Najskuplji dan u godini

Odlomak iz knjige: Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas, Jovana Papan, Službeni glasnik, 2018

Piše: Jovana Papan

Početak školske godine je idealna prilika za medije da roditelje bace u novu psihozu. Svakog septembra, ponavlja se ista senzacionalistička priča o roditeljima kojima jedino preostaje da prodaju bubreg, dobiju na lotou ili se zaduže u banci ne bi li svoja čeda opremili onim najnužnijim za školu. Nema tog medija koji se ozbiljno nije posvetio proračunavanju neophodnog iznosa koji roditeljima potreban, a licitacija u nezvaničnom „takmičenju“ u skandalizovanju javnosti obično se zaustavlja na oko 20 hiljada, mada često ide i do 40-50 hiljada dinara.: „Sve nas je izašlo skoro 50.000 dinara, i to smo se trudili da budemo skromni“ izjavila je ovih dana novinarima jedna majka pred bankrotom.

Ne poričem da je većini roditelja teško da se skrpe i za ono najnužnije, ali kada se bolje pogledaju te liste troškova, u igru ulaze mnoge druge „neophodne“ stvari bez kojih nijedno pristojno dete ne može da zamisli 1. septembar. Najvažnija od svega – školska torba, košta „do 10.000 dinara“ – jer ne možemo dopustiti da detetu puca kičma noseći neku nekvalitetnu. „Kvalitetne“ sveske, olovke, bojice, gumice, lenjiri (ko je još ikada naučio geometriju uz „nekvalitetni“ lenjir) – sve pažljivo popisano i sračunato, naravno ono najskuplje sa rafova. Pernica – 3500 dinara. Jeste, ima i jeftinijih, ali psiholozi savetuju, a novine prenose, da ne možemo cepidlačiti

kad je nešto tako važno u pitanju, te da deci treba dopustiti da sama izaberu pribor i ostalo, kako bi im početak školske godine bio manje stresan. Ko će da se stresira zbog cena i kome će kičma da puca dok toliko zaradi manje je važno – roditeljima je kičma ionako otišla na doboš dok su nekada davno išli u školu noseći izanđali ruksak nasleđen od braće i sestara.