U svađe vršnjaka ne treba se mešati dok nema agresije i jedno dete nije u nepovoljnijem položaju. Konstruktivno rešavanje konflikta uči decu toleranciji i zauzimanju za sebe
Konflikti su deo svakodnevice, a deca se, kao i odrasli, međusobno ne slažu u svemu. Tada dolazi do frustracije, ljutnje, svađe, ali to ne mora nužno da bude negativno. “Sukob može pomoći da se bolje vidi problem i nađe rešenje. Konstruktivno rešeni konflikt dovodi do osećaja zadovoljstva i samopouzdanja, uči decu kako pregovarati i poštivati razlike”, objašnjava Ana Mužak, psiholog iz vrtića Mali istraživač.
Važno je podsticati kod dece načine konstruktivnog rešavanja sukoba, nastavlja Mužak. Treba da nauče da se mogu posvađati i ostati prijatelji. Deca iz sukoba mogu naučiti i kako da se zauzmu za sebe, da iznesu svoj stav, da argumentuju, prihvate tuđe argumente, kako da drugima daju pravo da razmišljaju drugačije i kako ponovo da dovedu odnos u ravnotežu.
Kada se ipak treba umešati?
“Sukob je važno iskustvo jer nas različitosti čekaju svuda. Učenje da se nosimo s tim oblikuje nas u empatične ljude koji će se zalagati za ravnopravnost i toleranciju. To je vaspitni imperativ koji ne može da se nauči iz knjiga nego kroz iskustvo”, objašnjava prof. pedagogije Ivana Grabar. Ipak, roditelji često nisu sigurni kako da se postave u situaciji kad dođe do sukoba između dece. Prema njenom mišljenju, ako odrasli vide da je odnos neravnopravan važno je zaštititi dete.
“Ako je reč o svađi vršnjaka, bilo bi dobro ostati po strani (dok ne prerasta u agresiju) ili odmaknuti svoje dete ne ulazeći u sukobe s drugim. Ako se svađe ponavljaju, možete pitati dete šta misli, gde je problem u njihovom odnosu. Također se može uvežbati situacija kroz igru likova. Time dete dobija iskustvo i lakše će situaciju ponoviti u kontekstu”, pojasnila je Grabar dodajući da je važno ne osuđivati ni omalovažavati dete ako ne uspe da odreaguje kako roditelj želi. Najbolji primer roditelji daju deci svojim ponašanjem. Dete uči šta vidi i oseti, naglašava Grabar, a ne ono šta čuje.
“Svaki roditelj će reći detetu: ‘Budi pristojan, slušaj starije, ne tuci se’… Ako se roditelj ponaša drugačije, tada će dete preuzeti ponašanje”, pojasnila je prof. Ivana Grabar.
Izvor: Klokanica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Godi Keler: Pasivna deca sutra postaju pasivni ljudi kojima se lakše može upravljati
Roditelji i učitelji imaju samo jedan zadatak: pomoći detetu da bude ono što jeste, optimalno se razvije i procveta kao celovita osoba. Pritom su roditelji i učitelji poput baštovana koji...
Kanadski psiholog: Jedno pravilo kojeg se pridržavao dok su mi deca bila mala
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO. To...
Neuropsiholog Alan Šor: Dečacima potrebno više nežnosti i saosećanja nego devojčicama
Iako smo duboko zagazili u 21. vek, verovanje da mušku decu treba od malena vaspitavati čvršće i dalje je duboko ukorenjeno. I to ne samo na Balkanu, već i u ostatku...
Životni saveti za upotrebu smartfona
Za roditelje, određeni izbori u vezi sa smartfonom i društvenim mrežama mogu biti i previše. Naposletku, vaš tinejdžer će, verovatno, dobiti smartfon. Ali to ne mora da znači da je...
Nema komentara.