Mentalni odmor čini ljude kreativnijim i manje zabrinutim.
Ovaj tekst preveli su učenici Škole engleskog jezika za decu „Helen Doron“
Piše: Džesika Laihi
Današnja deca su jako umorna i to ne zbog toga što svako treće dete slabo spava. Pokazalo se da kraći san kod dece (koja u zavisnosti od uzrasta zahtevaju najmanje 9 sati sna) umanjuje akademska dostignuća, pogoršava rezultate na testovima znanja i inteligencije, usporava fizički razvoj, podstiče korišćenje droge i alkohola, podstiče razdražljivst i nervozu, pogoršava simtome deficita pažnje i dramatično povećava mogućnost saobraćajnih nesreća kod tinejdžera. Iako su svi argumenti koji podržavaju važnost spavanja dece nedvosmisleni, podjednako je važna druga vrsta odmora koja je podjednako potcenjena, a podjednako važna za dečiji emotivni, akademski i kreativni život: sanjarenje.
U poslednje vreme puno čitam o sanjarenju, i svaki put se pokajem kada nekog od svojih studenata probudim iz sanjarenja, kako bi počeo da radi na nečem “produktivnijem’’. Sanjarenje se može okarakterisati na razne načine, ali kao kontraproduktivno – nikako. Upravo ono može biti skriveni izvor kreativnosti, učenje pod maskom nerada.
“Sanjarenje se može okarakterisati na razne načine, ali kao kontraproduktivno – nikako. Upravo ono može biti skriveni izvor kreativnosti, učenje pod maskom nerada.”
Ne liče svi mentalni odmori jedni na druge, naravno. Mentalni odmor koji podrazumeva igranje video igrica ili gledanje televizije ima svojih čari, ali mentalni odmor na koji ja mislim je drugačiji. Govorim o vrsti lutanja misli koje se događa kada je mozak slobodan i neopterećen, bez uznemiravanja, kada je mogućnosti da se izdigne iznad svakodnevnih briga. Kada mozak slobodno luta između spontanih misli i sećanja koja slobodno plutaju našom svešću. Televizija, video igrice i druge elekstronske sprave koje nam skreću pažnju, zapravo ne dozvoljavaju mozgu da slobodno luta, jer uznemiravaju tok misli i sećanja koji su kamen temeljac pozitivnog, produktivnog sanjarenja.
Čuveni kognitivni psiholog, Džerom L. Singer, ide toliko daleko da sanjarenje smatra našim osnovnim mentalnim stanjem. Singer je u svojoj knjizi 1966. godine, “Sanjarenje: Uvod i eksperimentalana studija unutrašnjeg iskustva” postavio tezu da postoje dve mentalne mreže, radna memorija i sanjarenje. Njih dve ne mogu raditi u isto vreme, tako da se, kada se uposli radna memorija, isključuje mreža sanjarenja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Otac koji nije mogao dati svojoj deci ono što nije dobio od svojih roditelja
Sedeli smo u dnevnoj sobi, imala sam sedam ili osam godina i domaći zadatak je bio da napišemo sastav na temu „Baka i deka – heroji mog detinjstva“. Kako sam...
7 vrsta odnosa majke i ćerke: A od toga kakvu vezu negujete zavisi u kakvu osobu će dete izrasti
Odnos majke i ćerke je veoma važan u životu svake žene. Majku niko ne može da zameni jer samo ona može da nam da bezuslovnu ljubav. Iako su neke karakteristike...
Da li sam dobra mama?
Piše: Ana Đorđević Pitanje koje se rađa najkasnije onoga dana kada iz uglavnom bezbrižnog praćakanja po plodovoj vodi, na (surov) svet stigne vaša mrvica, dušica, bebić, zlatić i sl. Pitanje...
Iskustvo jedne mame: Mislila sam da je izbacivanje sa časa davno iskorenjeno
Svi smo mi vlasnici bar jednog iritantnog tinejdžera s kojim ponekad teško izlazimo na kraj. A oni, brutalni kao nikad do sad sa svojih trinaest godina. To im je uglavnom...
Nema komentara.