Šta kad bismo namerno revidirali naš sistem prepisivanja lekova, kako bismo decu i porodice naučili nekim jednostavnim a moćnim načinima da se živi zdravo?”
Foto: Jovana Papan
Dr Lorens Rouzen već 20 godina radi kao pedijatar. Ono što su mu dve decenije iskustva i na hiljade dece koju je gledao kako rastu doneli, jeste promena perspektive.
“Nakon što sam specijalizirao pedijatriju, postao sam vrlo spreman da se snađem i u najhitnijim slučajevima. Ili sam bar tako mislio, dok nisam otvorio svoju privatnu praksu. Pripremao sam se da lečim decu, ali shvatio sam da ne znam kako da odgovorim na najosnovnija pitanja koja su mi roditelji postavljali – o tome kako da hrane ili uspavaju bebu, zašto njihovo dete još ne progovara ili ne hoda… Takođe, bio sam svedok drastičnog porasta učestalosti mnogih hroničnih bolesti – autizma, ADHD-a, astme, alergija, gojaznosti i dijabetesa. Pristup za koji sam školovan svodio se na standardne mere i brza rešenja u vidu prepisivanja lekova. Međutim, ovaj sistem prestao je da donosi rezultate. Promenio sam se jedino zahvaljujući tome što sam zastao i počeo da slušam one najupornije porodice, koje su pokušavale da me nauče onome što su lekari znali hiljadama godina unazad, a što smo mi tokom poslednjih nekoliko vekova zaboravili. Najdelotvorniji, najbezbedniji i najjeftiniji način da nam deca ostanu zdrava i dalje je najjednostavniji i svima pristupačan. U pitanju su recepti za promene životnih navika.
Čovek od koga sam prvi put čuo za ovaj nekovencionalni lek jeste prirodnjak Ričard Louv, koji je prirodu proglasio za terapiju itekako vrednu prepisivanja od strane lekara. Za mene, to je bio jedan od trenutaka spoznaje. Šta kad bismo namerno revidirali naš sistem prepisivanja lekova, kako bismo decu i porodice naučili nekim jednostavnim a moćnim načinima da se živi zdravo?”
Dr Rouzen je sastavio listu od sedam receptura za porodice koje žele da promene način na koji “leče” svoju decu.
1. Hrana: Jedite pravu hranu, a ne prerađene mutljavine. Naučite decu da hrana dolazi iz zemlje, a ne iz konzerve. Uzgajajte i kuvajte hranu sami. Posadite baštu. Kupujte i jedite hranu koja je gajena u blizini i koja nije prskana. Neka deca nauče da ishrana nije puko ubacivanje kalorija, već svestan čin koji hrani i delo i um i dušu. Ishrana treba da bude društvena aktivnost.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kulturno vikanje: Kod nas se često ono što je primitivno naziva “autentičnim” i “hrabrim”
Autor: Zoran Milivojević Konflikti su svakodnevno prisutni u međuljudskoj komunikaciji, bilo da se ona odvija na radnom mestu, bilo u privatnoj sferi. U konflikte spadaju sve one situacije kada jedna...
Imala je sve petice, ali mama je primetila da se ne smeje
Piše: Snežana Golić, pedagog Kao mala bila je dobro dete. Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno. Na...
Slikamo đačke knjižice, diplome, dižemo kredite zbog dečijih rođendana…
Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci...
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Nema komentara.