U svađe vršnjaka ne treba se mešati dok nema agresije i jedno dete nije u nepovoljnijem položaju. Konstruktivno rešavanje konflikta uči decu toleranciji i zauzimanju za sebe
Konflikti su deo svakodnevice, a deca se, kao i odrasli, međusobno ne slažu u svemu. Tada dolazi do frustracije, ljutnje, svađe, ali to ne mora nužno da bude negativno. “Sukob može pomoći da se bolje vidi problem i nađe rešenje. Konstruktivno rešeni konflikt dovodi do osećaja zadovoljstva i samopouzdanja, uči decu kako pregovarati i poštivati razlike”, objašnjava Ana Mužak, psiholog iz vrtića Mali istraživač.
Važno je podsticati kod dece načine konstruktivnog rešavanja sukoba, nastavlja Mužak. Treba da nauče da se mogu posvađati i ostati prijatelji. Deca iz sukoba mogu naučiti i kako da se zauzmu za sebe, da iznesu svoj stav, da argumentuju, prihvate tuđe argumente, kako da drugima daju pravo da razmišljaju drugačije i kako ponovo da dovedu odnos u ravnotežu.
Kada se ipak treba umešati?
“Sukob je važno iskustvo jer nas različitosti čekaju svuda. Učenje da se nosimo s tim oblikuje nas u empatične ljude koji će se zalagati za ravnopravnost i toleranciju. To je vaspitni imperativ koji ne može da se nauči iz knjiga nego kroz iskustvo”, objašnjava prof. pedagogije Ivana Grabar. Ipak, roditelji često nisu sigurni kako da se postave u situaciji kad dođe do sukoba između dece. Prema njenom mišljenju, ako odrasli vide da je odnos neravnopravan važno je zaštititi dete.
“Ako je reč o svađi vršnjaka, bilo bi dobro ostati po strani (dok ne prerasta u agresiju) ili odmaknuti svoje dete ne ulazeći u sukobe s drugim. Ako se svađe ponavljaju, možete pitati dete šta misli, gde je problem u njihovom odnosu. Također se može uvežbati situacija kroz igru likova. Time dete dobija iskustvo i lakše će situaciju ponoviti u kontekstu”, pojasnila je Grabar dodajući da je važno ne osuđivati ni omalovažavati dete ako ne uspe da odreaguje kako roditelj želi. Najbolji primer roditelji daju deci svojim ponašanjem. Dete uči šta vidi i oseti, naglašava Grabar, a ne ono šta čuje.
“Svaki roditelj će reći detetu: ‘Budi pristojan, slušaj starije, ne tuci se’… Ako se roditelj ponaša drugačije, tada će dete preuzeti ponašanje”, pojasnila je prof. Ivana Grabar.
Izvor: Klokanica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Treba praviti razliku između sukoba među vršnjacima i vršnjačkog nasilja
Piše: Irena Stojiljković “Nije svako zadirkivanje štetno. Dobroćudno zadirkivanje kroz igru ili šalu može biti zabavno i konstruktivno. Može koristiti deci da razviju smisao za humor i druge socijalne veštine...
Dezorganizovani atačment: Kada dete nauči da svet nije bezbedno mesto
Kada dete ima sigurnu privrženost, roditelj ili staratelj mu obezbeđuje sigurnu bazu za istraživanje spoljašnjeg sveta, nakon kojeg uvek može da se vrati ‘’kući’’. Međutim, ako je roditelj nepredvidiv, ili...
Školarci sve češće pate od anksioznosti i paničnih poremećaja
Panični poremećaji i socijalna anksioznost sve češći su problemi među decom školskog uzrasta. Prema podacima iz prakse, ove pojave najučestalije su među adolescentima, ali se često dešavaju i kod dece...
Kada detetu dati kašiku, a kada šrafilicu?
Iz knjige: „Samostalno dete ili kako da postanete „LENjA“ MAMA“, Ana Bikova Kada detetu dati kašiku? Kada pokaže interesovanje za nju. Kada se pruža da je uzme ili čak pokušava...
Nema komentara.