Šta je nevolja sa ovim trendom? Moj utisak je da previše košta. Svega.
Piše: Jovana Papan
Primećujem da je u školama u modi timska izrada domaćih zadataka. Učitelji i nastavnici zadaju deci pripremu referata i pravljenje panoa. Predmeta je mnogo, i po mojoj proceni, po jedan takav zadatak dobijaju svake nedelje.
Šta je nevolja sa ovim trendom? Moj utisak je da previše košta. Svega.
Za početak, „besplatno“ školovanje, koje ionako podrazumeva svakodnevno davanje detetu stotinjak dinara za grafitne mine, testerice, notne sveske, blokove, flomastere, providne folije, jutu, tempere, blokče-rečnik (nabrajam samo ono što su moji klinci tražili u poslednjih 10-ak dana), postaje još nebesplatnije, jer treba kupiti hamer, markere i odštampati u kopirnici slike koje idu na njega.
Drugo, svako ozbiljno učenje u društvu sve je ostalo samo ne učenje. Od 2-3 sata koliko će deca provesti radeći na zadatku, pola sata će stvarno raditi a ostatak vremena se, sasvim prirodno, igrati. I u školi, gde sede poređani u klupe i nastavnik ih nadgleda, teško im je da budu mirni i usredsređeni, a kamoli u svojoj sobi, među igračkama, kompjuterima, telefonima i bez nadzora. Pretpostavljam da je ideja pedagoga da na ovaj način savesniji i motivisaniji đaci “povuku” one nezainteresovane, ali se zapravo dešava da oni najnemirniji pretvore ovakva okupljanja u blesavljenja.
Zbog toga se često dešava da jedan hamer ili referat pripremaju danima, što znači da se zapravo danima organizovano igraju. To i nije tako strašno ako nemaju druge obaveze, ali ako treba da uče druge predmete radi popravljanja ocena ili imaju neke obaveze u porodici, ovo gubljenje vremena nije nimalo produktivno.
Šta nauče na taj način? Moj utisak je da jedino uče da bolje izrađuju panoe, pišu lepša slova i ukusnije aranžiraju ilustracije, a da sam sadržaj i nije baš naučen. On se ionako prepisuje sa vikipedije ili iz knjiga, bez preteranog udubljivanja. I sama sam pišući novinske članke na razne teme iskusila koliko brzo čovek zaboravi podatke o kojima je pisao (i to sa interesovanjem), pa mi se dešavalo i da tek na kraju pročitanog teksta shvatim da sam ga ja pisala! Kako je tek kad treba da pišete o nečemu što vas ne zanima?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMOZOFIJA
Šest načina na koje roditelji govore “NE”
Piše: Jovana Papan “Ne” je jedna od reči sa kojom ćete kada postanete roditelj izgraditi poseban odnos. Za početak, izgovorićete je mali milion puta od trenutka kada vaša beba prvi...
Najteže letnje pitanje za svakog roditelja
Piše: Jovana Papan Svako ko postane roditelj, zna da ga jednog dana očekuju neka teška pitanja koje će mu potomstvo postavljati i koja će zahtevati ozbiljan, promišljen i dalikatan pristup....
Na šta zaista liči kad deca timski rade domaći zadatak?
Piše: Jovana Papan Primećujem da je u školama u modi timska izrada domaćih zadataka. Učitelji i nastavnici zadaju deci pripremu referata i pravljenje panoa. Predmeta je mnogo, i po mojoj...
Imate li kolica za bebe ili pokretni apartman sa pet zvezdica?
Piše: Jovana Papan Među dobrostojećim roditeljima i onima koji pokušavaju da tako deluju, kolica za bebe su predmet želja, merkanja i neophodna ulaznica za „visoko društvo“ kraj bazena sa peskom...
Nema komentara.