Veze između normalnih varijacija u roditeljstvu i razvoja bebinog mozga pronađene su u studiji u kojoj su učestvovale 352 majke i njihove bebe.
Annie Bernier sa Univerziteta u Montrealu i njegove kolege posmatrale su majke kako se igraju sa svojim petomesečnim bebama dva minuta i kodirale interakcije. Potom su izvršili test elektroencefalograma (EEG) na bebi i ponovili to kada je beba imala 10 meseci i 24 meseca.
EEG očitavanje je proučavalo „EEG snagu frontalnog odmora“, koja se povećava tokom razvoja odojčeta i povezana je sa stvarima poput radne memorije.
Otkrili su da su bebe majki koje su se pozitivno ponašale prema svojoj novorođenčadi (ton glasa, izrazi lica) i koje ih nisu preterano fizički stimulisale pokazale neznatno, ali statistički značajno veću stopu povećanja mere od 5 do 10 do 24 meseca. Oni su kontrolisali neke druge stvari koje takođe utiču na ove mere, kao što su starost i obrazovanje majke i pol odojčeta.
Nisu, međutim, pronašli nikakvu korelaciju sa nametljivim ponašanjem majki u dečjoj igri ili osetljivošću majki na dečje signale. Teško je razumeti zašto su tako usko povezani faktori različito povezani. Istraživači pretpostavljaju da ovo ima veze sa nesavršenom metodom kodiranja majčinog ponašanja.
Studija ne dokazuje uzročnu vezu između ponašanja majke i promena mozga bebe, ali druge studije su pokazale uzročne efekte majčinog ponašanja, mada u eksperimentima sa mnogo ekstremnijim slučajevima od uobičajenih obrazaca roditeljstva koji su razmatrani u ovoj studiji.
Autori zaključuju: „Dokazi počinju da podržavaju dugogodišnju sugestiju da normalne varijacije u nezi majke mogu uticati na razvoj mozga malog deteta.“
Autori preporučuju dalje studije koje uzimaju u obzir interakcije drugih članova porodice sa bebom – očeva, baka, deka i drugih.
Autor: Tamara Nikoličić
Izvor: Detinjarije.com
