Šta kad bismo namerno revidirali naš sistem prepisivanja lekova, kako bismo decu i porodice naučili nekim jednostavnim a moćnim načinima da se živi zdravo?”
Dr Lorens Rouzen već 20 godina radi kao pedijatar. Ono što su mu dve decenije iskustva i na hiljade dece koju je gledao kako rastu doneli, jeste promena perspektive.
“Nakon što sam specijalizirao pedijatriju, postao sam vrlo spreman da se snađem i u najhitnijim slučajevima. Ili sam bar tako mislio, dok nisam otvorio svoju privatnu praksu. Pripremao sam se da lečim decu, ali shvatio sam da ne znam kako da odgovorim na najosnovnija pitanja koja su mi roditelji postavljali – o tome kako da hrane ili uspavaju bebu, zašto njihovo dete još ne progovara ili ne hoda… Takođe, bio sam svedok drastičnog porasta učestalosti mnogih hroničnih bolesti – autizma, ADHD-a, astme, alergija, gojaznosti i dijabetesa. Pristup za koji sam školovan svodio se na standardne mere i brza rešenja u vidu prepisivanja lekova. Međutim, ovaj sistem prestao je da donosi rezultate. Promenio sam se jedino zahvaljujući tome što sam zastao i počeo da slušam one najupornije porodice, koje su pokušavale da me nauče onome što su lekari znali hiljadama godina unazad, a što smo mi tokom poslednjih nekoliko vekova zaboravili. Najdelotvorniji, najbezbedniji i najjeftiniji način da nam deca ostanu zdrava i dalje je najjednostavniji i svima pristupačan. U pitanju su recepti za promene životnih navika.
Čovek od koga sam prvi put čuo za ovaj nekovencionalni lek jeste prirodnjak Ričard Louv, koji je prirodu proglasio za terapiju itekako vrednu prepisivanja od strane lekara. Za mene, to je bio jedan od trenutaka spoznaje. Šta kad bismo namerno revidirali naš sistem prepisivanja lekova, kako bismo decu i porodice naučili nekim jednostavnim a moćnim načinima da se živi zdravo?”
Dr Rouzen je sastavio listu od sedam receptura za porodice koje žele da promene način na koji “leče” svoju decu.
1. Hrana: Jedite pravu hranu, a ne prerađene mutljavine. Naučite decu da hrana dolazi iz zemlje, a ne iz konzerve. Uzgajajte i kuvajte hranu sami. Posadite baštu. Kupujte i jedite hranu koja je gajena u blizini i koja nije prskana. Neka deca nauče da ishrana nije puko ubacivanje kalorija, već svestan čin koji hrani i delo i um i dušu. Ishrana treba da bude društvena aktivnost.
2. Aktivnost: Pokrenite telo. Počnite sa bilo čim, onoliko koliko ste sposobni, pa dalje gradite na tome. Ubrzajte svoj puls i osetite kako je biti toliko aktivan da vam se i kosa oznoji. Podržite opstanak školskog odmora i ohrabrujte slobodnu, nestrukurisanu igru.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Kako mladima zaista pomoći da se odupru drogi?
Autor: Zoran Milivojević Kada nekoliko tragičnih događaja privuče pažnju javnosti, kao što je to nedavna serija smrti mladih ljudi koji su izgubili živote zbog trovanja prevelikom količinom droge, tada se nadležni...
Kada deci morate reći „ne“?
Prema psihološkinji Lauri Markham, autorki knjige „Peaceful Parent, Happy Kids“ („Miroljubiv roditelj, srećna deca“) i osnivači internet stranice Aha! Parenting, kada deci kažete „ne“, terate ih da razmišljaju unutar zadatih okvira. „Deca...
Emocionalni razvoj: Zbog čega decu ne bi trebalo umirivati i tešiti hranom?
Tešenje hranom nije nasledno nego naučeno ponašanje, utvrdili su britanski naučnici koji upozoravaju roditelje da decu ne "uče" da se prejedanjem mogu utešiti, nego da pronađu pozitivnije načine rešavanja emotivnih...
Zavisnost od igrica – nova dijagnoza
Autor: Zoran Milivojević Iako je odavno poznato da sve ono što izaziva neku vrstu užitka može postati predmet ljudske zavisnosti, pa tako i igranje kompjuterskih igrica, tek nedavno je zavisnost od...
Nema komentara.