Naučimo da uđemo u svet deteta i povežemo se sa njim

Što smo sposobniji da se prilagodimo svom detetu (što ide preko prilagođavanja nama samima), to će više ono znati da se prilagodi sebi i drugom.

Kada je dete malo i kad ga gledamo dok se igra, možemo prilično lako uroniti u njegovu maštu i pridružiti mu se tamo gde se nalazi, u njegovom vlastitom svetu.

Prilično lako … hmm … samo ako smo na ulazu u njegov prostor ostavili sva svoja predubeđenja o „ispravnom“ načinu igranja, pot­rebu da mu pokažemo šta treba da radi i sve svoje specifične želje (jer i mi možemo želeti da se igramo, ali na drugačiji način od ono­ ga koji je dete usvojilo).

A ukoliko se dete nalazi u posebnom hermetičnom zaštitnom balo­nu (s dijagnozom nekog autističnog poremećaja ili bez nje), rad na tome da mu se pridružimo na mestu na kojem se ušančilo nužno će biti još suptilniji.

Dete veoma ozbiljno shvata igru: eksperimentiše, isprobava, akti­vira svoju inteligenciju, ponovo vrti prethodno proživljene emocije, oporavlja se, uključuje svoje mogućnosti, prilagođava se, oboga­ ćuje maštu – da ne pominjemo igre u kojima stupa u interakciju s drugima i u kojima uči o drugosti.

Pridružujući se detetu u njegovoj mašti, u njegovom unutrašnjem svetu, pripremamo dalji odnos s njim. Možemo od njegovog naj­ranijeg uzrasta razumeti kako gleda na sebe, na druge i na svet. Posmatrajući pokrete njegovog tela, njegovu vitalnu energiju, pro­mene raspoloženja i ponašanja, možemo prikupiti mnogobrojne in­ formacije koje će nam pomoći da se povežemo s njim i s drugima.

E da – neuronauke nam to danas potvrđuju – mi smo složena i povezana bića i sve je povezano sa svime. Što smo sposobniji da se prilagodimo svom detetu (što ide preko prilagođavanja nama samima), to će više ono znati da se prilagodi sebi i drugom. Ali o tome ćemo nešto kasnije.

Kad dete malo odraste i počne da se suočava sa stvarnošću i da je usvaja, s njim ćemo se povezivati kroz razgovore, podsticane i na­šim pitanjima. Ta pitanja neće imati ton inkvizicije („Koju si ocenu danas dobio?“, „Zašto si to uradio?“), nego boju istinske znatiželje („Kako je na kraju prošlo to predavanje?“, „I šta se onda dogodi­lo?“, „Je l’? Objasni mi!“…)

Treba, međutim, napomenuti da ti trenuci razgovora nipošto ne smetaju trenucima povezivanja u igri ili krupnijim poslovima: za­ jedničko bavljenje sportom ili nekom drugom aktivnošću – kako bismo uživali u ispoljavanju detetovih talenata i veština – može biti odličan način za susret i razgovor.

Pristanimo da s vremena na vreme odgledamo neki video­snimak koji se dopada detetu ili da s njim odigramo njegovu omiljenu kompjutersku igricu čak i kada nam se to nimalo ne dopada (čim budemo mogli da svoj stav otvoreno ne pokazujemo) – ovo su neki od izuzetno snažnih načina povezivanja. Ponovićemo: ovo ćemo uraditi samo s takvom namerom, a ne da bismo potvrdili svoje ubeđenje da je to sasvim bezvezno!

Kvalitet povezivanja nikada neće zavisiti od vrste ili cene aktivnosti. Dete će uvek više ceniti igranje s tatom ili mamom na tepihu u svojoj sobi nego neku specijalnu aktivnost u modernom zabav­nom parku, prepunom roditelja pod stresom.

Ali bez obzira na to da li smo u igri kada je dete malo ili u razgo­voru kad je ono veće, dinamika ostaje slična: kao roditelji treba da idemo prema svom detetu, da mu se pridružimo tamo gde se ono nalazi kako bismo ga odveli malo dalje na putu razvoja.

 

Odlomak iz knjige ILUSTROVANI KLJUČ ZA DEČJE KRIZE
Autor : An-Kler Klajndinst
Izdavač : KREATIVNI CENTAR

U ovom priručniku su na slikovit i duhovit način opisane brojne metode koje se mogu primeniti u radu sa svom decom, a naročito su pogodne za hipersenzibilnu decu. Metode su zasnovane na principima pozitivne discipline i daju sasvim konkretne savete o tome kako da se postupa u situacijama u kojima dete nešto neće, u kojima ne ume da vlada sobom, ima nisko samopoštovanje ili teško ostvaruje socijalne kontakte itd. Na kraju priručnika autorke daju roditeljima deset opštih saveta za napredovanje na vaspitnom putu.

 

Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img

Najnovije

TREĆI NAUČNI PIKNIK – Nezaboravni dvodnevni naučni događaj za celu porodicu

Naučni piknik se otvara u petak 17. maja u 11 časova, kada će nastupiti Jelena Petošević sa horom Šumarskog fakulteta.

Kao da je majka apstraktno i magično biće koje zavlada ženom čim se porodi i sve zna i sve može

Za sve nove mame i za sve one koji su joj blizu ili daleko - koji je sreću svaki dan ili tek ponekad, koji su joj familija ili prijatelji...

DEDINSKI KVARTET: Deda, ti si bezobazan

Koliko nam je deda važna figura u životu - zna svako ko je odrastao sa (bar) jednim i ko ga i dalje ima. Ali koliko su dedi važni unuci?! E to je nešto što se rečima jedva može opisati...

Ekseri u ogradi – moćna životna lekcija

Često nam je potrebna opomena, podsetnik ili životna lekcija kako bismo nastavili onako kako mislimo da je bolje i za nas i za sve oko nas.

Najvažnije lekcije sa konferencije “Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice” – Fondacija Novak Đoković

U petak, 10. maja u mts dvorani održana je konferencija “Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice” u organizaciji Fondacije Novak Đoković, na kojoj je predavalo više od 25 stručnjaka iz zemlje i regiona

Pratite nas

KOMENTARI

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img