Naša obuzetost čistoćom je dostigla apsurdne razmere

Opsesija čistoćom polako prerasta u jednu od ključnih patologija savremenog sveta, smatra Ketrin Ašenburg, autorka knjige “Prljave priče o čistoći: neprečišćena istorija.”

Istorija nam govori da su se stavovi o higijeni menjali tokom vekova. Stari Egipćani i Rimljani su se satima brčkali u bazenima i kupatilima, dok su Evropljani iz doba prosvetiteljstva zazirali od vode, misleći da preko nje mogu da se zarade opasne bolesti, poput kuge. Ipak, opšti standardi čistoće nikada do sada nisu bili na tako visokom nivou kao što su danas.

Prljave priče o čistoći

Opsesija čistoćom polako prerasta u jednu od ključnih patologija savremenog sveta, smatra Ketrin Ašenburg, autorka knjige “Prljave priče o čistoći: neprečišćena istorija.” Ona opominje: «Naša obuzetost čistoćom je dostigla apsurdne razmere. Danas kao da ne postoji način da se osećamo udobno u svojoj koži više od nekoliko sati nakon tuširanja. Čistoća nam deluje sve nedostižnije».

Mikrobi su na našoj strani

Panika od klica je antiseptička sredstva pretvorila u naše najbolje kućne prijatelje. Pre jedne decenije, antibakterijski gelovi su mogli da se nađu samo u bolnicama. Međutim, sada svake godine njihova prodaja raste za 50 odsto. Mikrobi vrebaju na svakom koraku – upozoravaju nas vesti, novinski članci, knjige o odgajanju dece… pretvarajući u našim glavama svet koji nas okružuje u opasno i negostoljubivo mesto. Televizijski program okupiraju emisije u kojima superdomaćice upadaju u kuće ljudi i otkrivaju skrivena legla prljavštine i klica, a snimci specijalnim kamerama – koje otkrivaju desetine vrsta bakterija na «prosečnoj» ljudskoj ruci, dodatno hrane našu higijensku paranoju. Reklame za kozmetičke proizvode nam govore da nam lice nikada nije dovoljno očišćeno, da zubi nikada nisu dovoljno oprani, a da bebine ručice nikada nisu dovoljno dezinfikovane.

“Mikrobi vrebaju na svakom koraku – upozoravaju nas vesti, novinski članci, knjige o odgajanju dece… pretvarajući u našim glavama svet koji nas okružuje u opasno i negostoljubivo mesto.”

Međutim, stvari stoje sasvim drugačije – većina mikroba koji nas okružuju, uopšte ne predstavljaju opasnost, već su mnogi čak vrlo korisni. Takođe, oni su i neuništivi, budući da po svojoj masi 25 puta nadmašuju sve višećelijske organizme na planeti.

Zašto treba da prestanete sa svakodnevnim kupanjem dece

Slično je i sa mikrobima koje nosimo u sebi. Ljudsko telo sadrži otprilike 100 triliona ćelija – od kojih, verovali ili ne, samo deset odsto sačinjava naše organe. Ostatak su mikrobi. Većina od njih su bakterije koje obitavaju u našem sistemu za varenje, i koje nam služe tako što razlažu hranu i izdvajaju hranljive sastojke. «Očišćen» od mikroba, čovek ne bi mogao da preživi ni nedelju dana. Crevna flora nas štiti od mnogih bolesti, a bakterije iz creva su odgovorne i za proizvodnju vitamina K, ključnog za proces koagulacije krvi.

1 2 3 4 Sledeća strana

Podeli tekst: