Umesto lekova na policama apoteka, pedijatri za dečji kašalj i prehladu preporučuju dovoljan unos tečnosti i meda.
“Roditelji su često razočarani pa čak i pomalo ljuti kada im kažem kako ne postoji lek koji će pomoći njihovoj deci s kašljem, kijanjem i šmrcavim nosem. Ne postoji ništa što zaista funkcioniše, a lekovi mogu imati zaista negativne posledice”, govori pedijatar Peri Klas i dodaje kako ne preporučuje lekove za kašalj i prehladu za decu mlađu od šest godina.
Međutim, roditelji su itekako svesni koliko kašalj i nos koji curi može učiniti dete očajnim, od mrzovoljnih dana do neprospavanih noći.
A često postoji nešto utešno i istovremeno tako uobičajeno u lekovima na policama apoteka, što u mnogim roditeljima pobuđuje uspomene iz njihovog detinjstva i tadašnjih bolesnih dana. “Svi oni su i sami uzimali lekove kao deca te u tome i sada pronalaze utehu”, objašnjava pedijatar Ijan Pol.
U nedavnom članku u časopisu British Medical Journal, istraživači su proučavali lekove za kašalj i prehladu kao i koliko su zaista efikasni za lečenje kijanja i curenja nosa te mogu li čak naštetiti detetu.
“Roditelji su uvek zabrinuti da se nešto loše događa i da moraju odmah da reaguju”, objašnjava pedijatar Mieke van Driel i jedna od autorki istraživanja. S obzirom na dugogodišnje iskustvo, ona govori kako je svesna hitnosti koju roditelji osećaju kako bi pronašli nešto što će njihovom detetu olakšati stres i nelagodnost koju osećaju.
“Nažalost, naša istraživanja pokazala su da postoji jako malo dokaza da takvi lekovi deluju, posebno kod male dece”, dodaje. Takođe ističe kako roditelji treba da razumeju da postoje jasni rizici kada su u pitanju takvi lekovi i mala deca. Američko udruženje pedijatara preporučuje da se deci mlađoj od šest godina ne bi smeli davati lekovi i preparati za kašalj i prehladu iz apoteka.
Pedijatri umesto lekova za kašalj i prehladu savetuju roditeljima da pomognu svojoj deci na način da piju puno tečnosti i meda ako su starija od godinu dana (zbog rizika od botulizma).
Naravno, sve preporuke odnose se na uobičajenu prehladu, kada su deca sposobna da jedu i piju, čak i da se igraju ili su barem podložna odvlačenju pažnje. “Nezgodno je što su takve bolesti uobičajene, mala deca i bebe pate, roditelji izostaju s posla, ali zapravo se nismo puno pomerili s mesta na kojem smo bili pre 60 godina. I dalje nemamo dobru i kvalitetnu terapiju za uobičajenu prehladu”, zaključuje dr. Pol.
Izvor: Miss Mama
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.