Mentalni odmor čini ljude kreativnijim i manje zabrinutim.
Ovaj tekst preveli su učenici Škole engleskog jezika za decu „Helen Doron“
Piše: Džesika Laihi
Današnja deca su jako umorna i to ne zbog toga što svako treće dete slabo spava. Pokazalo se da kraći san kod dece (koja u zavisnosti od uzrasta zahtevaju najmanje 9 sati sna) umanjuje akademska dostignuća, pogoršava rezultate na testovima znanja i inteligencije, usporava fizički razvoj, podstiče korišćenje droge i alkohola, podstiče razdražljivst i nervozu, pogoršava simtome deficita pažnje i dramatično povećava mogućnost saobraćajnih nesreća kod tinejdžera. Iako su svi argumenti koji podržavaju važnost spavanja dece nedvosmisleni, podjednako je važna druga vrsta odmora koja je podjednako potcenjena, a podjednako važna za dečiji emotivni, akademski i kreativni život: sanjarenje.
U poslednje vreme puno čitam o sanjarenju, i svaki put se pokajem kada nekog od svojih studenata probudim iz sanjarenja, kako bi počeo da radi na nečem “produktivnijem’’. Sanjarenje se može okarakterisati na razne načine, ali kao kontraproduktivno – nikako. Upravo ono može biti skriveni izvor kreativnosti, učenje pod maskom nerada.
“Sanjarenje se može okarakterisati na razne načine, ali kao kontraproduktivno – nikako. Upravo ono može biti skriveni izvor kreativnosti, učenje pod maskom nerada.”
Ne liče svi mentalni odmori jedni na druge, naravno. Mentalni odmor koji podrazumeva igranje video igrica ili gledanje televizije ima svojih čari, ali mentalni odmor na koji ja mislim je drugačiji. Govorim o vrsti lutanja misli koje se događa kada je mozak slobodan i neopterećen, bez uznemiravanja, kada je mogućnosti da se izdigne iznad svakodnevnih briga. Kada mozak slobodno luta između spontanih misli i sećanja koja slobodno plutaju našom svešću. Televizija, video igrice i druge elekstronske sprave koje nam skreću pažnju, zapravo ne dozvoljavaju mozgu da slobodno luta, jer uznemiravaju tok misli i sećanja koji su kamen temeljac pozitivnog, produktivnog sanjarenja.
Čuveni kognitivni psiholog, Džerom L. Singer, ide toliko daleko da sanjarenje smatra našim osnovnim mentalnim stanjem. Singer je u svojoj knjizi 1966. godine, “Sanjarenje: Uvod i eksperimentalana studija unutrašnjeg iskustva” postavio tezu da postoje dve mentalne mreže, radna memorija i sanjarenje. Njih dve ne mogu raditi u isto vreme, tako da se, kada se uposli radna memorija, isključuje mreža sanjarenja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Zašto u porodice sa troje dece u Srbiji gledaju kao da su nenormalni
A. Milutinović "Mora da ste ludi i hrabri kada čekate treće dete. Da li se slučajno desilo? Kako ćete sada?", ovo su najčešće rečenice koje umesto čestitki čuju roditelji iz...
Mama iskreno: 5 stvari koje neću ponoviti sa drugim detetom
Razlika u brizi za prvo i drugo dete i te kako postoji, koliko god to neki roditelji ne žele da priznaju. Stefani Houp, autorka članka za Kidspot, podelila je pet...
Roditeljsko zgražavanje
Piše: Mirko Mitrović Često primetim da se roditelji na pomen neke neprijatne teme, kao što su jutjuberi, droga ili seks, pred decom teatralno zgražavaju "Bože sačuvaj!", "Strašno!" i slično. Deca...
Danas vaspitavamo egomanijake, nikad zadovoljne i stalno gladne pažnje
Nasja Duplančić sa bloga "Mama, ja sam gladan" objavila je na svom sajtu svoja zapažanja o odgajanju dece nekad i sad, zapitavši se odgajamo li danas egomanijake. Deca su se...
Nema komentara.