Kad slušate preporuke stručnjaka koji nas svakodnevno preko medija upozoravaju na opasnost od sunčanja, stiče se utisak da ni do poštanskog sandučeta ne smete otići bez debelog sloja kreme sa zaštitnim faktorom. Da li preteruju, dižući paniku bez osnova?
Oktinoksat: Najčešći sastojak krema za sunčanje, koji blokira prodor UVB zraka, a pritom manje iritira kožu. Međutim, neka istraživanja pokazuju da mu dejstvo slabi pod istim tim ultraljubičastim zracima od kojih bi trebalo da štiti. Prilikom tog procesa, oslobađaju se slobodni radikali koji oštećuju kožu i izazivaju genetičke promene.
Na suncu ne crvenimo kada smo zaštićenim kremom za sunčanje delom zbog toga što apsorbuje ultraljubičaste zrake, a delom zato što sprečava upalne reakcije kože, što zapravo može povećati rizik od melanoma. Ispitivanja ovih proizvoda vrše se u laboratorijama, ioni se ne moraju isto ponašati prilikom kasnije upotrebe. Oktinoksat se ne preporučuje trudnicama i deci, jer izaziva poremećaj nivoa hormona i nakuplja se u organizmu.
Cink oksid: Beli prašak koji stvara zaštitnu barijeru na koži i odbija UV zrake jedan je od sastojaka koji se u nekim slučajevima i u malim dozama čak može dodavati i u hranu, što znači da je relativno bezopasan. Smatra se i da bolje odbija sunčeve zrake nego titanijum dioksid. Ipak, izbegavajte kreme koje sadrže nanočestice cink oksida, jer se još ne zna da li mogu proći kroz kožu i štetiti zdravlju.
Titanijum dioksid: Slično se ponaša kao cink oksid, blokirajući ultraljubičasto zračenje. Međutim, on je štetan po prirodnu sredinu i moguće da je kancerogeno udisati ga. Kao i kod prethodne hemikalije, nemojte korisititi sredstva sa nanočesticama titanijum dioksida.
Kada se uporede dve grupe sredstzava za zaštitu od sunca, ova potonja, koja se oslanja na hemikalije koje stvaraju zaštitnu barijeru na koži, daleko je bolja. Držite se njih – prva vrsta, sa hemikalijama koje ulaze u hemijske reakcije sa UV zracima, ima daleko više dokazanih štetnih posledica.
Zaštitni faktor
Nivo zaštite (SPF) naznačen na proizvodima nije uvek tačan, niti se baš rigorozno proverava. Štaviše, kada kupite kremu sa zaštitnim faktorom 50, nema dokaza da vas ona bolje štiti od kreme sa nižim faktorom zaštite. Faktor 30 vas štiti isto toliko dobro, pod uslovom da kremu ne obrišete peškirom ili se ne spere u bazenu ili moru.
Koliko je svaki od ovih sastojaka delotvoran širom ultraljubičastog sprektra? Nijedan sastojak nije savršen, ali ni izbegavanje sunca nije zdravo niti moguće. Dok svake godine milioni ljudi obole od raka kože, nova, delotvornija sredstva za zaštitu od sunca tek treba da se pojave, i prođu dugu birokratsku proceduru kako bi bila odobrena.
Dr Ben Lokvin je biolog, autor knjiga i tekstova iz razičitih naučnih oblasti.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Genetic literacy project
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Koliko će puta u životu ta majka morati da bude vojnik?
Par dana na dečijoj neuropsihijatriji u Nišu... U sred noći su doveli mladu ženu sa osmomesečnom bebom i smestili je na krevet do našeg. Bebi su uradili preglede i očekivao...
Koliko je (ne)zdravo puštati ljubimce u krevet
Ljudi koji imaju kućne ljubimce često toliko uživaju u njihovom društvu da ih puštaju u svoj krevet, da spavaju sa njima. Dok su medicinski stručnjaci ranije savetovali da ne treba...
Gordani i Dariu je bilo najteže da shvate da Pavle ima autizam: On je naš i nikada nećemo od njega pokušavati da pravimo tipično dete
Piše: Branka Gajić – Možda će nekome zvučati čudno, ali mi smo zaista srećni upravo zato što smo uspeli da sačuvamo porodicu. Autizam jednog člana živi cela porodica, a mnoge...
Moja ćerka ne seća se bola i straha zbog svoje operacije srca. Seća se jedne medicinske sestre
Moja petogodišnja ćerka oporavljala se u bolnici posle operacije na otvorenom srcu. Dok je nesigurno hodala bolničkim hodnikom, susrela je medicinsku sestru. "Dođi ovamo," sestra joj je rekla. "Hoću nešto...
Nema komentara.