Duško Domanović rođen je u Adranima kod Кraljeva 1979. godine. Diplomirao na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio knjige pesama Nedelja popodne, Veći od života (Bukovski ovo nikada nije radio) i Ono što smo bili, zbirku kratkih priča Puna linija, knjigu poezije za decu Pesme za naj-velike, kao i dečju dramu Aždozmajska ljubav. Piše poeziju, kratku prozu i pesme i priče za decu.
Izdavačka kuća Pčelica nedavno je objavila njegovu zbirku pesama Navrh dima iz dimnjaka, obogaćenu ilustracijama Igora Krstića. Iako je ovaj čačanski izdavač profilisan isključivo kao izdavač knjiga za decu, za ovu zbirku pesama se ne može nametnuti to uzrasno ograničenje. Pesme u njoj namenjene su svima koji umeju da se prepuste i uživaju u istinskoj poeziji, istinskom oslikavanju života i interesantnih zbivanja.
Stih uvodne pesme „Putovanje” dao je naziv čitavoj zbirci od 18 pesama, raznolikih po tematici i senzibilitetu, jer autor ne voli da bude „prepoznatljiv” po tome što je uvek isti. Uvodna pesma poziva na poetsku avanturu i svakoga ko bude čitao ovu zbirku povešće na jedno čarobno putovanje. Pitate se kako, a pesnik odgovara: Sve što treba jeste srce, / dlan dobrote, džep nebesa, / i u Život da veruješ, / čudniji od svih čudesa!
Duško Domanović nam na duhovit i kreativan način prenosi velike životne mudrosti, pa nas tako u pesmi „Egzotična lektira” pesik upoznaje sa opštepoznatim likom pokondirine tikve, oličenog u snajki iz Kanade, koja je u gostima kod baba Rade. Baba Rada pokušava da je ugosti na nejbolji mogući način, svakojakim đakonijama i kako dolikuje: Iznela joj dobra baba /
svega redom, domaćinski, / šunke, sira i kajmaka, / sočne sarme, gulaš svinjski.. Međutim, snajka je sva „po kanadskim standardima”: Fina snajka sva se zgadi: / „Bog sa tobom, mila Rado! / Kod nas ti se u Kanadi / jede samo – avokado!” Baba Rada, oličenje narodne mudrosti, ne pada na njene manire i podsmeva se njenoj prostoti: „Žao mi je”, reče Rada, / „da dolaziš nisam znala. / Puno bure avokada / svinjama sam jutros dala!
Duško Domanović koristi bogatsvo našeg jezika i vešto se poigrava njime, kako bi prikazao ljudske mane. Tako u pesmi „Buba-Koza”, jedna Buba-Švaba želi da postane Buba-Mara, jer joj je dosadilo da je se svi plaše i da je gaze, pa je pomislila kako bi bila voljenija kao Buba-Mara. Ali matičar joj objašnjava kako je ime mrtvo slovo na papiru, i savetuje joj da bi joj bilo bolje da se bar za mrvu prodobri.
Svu nesavršenost neznanja i zvanja stečenog „zaobilaznim putem” Duško Domanović prikazao je na komično-satiričan način u pesmi „Učitelj kod zubara”. U njoj je mali Ljuba uz tatinu pomoć i učiteljevu podmitljivost u početku, malo-pomalo dogurao do „zubarskog fakulteta” i sad nešto „čačka oko zuba”. Kada tog istog učitelja, sada već vremešnog penzionera, muka natera kod najbližeg zubara, ovaj mu, umesto kvarnog, izvadi tri zdrava zuba. Ali, kako sve jednog dana dođe na svoje, učitelj nezadovoljan uslugom i ne prepoznavši svog učenika na kraju: Namučen reče zubaru, / pre no mu debelo plati: / „Ko li je tebe učio, / da mi je samo znati?!”
I tako, jedna za drugom, u zbirci „Navrh dima iz dimnjaka” nižu se pesme poučne, satirične, komične, životne, mudre. Svaka na svoj način lepa i svaka na svoj način zanatski savršena. U njoj će podjednako uživati i odrasli i deca, i istinski ljubitelji poezije, ali i oni kojima poezija nije omiljena književna vrsta, jer je ovo pre svega jedna zabavna i vedra zbirka koja će, bez sumnje, prijati svakom čitaocu.
Izvor: Detinjarije.com
