Naučeni optimizam – ključna veština koju može da stekne svako dete

Piše: Jovana Papan

„Antene dece neprestano hvataju način na koji njihovi roditelji, posebno majke, govore o razlozima događaja bremenitih emocijama… Način na koji vam je majka govorila o svetu imao je izrazit uticaj na vaš objašnjavalački stil,“ kaže poznati psiholog Martin Selidžmen u knjizi „Naučeni optimizam“.

Selidžmen smatra da je naš odnos prema životu zavisan od našeg objašnjavalačkog stila, koji može biti pesimističan ili optimističan. Istražujući uticaj roditelja, on je otkrio da su stepen optimizma majke i dece vrlo slični, dok detetov i očev objašjavalački stil nemaju toliko sličnosti.

„Način na koji vam je majka govorila o svetu imao je izrazit uticaj na vaš objašnjavalački stil,“ kaže poznati psiholog Martin Selidžmen

Kad deca urade nešto pogrešno, šta im kažete? Šta im kažu njihovi učitelji? Od toga u mnogome zavisi da li će deca posle neuspeha dići glavu i pokušati opet, ili odustati. Deca veruju u kritike roditelja i nastavnika i na osnovu njih oblikuju svoj objašnjavalački stil.

„Kada u nečemu ne uspemo, bar za trenutak, svi postanemo bespomoćni i depresivni. Ne otpočinjemo voljne akcije onako brzo kao obično ili ništa ne pokušavamo. Ako i pokušamo, ne istrajemo.“ Ali, tu nastupa razlika između optimista i pesimista. Optimisti se odmah oporave od te trenutne bespomoćnosti, priberu se, slegnu ramenima i počnu ponovo da se trude. Poraz je za njih izazov, kratki zastoj na putu ka ispunjenju cilja. Pre svega, oni ga smatraju PRIVREMENIM, SPECIFIČNIM i OGRANIČENIM. Optimistički stil objašnjavanja je ključ za istrajnost. Neuspeh izaziva samo kratku demoralisanost.

„Optimisti se odmah oporave od te trenutne bespomoćnosti, priberu se, slegnu ramenima i počnu ponovo da se trude. Pesimisti, s druge strane, zaglibe u porazu.“

Pesimisti, s druge strane, zaglibe u porazu. Za njih je on TRAJAN (stalno će biti ovako), SVEOBUHVATAN (svi aspekti života) i LIČAN (to je moja greška):

• „Ovakve stvari se uvek meni dešavaju“. Pesimističan objašnjavalački stil ogleda se u trajnosti (uvek), sveobuhvatnosti (ovakve stvari), i osuđivanju sebe (meni se dešavaju).
• „Tako sam lenj/glupa“. U pitanju su trajne karakterne crte, koje utiču na sve čega se „dohvatimo“ i svaki neuspeh svode na unutrašnje uzroke.

Pesimisti dugo ostaju pod uticajem neuspeha i postaju depresivni. Svaka izgubljena bitka za njih je izgubljen rat. Ne pokušavaju da se ponovo uhvate u koštac sa izazovima. Što je još gore, sadašnji neuspeh pesimisti projektuju u budućnost, na sve nove situacije.