Ključni prediktor antisocijalnog i agresivnog ponašanja muškaraca je loša samoregulacija emocija u ranom detinjstvu.
Istraživanja su potvrdila da postoje pouzdani prediktori antisocijalnog ponašanja kod dečaka već u uzrastu od dve ili tri godine. Tamo gde je to povezano sa trajnim problemima ponašanja u detinjstvu, posebno u kombinaciji sa hiperaktivnošću/problemima pažnje, postoji povezanost sa nasiljem dečaka i njihovim antisocijalnim ponašanjem u adolescenciji i kasnije u životu.
Treba reći da se problem nasilničkog ponašanja uglavnom odnosi na dečake – i to zato jer su istraživanja jasno pokazala da je muški mozak podložniji negativnim uticajima u ranom detinjstvu.
Stručnjaci sugerišu da odgovarajući programi prevencije nasilja treba da daju prioritet razvoju veština samoregulacije emocija kod dečaka – i to direktnim radom sa njima i programima obučavanja roditelja. Pozitivno roditeljstvo ili posvećeniji rad i odnos sa detetom u ranom uzrastu je često povezan sa poboljšanjem ponašanja dece kasnije u životu.
I druga istraživanja su takođe povezala probleme razvoja u ranom detinjstvu sa kasnijim nasiljem muškaraca i njihovim agresivnim i antisocijalnim ponašanjem, naročito impulsivnim, reaktivnim ispadima.
Uticaj genetike
Studije agresije kod jednojajčanih nasuprot dvojajčanim blizancima pokazuju 65% naslednosti za agresiju. Sklonost ka prisustvu nasilja u porodici je preko 50%. Uticaj genetike se više odnosi na impulsivno/reaktivno nasilje. Genetika je vrlo složena i jedini pojedinačni gen koji se više pojavljuje kod nasilnika je tzv. MAOA (monoamin oksidaza-A).
Oštećenja mozga
Mogu se uočiti neurološka oštećenja u nekoliko delova mozga nasilnika, i to pre svega u onim delovima koji se odnose na regulaciju emocija, moralno odlučivanje i kontrolu impulsa. Konkretno, smanjena struktura i smanjeni metabolizam glukoze često se primećuju u prefrontalnom korteksu. Takođe je vrlo verovatno da će striatum biti uvećan. Striatum je povezan sa sistemom nagrađivanja, odnosno ova regija mozga je poznata kao ”centar za nagradu” i odgovorna je za one oblike ponašanja koji nam donose sreću i zadovoljstvo. To može sugerisati preosetljivost na ”nagrade” kod nasilnih prestupnika.
Fizički uticaji
Istraživanje sugeriše razne fizičke prediktore antisocijalnog i nasilničkog ponašanja kasnije u odraslom dobu:
- Loša prenatalna ishrana majke povezana je sa povećanim rizikom od antisocijalnog poremećaja ličnosti njenog deteta u odrasloj dobi.
- Neuhranjenost dece povezana je sa agresijom u detinjstvu i tinejdžerskom uzrastu. Jednu masnu kiselinu koja je kritična za razvoj mozga, omega-3, ne proizvodi telo, ali je prisutna u nekim namirnicama, poput ribe – stoga je ustanovljeno da zemlje sa ishranom koja je bogata ribom imaju niže stope nasilja i ubistava.
- Pušenje cigareta od strane majki tokom trudnoće povezano je sa pojavom agresije kod deteta.
- Konzumiranje alkohola tokom trudnoće se u mnogim istraživanjima pokazalo kao faktor rizika za antisocijalno i nasilničko ponašanje deteta kasnije u odraslom dobu. Povezanost konzumiranja alkohola od strane oca sa nasiljem u odraslom dobu je takođe prisutna, verovatno kroz epigenetsko nasleđivanje.
- Neke komplikacije na rođenju, poput hipoksije (kada beba ostane bez kiseonika na porođaju), povezane su sa nasilničkim ponašanjem u odraslom dobu.
- Izlaganje olovu povezano je sa antisocijalnim ponašanjem i nasiljem u odrasom dobu, takođe. Olovo je neurotoksični element i utiče na dečake više nego na devojčice, što je još jedan pokazatelj povećane osetljivosti dečaka na štetne uticaje u ranom detinjstvu.
- Neke traumatične povrede mozga povezane su sa kasnijim nasilničkim ponašanjima.
Genetičke uticaje i određena oštećenja mozga možda ne možemo da kontrolišemo, ali zato postoje mnogi faktori sprečavanja pojave nasilja na koje i te kako možemo da utičemo. Bitno je napomenuti da adekvatan program rada sa decom koja imaju predispoziciju i pokazuju znake ranog nasilničkog ponašanja – može da pruži izvanredne rezultate. Najbitniji ”učitelj” u čitavom ovom procesu jeste roditelj – koji svojom posvećenošću, pažnjom, vaspitanjem i dobrim modelima ponašanja može da obezbedi svom detetu dobar primer za ponašanje kasnije u životu.
Piše: Tamara Nikoličić
dipl. biolog i master prof. biologije
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Velika iluzija roditeljstva – deca moraju da budu srećna
Roditeljstvo današnjice odlikuje veliki trud i želja da se dete zaštiti od nezadovoljstva, razočaranja ili bilo kakve frustracije. Dovoljna je samo naznaka nezadovoljstva da bi roditelj potrčao da izgladi situaciju....
Porodični faktori koji doprinose pojavi problematičnog ponašanja kod dece
Antisocijalno ponašanje je pojam kom se, zbog sveobuhvatnosti na koju se odnosi, u novijoj literaturi daje prednost u odnosu na pojmove delinkvencija i prestupništvo, koji podrazumevaju isključivo kršenje zakona. Kao...
Kako objasniti detetu razvod
Praktični psiholog i psihoterapeut Natalija Presler napisala je priručnik za roditelje Kako objasniti detetu da… U njemu je predstavila jednostavne scenarije kojima se detetu može objasniti šta su starost i...
15 zanimljivih istraživanja u kojima su učestvovala deca
Autor: Rebeka Plančak, Psihoverzum Svako se nekada zapita iz kojih razloga se ljudi ponašaju na određene načine? Šta ih motiviše? Kako misle? Kada pokušavamo da odgovorimo na ta pitanja, uglavnom...
Nema komentara.