Ključni prediktor antisocijalnog i agresivnog ponašanja muškaraca je loša samoregulacija emocija u ranom detinjstvu.
Istraživanja su potvrdila da postoje pouzdani prediktori antisocijalnog ponašanja kod dečaka već u uzrastu od dve ili tri godine. Tamo gde je to povezano sa trajnim problemima ponašanja u detinjstvu, posebno u kombinaciji sa hiperaktivnošću/problemima pažnje, postoji povezanost sa nasiljem dečaka i njihovim antisocijalnim ponašanjem u adolescenciji i kasnije u životu.
Treba reći da se problem nasilničkog ponašanja uglavnom odnosi na dečake – i to zato jer su istraživanja jasno pokazala da je muški mozak podložniji negativnim uticajima u ranom detinjstvu.
Stručnjaci sugerišu da odgovarajući programi prevencije nasilja treba da daju prioritet razvoju veština samoregulacije emocija kod dečaka – i to direktnim radom sa njima i programima obučavanja roditelja. Pozitivno roditeljstvo ili posvećeniji rad i odnos sa detetom u ranom uzrastu je često povezan sa poboljšanjem ponašanja dece kasnije u životu.
I druga istraživanja su takođe povezala probleme razvoja u ranom detinjstvu sa kasnijim nasiljem muškaraca i njihovim agresivnim i antisocijalnim ponašanjem, naročito impulsivnim, reaktivnim ispadima.
Uticaj genetike
Studije agresije kod jednojajčanih nasuprot dvojajčanim blizancima pokazuju 65% naslednosti za agresiju. Sklonost ka prisustvu nasilja u porodici je preko 50%. Uticaj genetike se više odnosi na impulsivno/reaktivno nasilje. Genetika je vrlo složena i jedini pojedinačni gen koji se više pojavljuje kod nasilnika je tzv. MAOA (monoamin oksidaza-A).
Oštećenja mozga
Mogu se uočiti neurološka oštećenja u nekoliko delova mozga nasilnika, i to pre svega u onim delovima koji se odnose na regulaciju emocija, moralno odlučivanje i kontrolu impulsa. Konkretno, smanjena struktura i smanjeni metabolizam glukoze često se primećuju u prefrontalnom korteksu. Takođe je vrlo verovatno da će striatum biti uvećan. Striatum je povezan sa sistemom nagrađivanja, odnosno ova regija mozga je poznata kao ”centar za nagradu” i odgovorna je za one oblike ponašanja koji nam donose sreću i zadovoljstvo. To može sugerisati preosetljivost na ”nagrade” kod nasilnih prestupnika.
Fizički uticaji
Istraživanje sugeriše razne fizičke prediktore antisocijalnog i nasilničkog ponašanja kasnije u odraslom dobu:
- Loša prenatalna ishrana majke povezana je sa povećanim rizikom od antisocijalnog poremećaja ličnosti njenog deteta u odrasloj dobi.
- Neuhranjenost dece povezana je sa agresijom u detinjstvu i tinejdžerskom uzrastu. Jednu masnu kiselinu koja je kritična za razvoj mozga, omega-3, ne proizvodi telo, ali je prisutna u nekim namirnicama, poput ribe – stoga je ustanovljeno da zemlje sa ishranom koja je bogata ribom imaju niže stope nasilja i ubistava.
- Pušenje cigareta od strane majki tokom trudnoće povezano je sa pojavom agresije kod deteta.
- Konzumiranje alkohola tokom trudnoće se u mnogim istraživanjima pokazalo kao faktor rizika za antisocijalno i nasilničko ponašanje deteta kasnije u odraslom dobu. Povezanost konzumiranja alkohola od strane oca sa nasiljem u odraslom dobu je takođe prisutna, verovatno kroz epigenetsko nasleđivanje.
- Neke komplikacije na rođenju, poput hipoksije (kada beba ostane bez kiseonika na porođaju), povezane su sa nasilničkim ponašanjem u odraslom dobu.
- Izlaganje olovu povezano je sa antisocijalnim ponašanjem i nasiljem u odrasom dobu, takođe. Olovo je neurotoksični element i utiče na dečake više nego na devojčice, što je još jedan pokazatelj povećane osetljivosti dečaka na štetne uticaje u ranom detinjstvu.
- Neke traumatične povrede mozga povezane su sa kasnijim nasilničkim ponašanjima.
Genetičke uticaje i određena oštećenja mozga možda ne možemo da kontrolišemo, ali zato postoje mnogi faktori sprečavanja pojave nasilja na koje i te kako možemo da utičemo. Bitno je napomenuti da adekvatan program rada sa decom koja imaju predispoziciju i pokazuju znake ranog nasilničkog ponašanja – može da pruži izvanredne rezultate. Najbitniji ”učitelj” u čitavom ovom procesu jeste roditelj – koji svojom posvećenošću, pažnjom, vaspitanjem i dobrim modelima ponašanja može da obezbedi svom detetu dobar primer za ponašanje kasnije u životu.
Piše: Tamara Nikoličić
dipl. biolog i master prof. biologije
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Svakom detetu je mama – jedina
Moj sin sinoć kaže, dok tone u san: "Ti si moja najbolja mama. I da nisi tu za mene, i da si loša, ti si za mene jedina i najbolja"...
Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci
Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...
5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite
Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...
Roditeljski stilovi imaju malo ili nimalo uticaja na ličnost deteta, pokazuje nova velika studija
Studija objavljena ovog novembra u časopisu Collabra: Psychology istraživala je odnos između različitih aspekata roditeljstva (uključenost u obrazovanje, struktura/rutine, kulturni podsticaji i ciljevi roditeljstva) i razvoja ličnosti kod dece. Mnoge...
Nema komentara.