Mislim da je kućne poslove štetno preuveličavati, kao i kvalitet žene procenjivati po tome da li zna da suši kore i kupuje li ćevape ili ih pravi sama.
Piše: Snežana Golić, pedagog, Razvojni centar “Faktor”
Da li naši saveti prate 21.vek? Pitam se i pozivam na lično iskustvo protivurečeći velikim imenima pedagogije koja poručuju: Deca moraju biti uključena u kućne poslove.
Stava sam da to ne mora ništa da znači.
Može i ne mora.
Važan je kvalitet života koji dete vodi i kakve osobe i navike pred sobom ima kroz detinjstvo, tačnije koje su vrednosti u njihovoj porodici.
Ako je dete imalo lepo iskustvo, najverovatnije će ga preslikati u odraslom dobu, samo prilagodjeno svojoj generaciji.
Verovatno će to biti i polazna tačka očekivanja od svog partnera sutra, ali i to je diskutabilno.
Ako ne može da zaspi dok ne sredi kuću, a pada od umora – neka pogrešna poruka proganja tu ženu.
Ako je stid što je hranu poručila, a ne sama pripremila za goste ili ukućane – neki sputani glas majke ili bake prevario je i nju.
Moji roditelji su prosvetni radnici u penziji. U našoj porodici se o kućnim poslovima nikada nije vodila polemika, niti je postojala neka dramatična podela. Kuća je bila zadovoljavajuće čista, obroci redovni i toliko je to sve bilo sporedno da se mame sećam kao dame, našminkane, sa lepim noktima, sa knjigom u ruci. Nikako kao kućne pomoćnice, žrtve, krpe ili kutlače. Ni u čemu nije preterivala. Uvek sam joj se divila i nikada je nisam sažaljevala. Ona je ponosna i svoja, moj oslonac i temelj. Ona mi je dala pravo da spavam kada sam umorna.
Nisam učestvovala u kućnim poslovima, moje je bilo da budem dobar đak (čak je njihov zahtev u Gimnaziji bio vrlo dobar uspeh, ne odličan), složim stvari u svojoj sobi, družim se i širim svoja interesovanja, stičem životno iskustvo i skapiram kako radi ovaj svet. Kada sam imala želju da se petljam po kuhinji, bila sam dobrodošla. Dobila sam i knjigu sa receptima na poklon, kao i savet da ne komplikujem sebi život po tim pitanjima, već pojednostavim i sebi olakšam koliko god je to moguće.
Onog dana kada sam postala žena i majka uzela sam i krpu i varjaču lagano i to bez ikakvih problema.
Uporna sam i istrajna u svemu, a pre svega zadovoljna važnim izborima, jer stičući životno iskustvo shvatila sam šta neću, šta hoću i kako da neću ono što neću, a kako da dobijem ono što hoću.
Za sve to je bilo potrebno puno kvalitetno potrošenog slobodnog vremena za upoznavanje sebe i puno slobode i vazduha.
Pitanje je da sam pored sedam časova u školi, domaćeg i plesa, još obavljala i kućne poslove redovno, da li bih stigla da prepoznam sve nijanse i ponude života.
Ne kažem da je štetno decu uključiti, nemojte me pogrešno razumeti.
Ali mislim da je štetno kućne poslove preuveličavati, kao i kvalitet žene procenjivati po tome da li zna da suši kore i kupuje li ćevape ili ih pravi sama.
Ja samo mislim da je bar četvrtina života potrebna za titulu “najdomaćice” , a da je to potpuno uzalud.
Kada moja deca pomisle na mene u odraslom dobu želim da osete moj parfem u mislima i odu da kupe mašinu za peglanje, čišćenje, kuvanje, brisanje.. Sve što budu mogli sebi da priušte i zbog toga budu srećni, a ne da ih grize savest.
Neka deca stvaraju, maštaju, komponuju, greše, uspevaju, druže se, pričaju, pričaju, pričaju, stiču najšarenija iskustva i neka nauče da misle, da procenjuju…
Naučiće da brišu i da kuvaju, ako su navikli da žive u uredjenoj porodici i prostoru.
Moj muž je znao da ne znam da kuvam i zajedno smo slavili početnike korake. Ženio je mene, a ne varjaču i znao je da nećemo biti gladni.
21.vek ne prepoznaje muške i ženske poslove, kako da ne – na 10 žena koje ne mogu da zaspe dok mašina ne završi pranje nečega, ide 0,0000000001 toliko sputan muškarac.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Da li vaše dete ima osobine koje ga čine potencijalnom žrtvom vršnjačkog nasilja?
Šta znamo o deci i mladima koji su potencijalne žrtve vršnjačkog nasilja? Ponovo se osvrćemo na rani rad Dana Olveusa, gde autor opisuje potencijalne žrtve vršnjačkog nasilja, u ovom slučaju...
Andrej Kurpatov: Roditelj koji pritiska i vređa stvara dete koje ne poštuje ničiji autoritet
Kad dečak govori: "Zašto ne smem da budem grub prema ocu kada me on vređa?", to je već signal za opasnost, a ne dečja glupost. Takva izjava je dokaz da...
Zašto je važno ispraviti ponašanje, a ne emocije kod dece
Deca su rođeni umetnici. Dramatični su i njihove emocije često izgledaju neracionalno i nespojivo sa datom situacijom. Doživljavaju svet na svoj način i u skladu s tim i reaguju i...
Dr Ranko Rajović: Nadarena deca i kako ih prepoznati
Darovitost jeste predispozicija i zavisi od genetike, ali je jednako potrebno stimulativno okruženje da bi dete u potpunosti razvilo svoje potencijale, tvrdi stručnjak za rani razvoj dečje inteligencije dr Ranko...
Napisali ste da Vam je majka bila prosvetni radnik, naravno da mozete da je se secate, sa dugim noktima i naparfemisane, nasminkane. Da je zena sa sela, da ima plastenik, njivu, sigurno je se ne bi secali tako. Ja se iz detinjstva secam, cistog, urednog, dobre hrane, majcine ljubavi, i oceve. Deca obavezno treba da ucestvuju u kucnim poslovima, shodno uzrastu. Cuj, moj zadatak je bio da budem dobar ucenik. Bila dam odlican ucenik i odlican student, i za sve vreme pomagala u svemu , nikafa mi nije bio teret. Sto je bilo vrlo korisno kada sam kao student zivela sama. Tekst je, prilicno , promasen.
Mogu da dodam da je ovo vrlo povlašćeno odrastanje. Šta kad majka radi u tri smene u fabrici?! Kad moraju da ti stvore mogućnost da ideš u gimnaziju jer ta škola podrazumeva i fakultet?! Da li ja treba da pričam, pričam i pričam i tražim sebe dok otac i majka skapavaju da mi otvore mogućnosti?! Naravno da sam kuvala, prala, brisala i čistila kao da sam bila odrasla. Bila odličan đak, završila fakultet u zemlji i inostranstvu. Od svoje dece očekujem da pomognu. Sebe ne smatram žrtvom, volim red i čistoću, domaću hranu i vreme odvojeno za to ne smatram protraćenim vremenom. Lakiranje noktiju smatram protraćenim vremenom, ali ponekad volim tako da ga protraćim. Biti dama je veći stereotip koji ženu ograničava nego biti domaćica. Srećom, u zemlji u kojoj živim od žene se ne očekuje da bude jedino dama već osoba koja pravi sopstvene izbore.