Ono što je najneverovatnije u celoj priči, jeste da je najveći deo predviđenog iznosa namenjen za novu garderobu i obuću, što jasno govori o tome šta bi trebalo da smatramo najvažnijim aspektom školovanja deteta.
Odlomak iz knjige: Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas, Jovana Papan, Službeni glasnik, 2018
Piše: Jovana Papan
Početak školske godine je idealna prilika za medije da roditelje bace u novu psihozu. Svakog septembra, ponavlja se ista senzacionalistička priča o roditeljima kojima jedino preostaje da prodaju bubreg, dobiju na lotou ili se zaduže u banci ne bi li svoja čeda opremili onim najnužnijim za školu. Nema tog medija koji se ozbiljno nije posvetio proračunavanju neophodnog iznosa koji roditeljima potreban, a licitacija u nezvaničnom “takmičenju” u skandalizovanju javnosti obično se zaustavlja na oko 20 hiljada, mada često ide i do 40-50 hiljada dinara.: “Sve nas je izašlo skoro 50.000 dinara, i to smo se trudili da budemo skromni” izjavila je ovih dana novinarima jedna majka pred bankrotom.
Ne poričem da je većini roditelja teško da se skrpe i za ono najnužnije, ali kada se bolje pogledaju te liste troškova, u igru ulaze mnoge druge “neophodne” stvari bez kojih nijedno pristojno dete ne može da zamisli 1. septembar. Najvažnija od svega – školska torba, košta “do 10.000 dinara” – jer ne možemo dopustiti da detetu puca kičma noseći neku nekvalitetnu. “Kvalitetne” sveske, olovke, bojice, gumice, lenjiri (ko je još ikada naučio geometriju uz “nekvalitetni” lenjir) – sve pažljivo popisano i sračunato, naravno ono najskuplje sa rafova. Pernica – 3500 dinara. Jeste, ima i jeftinijih, ali psiholozi savetuju, a novine prenose, da ne možemo cepidlačiti
kad je nešto tako važno u pitanju, te da deci treba dopustiti da sama izaberu pribor i ostalo, kako bi im početak školske godine bio manje stresan. Ko će da se stresira zbog cena i kome će kičma da puca dok toliko zaradi manje je važno – roditeljima je kičma ionako otišla na doboš dok su nekada davno išli u školu noseći izanđali ruksak nasleđen od braće i sestara.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMOZOFIJA
Šest načina na koje roditelji govore “NE”
Piše: Jovana Papan “Ne” je jedna od reči sa kojom ćete kada postanete roditelj izgraditi poseban odnos. Za početak, izgovorićete je mali milion puta od trenutka kada vaša beba prvi...
Najteže letnje pitanje za svakog roditelja
Piše: Jovana Papan Svako ko postane roditelj, zna da ga jednog dana očekuju neka teška pitanja koje će mu potomstvo postavljati i koja će zahtevati ozbiljan, promišljen i dalikatan pristup....
Na šta zaista liči kad deca timski rade domaći zadatak?
Piše: Jovana Papan Primećujem da je u školama u modi timska izrada domaćih zadataka. Učitelji i nastavnici zadaju deci pripremu referata i pravljenje panoa. Predmeta je mnogo, i po mojoj...
Imate li kolica za bebe ili pokretni apartman sa pet zvezdica?
Piše: Jovana Papan Među dobrostojećim roditeljima i onima koji pokušavaju da tako deluju, kolica za bebe su predmet želja, merkanja i neophodna ulaznica za „visoko društvo“ kraj bazena sa peskom...
Draga Jovana, odličan tekst…čestitam, kao i uvek kada pišete… tu je suština problema.
http://www.mojpedijatar.co.rs/najskuplji-dan-u-godini/
Pozdrav,
Vesna