Šta kad bismo namerno revidirali naš sistem prepisivanja lekova, kako bismo decu i porodice naučili nekim jednostavnim a moćnim načinima da se živi zdravo?”
Foto: Jovana Papan
Dr Lorens Rouzen već 20 godina radi kao pedijatar. Ono što su mu dve decenije iskustva i na hiljade dece koju je gledao kako rastu doneli, jeste promena perspektive.
“Nakon što sam specijalizirao pedijatriju, postao sam vrlo spreman da se snađem i u najhitnijim slučajevima. Ili sam bar tako mislio, dok nisam otvorio svoju privatnu praksu. Pripremao sam se da lečim decu, ali shvatio sam da ne znam kako da odgovorim na najosnovnija pitanja koja su mi roditelji postavljali – o tome kako da hrane ili uspavaju bebu, zašto njihovo dete još ne progovara ili ne hoda… Takođe, bio sam svedok drastičnog porasta učestalosti mnogih hroničnih bolesti – autizma, ADHD-a, astme, alergija, gojaznosti i dijabetesa. Pristup za koji sam školovan svodio se na standardne mere i brza rešenja u vidu prepisivanja lekova. Međutim, ovaj sistem prestao je da donosi rezultate. Promenio sam se jedino zahvaljujući tome što sam zastao i počeo da slušam one najupornije porodice, koje su pokušavale da me nauče onome što su lekari znali hiljadama godina unazad, a što smo mi tokom poslednjih nekoliko vekova zaboravili. Najdelotvorniji, najbezbedniji i najjeftiniji način da nam deca ostanu zdrava i dalje je najjednostavniji i svima pristupačan. U pitanju su recepti za promene životnih navika.
Čovek od koga sam prvi put čuo za ovaj nekovencionalni lek jeste prirodnjak Ričard Louv, koji je prirodu proglasio za terapiju itekako vrednu prepisivanja od strane lekara. Za mene, to je bio jedan od trenutaka spoznaje. Šta kad bismo namerno revidirali naš sistem prepisivanja lekova, kako bismo decu i porodice naučili nekim jednostavnim a moćnim načinima da se živi zdravo?”
Dr Rouzen je sastavio listu od sedam receptura za porodice koje žele da promene način na koji “leče” svoju decu.
1. Hrana: Jedite pravu hranu, a ne prerađene mutljavine. Naučite decu da hrana dolazi iz zemlje, a ne iz konzerve. Uzgajajte i kuvajte hranu sami. Posadite baštu. Kupujte i jedite hranu koja je gajena u blizini i koja nije prskana. Neka deca nauče da ishrana nije puko ubacivanje kalorija, već svestan čin koji hrani i delo i um i dušu. Ishrana treba da bude društvena aktivnost.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
DETE I EKRANI – načela i preporuke za zdravu upotrebu bez štetnih posledica
Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila...
Nema komentara.