Nekako se u čitavoj ovoj priči, koja mi je bila taaako dosadna dok mi dete nije postalo školarac, osećam debelo prevarenom i slabom.
Pre posla svratim do knjižare koja prodaje stare udžbenike. Ponesem ćerkine knjige iz petog razreda. Dve neotpakovane. Uđem. Čovek me sažaljivo pogleda. Kaže, to za ovu godinu uglavnom ne važi, ali hajde da pogledam. Uzme iz kese 10 udžbenika, radne sveske nisam ponela, izdvoji dve, da mi 400 dinara.
– Ostatak stavite tamo na gomilu. To ide u reciklažu – kaže.
OK, ide u reciklažu.
Odnesem kesu na poveliku gomilu i mislim se: “Još su mi dve rate ostale za knjige za šesti, a već ih vidim na ovoj gomili!”
Knjige za šesti razred su 14 i kusur hiljada. Kusur nije kao bitan. Uzeli smo komplet jer smo na poslu od jutra do sutra pa da nemamo još i dodatni stres oko jurenja udžbenika tokom leta. Tako smo se pravdali.
Znam, niko nas nije za uši čupao da uzmemo nove knjige, ali stare, one od starije generacije ne možemo, jer kao više ne važe.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Uspeh na kraju školske godine ne nagrađujte, nego slavite
Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji. Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade...
Duško Radović: Detinjstvo se može lako unakaziti pogrešnom vizijom sreće
"Ako hoćemo zdravu, vedru, pametnu i slobodnu decu, moramo ih oslobađati straha. A svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim strahovima: da je sve važno i presudno, da nisi dobar,...
Intervju, Mladen Šarčević: Rampa za prepisivanje na maturi
Autor: Dragana Jokić-Stamenković U skorijoj istoriji nije bilo ministarstva koje je usvojilo devet zakona u jednoj školskoj godini i pokrenulo reforme za izmenu obrazovanja, od vrtića do fakulteta, kao što je...
“Ne bi trebalo da ideš u gimnaziju, pošto ti roditelji nisu završili fakultet”
Piše: Ana Mitić Odluka koju srednju školu ili fakultet upisati jedna je od onih koje mogu da odrede da li će neko naredne četiri decenije svakoga jutra ustajati na „levu...
Otplatila 6 hiljada , ostalo jos 14 🙁 , cetvrti i sesti
Nijedna 🙂
Odavno sam rekla NE novim udžbenicima!!!
Ne kupujete? 🙂 Kako se onda snalazite? Nasa cerka krece u prvi razred.Jos pre 2 meseca su joj u vrticu dali spisak OBAVEZNIH izdavaca, a prijateljica mi nudi besplatno knjige od njenog sina, ali, naravno, drugi izdavac… Nisam kupila nove, delovalo mi je smesno… Nesto oko 8000.din., ko je lud da baca toliki novac ako ne mora.. Imate li iskustva sa proslogodisnjim knjigama?
Moje dete je završilo 8 razred. Kao i svi roditelji zbog nedostatka vremena i povoljnosti plaćanja na rate, kupovala sam nove knjige, osim za 8 razred, koje smo dobili preko Ministarstva. U knjižari u kojoj kupujemo, svaka škola dostavlja spisak obaveznih knjiga (uglavnom je polovina nepotrebna, ali stoji na spisku obaveznih knjiga).
Knjige sam čuvala do kraja 8. razreda, računajući da će trebati zbog pripreme za prijemni.
Dete mi je inače vukovac, ali polovina tih knjiga je nova, neotvorena, naročito radne sveske.
U mlađim razredima knjige se popunjavaju, pa je glupo kupovati polovne, ali od 5. razreda, to je stvarno bacanje para. Skoro svake godine se rade “nova izdanja”, ustvari menja se izgled korica i par sitnica u knjizi, ostalo je sve isto. Najbitnije je gledati autora i izdavača, a knjige mogu da se kupe polovne i preko interneta.
Zato roditelji ne budite lenji, imate vremena da prelistate razne sajtove, kupite po par polovnih knjiga i ne bacate novac.
Ne grešite kao ja, nemamo novac za bacanje.
Nadam se da sam bila od pomoći.
Završio sam drugi razred srednje škole, sa odličnim uspehom. Bez pola knjiga sa spiska obaveznih knjiga. To je zapravo pranje para, I ovo malo knjiga što sam imao, kupio sam u Kosovskoj ulici, naravno kod onih prodavaca sto ih drže po kolima itd. Verujte mi na reč i iz tih knjiga može da se nauči isto kao i iz novih.
Roditelji, ne bacajte pare na nove knjige! 🙂