Umesto lekova na policama apoteka, pedijatri za dečji kašalj i prehladu preporučuju dovoljan unos tečnosti i meda.
“Roditelji su često razočarani pa čak i pomalo ljuti kada im kažem kako ne postoji lek koji će pomoći njihovoj deci s kašljem, kijanjem i šmrcavim nosem. Ne postoji ništa što zaista funkcioniše, a lekovi mogu imati zaista negativne posledice”, govori pedijatar Peri Klas i dodaje kako ne preporučuje lekove za kašalj i prehladu za decu mlađu od šest godina.
Međutim, roditelji su itekako svesni koliko kašalj i nos koji curi može učiniti dete očajnim, od mrzovoljnih dana do neprospavanih noći.
A često postoji nešto utešno i istovremeno tako uobičajeno u lekovima na policama apoteka, što u mnogim roditeljima pobuđuje uspomene iz njihovog detinjstva i tadašnjih bolesnih dana. “Svi oni su i sami uzimali lekove kao deca te u tome i sada pronalaze utehu”, objašnjava pedijatar Ijan Pol.
U nedavnom članku u časopisu British Medical Journal, istraživači su proučavali lekove za kašalj i prehladu kao i koliko su zaista efikasni za lečenje kijanja i curenja nosa te mogu li čak naštetiti detetu.
“Roditelji su uvek zabrinuti da se nešto loše događa i da moraju odmah da reaguju”, objašnjava pedijatar Mieke van Driel i jedna od autorki istraživanja. S obzirom na dugogodišnje iskustvo, ona govori kako je svesna hitnosti koju roditelji osećaju kako bi pronašli nešto što će njihovom detetu olakšati stres i nelagodnost koju osećaju.
“Nažalost, naša istraživanja pokazala su da postoji jako malo dokaza da takvi lekovi deluju, posebno kod male dece”, dodaje. Takođe ističe kako roditelji treba da razumeju da postoje jasni rizici kada su u pitanju takvi lekovi i mala deca. Američko udruženje pedijatara preporučuje da se deci mlađoj od šest godina ne bi smeli davati lekovi i preparati za kašalj i prehladu iz apoteka.
Pedijatri umesto lekova za kašalj i prehladu savetuju roditeljima da pomognu svojoj deci na način da piju puno tečnosti i meda ako su starija od godinu dana (zbog rizika od botulizma).
Naravno, sve preporuke odnose se na uobičajenu prehladu, kada su deca sposobna da jedu i piju, čak i da se igraju ili su barem podložna odvlačenju pažnje. “Nezgodno je što su takve bolesti uobičajene, mala deca i bebe pate, roditelji izostaju s posla, ali zapravo se nismo puno pomerili s mesta na kojem smo bili pre 60 godina. I dalje nemamo dobru i kvalitetnu terapiju za uobičajenu prehladu”, zaključuje dr. Pol.
Izvor: Miss Mama
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Pedijatar dr Milićević: Ne važi više ta teorija da su deca pošteđena, sve ih je više sa ozbiljnom upalom pluća
Na odeljenju neonatologije Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu leži beba na respiratoru. Da li je ovaj slučaj pokazatelj promene ćudi virusa ili su u pitanju drugi faktori – pitanje je...
Nova studija ističe korist odloženog davanja antibiotika deci
Jedna od najtežih stvari u medicini je ne činiti ništa. Ovo je naročito tačno za pedijatriju, u kojoj mali pacijenti u proseku 6 do 8 puta godišnje obole od virusnih...
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije: U nekom trenutku će biti potrebno da vakcinišemo i decu
“Britanski soj koronavirusa odgovoran je za trenutno duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana, ali teška klinička slika javlja se sa istom učestalošću kao i kod ostalih sojeva,...
Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”
Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome...
Nema komentara.