mucanje?
| Fiziološko mucanje (koje prolazi) | Pravo mucanje (koje opstaje) |
| Ponavljanje fraza i čitavih reči | Ponavljanje zvukova i slogova |
| Korišćenje uzrečica pre izgovora reči (um, uh, hm) | Produžavanje zvukova (sssssssseckam papir) |
| Odsustvo napetosti i fizičke poteškoće kada dete govori | Blokade u govoru (dete se muči da izgovori reč i ne može to da učini), ponekad potpuno odustaje od njenog izgovora; postoji napetost i fizička poteškoća kada dete treba nešto da izgovori |
| Odsustvo drugog problematičnog ponašanja kada dete govori | Sekundarna ponašanja (ili tikovi) koja se javljaju istovremeno sa poremećajem u govoru (kao što je lupkanje rukama, žmirkanje, zakašljavanje, gledanje u stranu, izbegavanje kontakta očima) |
| Odsustvo negativne reakcije ili frustracije | Postoji negativna reakcija ili frustracija u vezi sa govorom |
| Ne postoji porodična istorija (genetička osnova) mucanja | Porodična istorija mucanja |
| Disfluentnost traje kraće od 6 meseci | Disfluentnost traje duže od 6 meseci |
Kako da potražite pomoć?
Ako ste zabrinuti zbog govora svog deteta, razgovarajte sa pedijatrom o adekvatnom dobijanju procene govora i jezičkih sposobnosti. Kompletna ocena od strane sertifikovanog logopeda/govornog patologa može vam pomoći da bolje odredite da li će mucanje i dalje postojati.
Pristupi lečenju mucanja:
Rani tretman mucanja je vrlo važan, jer je verovatnije da će bilo kakva disfluentnost u govoru biti eliminisana što je dete mlađe (pre nego što pođe u osnovnu školu). Postoje dva glavna pristupa lečenju mucanja:
- Indirektni tretman: kada govorni patolog pomaže roditeljima deteta kako da modifikuju sopstvene stilove komunikacije. Indirektni pristupi su efikasni u smanjenju ili čak otklanjanju mucanja kod mnoge male dece.
- Direktno lečenje: podrazumeva učešće govornog patologa koji radi sa samim detetom, dajući mu određene govorne strategije za olakšavanje izgovora reči i smanjenje napetosti tokom događaja mucanja. Pored toga, direktno lečenje može uključivati i pomoć detetu da napravi razliku između glatkog (tečnog) i grčevitog (zategnutog) govora.
Nakon 7. godine, malo je verovatno da će mucanje u potpunosti nestati. Ipak, nakon navršenih 7 godina, lečenje može biti veoma efikasno u pomaganju detetu da efikasno upravlja mucanjem – pomažući mu da razvije veštine potrebne da se nosi sa teškim situacijama (npr. zadirkivanjem i maltretiranjem) i u potpunosti učestvuje u školi i aktivnostima. Za stariju decu tretman govora je još uvek koristan i efikasan u nastojanju da se smanji ozbiljnost i uticaj mucanja na svakodnevni život.
Šta roditelji mogu da urade?
Evo nekoliko načina na koje roditelji mogu pomoći:
- Smanjite stres i žurbu u svakodnevnoj komunikaciji i obraćanju: ovo se odnosi i na celokupno ponašanje i odnos između ukućana, a ne samo na govor i komunikaciju.
- Pričajte sa detetom o samom mucanju: kada su deca svesna svog mucanja, najbolje je biti otvoren i razgovarati o tome na pozitivan način. Dajte im do znanja da je u redu da imaju „problema sa govorom“. Ako se čini da dete nije svesno problema, nema potrebe da započinjete razgovor o tome, sve dok ne posetite logopeda.
- Budite strpljivi: dajte detetu vremena da završi ono što je počelo da govori. Nemojte da ih požurujete, prekidate i završavate rečenice umesto njih. Nemojte im govoriti da „uspore“ ili „razmisle o onome što žele da kažu.“ Fraze poput ovih uglavnom nisu korisne za decu koja mucaju.
- Budite model za dobre govorne navike. Roditelj može da bude dobar model detetu kako treba da govori, u smislu da uspori sopstvenu brzinu kada razgovara, stavljajući više pauze između rečenica i koristeći se opuštenim i laganim govorom.
Uvek sledite svoje instinkte: ako imate zabrinutost zbog govora vašeg deteta, zatražite pomoć stručnjaka što pre.
Autor: Tamara Nikoličić
Izvor: Detinjarije.com
