Naša škola je sada u Pragu – evo kako to izgleda

Piše: Tamara O, GagaBlues

Svih prethodnih godina, od kada imamo školarce, septembar nije omiljeni period godine. Zapravo suprotno. Ja sam se nervirala zbog novca i školskih potrepština, a deca su pokušavala da shvate da je raspust zaista gotov. A onda nam se desila lepa promena. Prošle godine smo se odselili u Prag i zamenili naše, beogradsko okruženje nekim novim, naizgled sličnim. Ipak, ispostavilo se da stvari stoje prilično drukčije.

Škola je mala i u svakom razredu je tek po jedno odeljenje što stvara jednu prilično prisnu atmosferu. To istovremeno znači da svi – sve znaju. Ako moja ćerka koja je šesti razred toga dana zaboravi lenjir, to će mi saopštiti – svi koji me sretnu. Čak i direktor škole i kuvarica. Ne može se bez lenjira, svašta. Ako se moja mlađa ćerka koja je bila u predškolskom razredu rasplače tokom ručka, saznaću i to veoma brzo. Možda i od komšije ispred zgrade koji je upravo tada lepio plakat na ulazna vrata škole. A i kuvarica će mi skrenuti pažnju čim me vidi.

Volontiranje u škole!

Zabavno je i to što imaju daleko manje profesora jer svaki profesor predaje po nekoliko predmeta, a neretko ima i dodatnu funkciju u školi. Dakle, jedan profesor predaje muzičko, engleski i fizičko za dečake. Drugi predaje likovno, informatiku i on je i direktor škole. Zamenica direktora predaje matematiku i drži glumačku sekciju.

Tokom jednog važnog školskog datuma koji se u školi zove „Noć s Andersenom“ videli smo kako direktor glumi Kristijan Andersena, a kuvarica neku vešticu. Tog dana su sva deca u školu ponela i vreće za spavanje jer su spavali u učionicama. A pre spavanja su svi učestvovali u interaktivnoj predstavi s elementima Andersenovog stvaralaštva. Svima nam je bilo čudno. Deca spavaju u školi! Fotografije koje su potom osvanule na školskom webu izgledale su nadrealno. Učionice pod svetlošću sveća, nastavnici u kostimima i pričanje strašnih priča.

1 2 3 Sledeća strana